Лажни инвеститори у пљачки БиХ

Грађани БиХ су у протеклих неколико година били свједоци великог броја "инвеститора" који су изразили спремност да купе фирме, руднике или природна добра у вриједности од више стотина милиона долара, а да притом њихове "фирме" немају ни интернет страницу.

Босна и Херцеговина 10.07.2019 | 07:46 И у протеклих само неколико дана било је таквих случајева, када је, на примјер, у понедјељак бх. јавност сазнала да се јавила фирма "Манна Wорлд Холдинг Труст" тражећи разговор са највишим функционерима ФБиХ о куповини стратешког предузећа ФБиХ - "Алуминиј" из Мостара.

Уколико на интернет претраживач Гоогле укуцате име овог фонда, нећете моћи пронаћи доказ да постоји интернет сајт ове компаније. Једина референца коју смо пронашли је из афричког листа "Даилy Обсервер" из Либерије о невјероватној причи по којој је преварант Џејмс Лармин Корбои из Сијера Леонеа покушао преварити министра финансија те земље како би из "Манна Wорлд Холдинг Труст" фонда присвојио 32 милиона долара. Овај лист пише да и даље није јасна улога појединих функционера ове земље у покушају да се украде 32 милиона долара. Иначе, овај медиј наводи да је "Манна Wорлд Холдинг Труст" фонд у којем се налазе средства за обнову инфраструктуре у Либерији, али да, како су истакли, високорангирани извор из либеријске владе тврди да званичне институције те земље немају никакве везе нити додира с поменутим фондом.

Међу резултатима претраживања може се наћи неколико интернет сајтова са теоријама завјере у којима представници "Манна Wорлд Холдинг Труст" фонда говоре о међународној медијској и финансијској завјери против обичних грађана.

"'Манна Wорлд Холдинг Труст' има више него довољно средстава да омогући сваком човјеку, жени и дјетету на планети да живи у изобиљу и просперитету, само када бисмо ми финансирали све банке на свијету и пробили блокаде похлепних људи који краду новац од народа", само је један од примјера на сајту пфцлеадерсхип.орг, на којем пишу о овом фонду. Такође, један опскурни сајт о теоријама завјере тврди да је и Трамп 27. јануара прошле године примио писмо овог фонда, у којем му захваљују што је "спасио САД од канџи илегалног приватног картела познатог под називом Централна банка САД". Портал Журнал, иначе, тврди и да је други потенцијални инвеститор у "Алуминиј", "Гленцоре", такође само параван.

Оваквих сумњивих инвеститора у БиХ било је на претек. Прије само неколико дана јавност у БиХ чула је за "инвеститора" из Вијетнама, којег је примио Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ. Након тога, испоставило се да је човјек који се представио као милијардер Маи Ву Минх фотошопирао своје фотографије, како би изгледало да је позирао заједно са Доналдом Трампом, предсједником САД, Владимиром Путином, предсједником Русије, Ши Ђинпингом, предсједником Кине, Шинзе Абеом, премијером Јапана, и другим високим званичницима. На друштвеним мрежама су се након састанка са Додиком и највишим званичницима РС појавили и снимци на којима се Минх вози авионом Владе РС, а с нашим властима је разговарао о инвестирању у РС и БиХ.

Нешто раније јавност у БиХ је сазнала за компанију "Батагон", која откупљује потраживања предузећа од виталног интереса за РС, иако се испоставило да фирма има сједиште у породичној кући на Женевском језеру, врло сумњивих референци.

"Независне" су писале о неколико "реномираних" фирми које су покушале да се представе као авио-компаније које би летјеле са бањалучког аеродрома. Међу њима су били компанија "Сеа Аир", коју су више европских земаља, међу којима и Њемачка, прозрели као преваранте и забранили им пословање у тој земљи, али и наводни шведски авио-превозник "Монтефлy", који је желио успоставити летове ка Шведској, а испоставило се да им је сједиште у једном напуштеном складишту у предграђу Стокхолма.

У ЕУ су свјесни проблема прања новца и сумњивих инвестиција, а седма од 14 препорука које су изнијели односи се управо на овај проблем. Они упозоравају да се истраге о финансијском криминалу не спроводе на ефикасан начин, борба против прања новца није на довољно високом нивоу, а правоснажне пресуде за ове врсте криминала су ријетке или благе.

Седма препорука о овом проблему садржи шест конкретних мјера, од којих се прва односи на спречавање сукоба интереса и заштиту звиждача, друга да се осигура боље функционисање антикорупцијских агенција, трећа се односи на усклађивање правила о јавним набавкама с ЕУ стандардима, четврта на успостављање боље координације између полицијских агенција које се баве овим дјелима, пета на боље праћење цјелокупног поступка од покретања полицијских истрага до правоснажних пресуда, а шеста на деполитизацију и реконструисање предузећа у државном власништву.

Зоран Ђерић, секретар Предсједништва БиХ, након што смо ступили у контакт с њим како би нам објаснио на који начин Предсједништво провјерава позадину људи који долазе у контакт са високим званицама ове институције, рекао нам је да га назовемо за пола сата како би он то провјерио и онда нам објаснио, али након тога више није одговарао на наше позиве.

(Независне новине)