ДW: Косово – каменчић у ципели

Једна изјава премијера Бугарске изазвала је жестоке реакције у Србији. Амбасадори "позивани на рапорт". Како на све то гледају у Бугарској? Преносимо коментар Емилије Милчеве, новинарке ДW на бугарском из Софије.

Регион 09.07.2019 | 21:55 Током конференције за новинаре на самиту у Познању прошле недјеље, премијер Бугарске Бојко Борисов упитан је да оцијени како ц́е именовање шпанског министра спољних послова Жозепа Борела на мјесто високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност утицати на евроинтеграције Западног Балкана. "Када се преузме тако важно мјесто", одговорио је Борисов, "посљедње што би требало радити јесте штитити своје националне интересе – морају се штитити интереси читаве Уније. Ако Борел буде изабран, то не значи да ц́е став Шпаније бити релевантан за друге државе, за нас који смо признали Косово."

Међутим, јединствене позиције Европске уније о Косову нема. Од 28 земаља-чланица ЕУ (Британија још није изашла), 23 су признале најмлађу државу на Балкану. Осталих пет су Шпанија, Румунија, Кипар, Грчка и Словачка, пише Деутсцхе Wелле.

Али позиција и једних и других има исту тежину, број држава ту није важан. Премијер Борисов требало је да ту лекцију научи током бугарског предсједавања Европској унији, а најкасније у мају прошле године кад замало није пропао самит ЕУ и Западног Балкана у Софији – и због позиције пет држава ЕУ, али и због Србије, чији представници нису жељели ни да се фотографишу са косовским предсједником Хашимом Тачијем. Према незваничним информацијама, лично је Борисов морао да преговара са предсједником Србије Александром Вучиц́ем како би се избјегао бојкот самита.

Наравно да се подразумијева да ц́е шпански политичар, када буде постао шеф дипломатије ЕУ, морати интерес Уније да стави испред националних интререса. Па и италијански премијер Ђузепе Конте својевремено је обец́ао Италији да ће радити на укидању санкција против Русије, али је бивша висока представница, Италијанка Федерика Могерини, спроводила и заступала политику ЕУ по питању тих санкција.

Веома дрска изјава

Како примјећује ДW, изјава Борисова изазвала је (очекивано) бурну реакцију министра спољних послова Србије Ивице Дачиц́а. Он је у посебној изјави агенцији Тањуг истакао да став ЕУ није да је Косово независно и да би бугарски премијер Бојко Борисов – који тврди да јесте – то требало да узме у обзир.

"Србија жели добре, пријатељске и савезничке односе са суседном Бугарском, што подразумева висок ниво разумевања најважнијих интереса обе земље и оба народа. Као што имамо разумевање за питање бугарског националног идентитета, језика или питање Гоце Делчева, исто тако очекујемо и разумевање када је реч о значају косовског питања за српски народ. Изјава бугарског премијера не тиче се квота за риболов или квалитета српског сира у преговорима са Европском унијом, она се тиче територијалног интегритета Србије", изјавио је Дачиц́.

Поред тога, Дачиц́ је подсјетио да је статус Косова неутралан – због тога се у документима ЕУ Косово наводи уз звјездицу и фусноту, "и сви званичници ЕУ обавезни су да то поштују".

На конгресу владајуће бугарске партије ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске), министарка спољних послова Екатерина Захаријева оцијенила је да је Дачићева изјава непримјерена и емотивна, додавши да не би било лоше да се Дачиц́ извини. Према ријечима Захаријеве, на Балкану се увијек реагује превише емотивно, иако је "говор бугарског премијера био политички и правно апсолутно коректан. ЕУ не признаје државе, ниједна организација не признаје државе, државе су признате од стране држава."

"Каменчић у ципели"

Односи између Србије, земље кандидата за чланство у ЕУ и њене бивше покрајине Косово која је сада независна република и потенцијални кандидат за чланство у ЕУ, веома су сложени и тешки, пише ДW. Тензије такође постоје и између Београда и Сарајева, а проблеми и етничке тензије у Босни и Херцеговини не јењавају, наводи се даљеу тексту ДW.

"Тешко да би ико смио и да се усуди да прогнозира када ће да се смире страсти на Балкану. Сви покушаји ЕУ и САД да посредују у решавању спорова, користец́и притом адуте као што су чланство у ЕУ и НАТО – нису успјели. Могу се чути гласови да ће странама у спору бити препуштено да се саме договоре", стоји у тексту.

За Бојка Борисова проблем између Србије и Косова је... "каменчиц́ у ципели". На маргинама Конгреса његове странке ГЕРБ, он је изјавио да, "без обзира колико болно, мора постојати коначно рјешење. Нису случајно француски предсједник и њемачка канцеларка организовали те састанке. То вам је као каменчић у ципели – ако га не извадимо, ако то не прође, онда нема начина да разговарамо о инфраструктурној или дигиталној повезаности."

Свој "каменчић из ципеле" Атина и Скопље су извадили – послије више од 30 година. Нешто више од десет је прошло откако је 2008. године Приштина једнострано прогласила независност.

У покушају да смири балканску свађу, предсједник Србије Александар Вучиц́, са којим је Борисов више пута демонстрирао разумијевање, најавио је да ц́е се лично побринути да се Београд и Софија врате својим одличним односима. Вучиц́, који је оно што се догодило описао као "мали неспоразум", разговарац́е ове недеље са бугарским предсједником Руменом Радевом, као и са премијером Борисовим. Вучић је истовремено, у изјави коју је дистрибуирао Тањуг, некако успио да уметне и то да у Србији живи и бугарска мањина која "не би требало да пати због таквих неслагања". Али она пати и без тога. Тај "каменчић у ципели" није уклоњен већ сто година*, закључује новинарка Емилија Милчева у тексту ДW.

*Године 1919. бугарске земље, данас познате као Западне покрајине, предате су Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца према Нејском мировном уговору.

(ДW)