Избори у Грчкој: Ципрас гласао

На превременим изборима у Грчкој данас су гласали премијер Алексис Ципрас, као и лидер конзервативне Нове демократије Киријакос Мицотакис, чија странка је, судећи по анкетама, убједљив фаворит.

Свијет 07.07.2019 | 15:42
Избори у Грчкој: Ципрас гласао
Бирачка мјеста се затварају у 18.00 часова по средњеевропском времену, а цензус на грчким парламентарним изборима износи три одсто.

На овим изборима граница за гласање је помјерена, па тако бирачко право на националним изборима по први пут имају и шеснаестогодишњаци, под условом да до краја ове године пуне 17 година.

Ципрас је изборе расписао пре три мјесеца пошто је његова љевичарска странка Сириза на мајским изборима за Европски парламент претрпела пораз од конзервативне Нове демократије Кирјакоса Мицотакиса.

АП наводи да је Ципрас јутрос гласао на бирачком мјесту у централном делу престонице Атине и рекао да се нада да ће успјети да преокрене значајну предност коју је Мицотакис накупио у анкетама.

"То је кључна битка, ми је бијемо с оптимизмом, бијемо је с одлучношћу до посљедњег минута како одрицања и напори наше нације не би били узалудни, како смјер којим наша земља иде напријед не би био нарушен", казао је Ципрас након гласања.

Наводи се да је Ципрас апеловао на младе људе да изађу на биралишта и "не оставе кључну одлуку о својим животима и својој будућности другима".

Мицотакис, који је пред изборе обећавао да ће Грчку учинити погоднијом за пословање и да ће привући стране инвестиције, такође је обавио грађанску дужност.

"Данас бирачи узимају одлуку о сопственој будућности у своје руке. Сигуран сам да ће сутра сванути боља зора за нашу нацију", поручио је Мицотакис.

Он је у раније датој изјави Ројтерсу казао да "прва ствар која је неопходна за јачање економског развоја јесте стабилна влада, снажна већина у наредном парламенту".

Према анкетама, предност Нове демократије у односу на Сиризу иде до десет процентних поена, што потенцијално даје конзервативцима могућност да освоје апсолутну већину у грчком парламенту са 300 мјеста.

Ројтерс преноси да је Ципрас на посјледњем предизборном митингу, одржаном у петак, изнио тврдњу да ће глас дат Мицотакису ићи политичком естаблишменту који је Грчку и довео до ивице провалије.

АП преноси да је Мицотакис од европских избора до сада још више учврстио подршку коју има у јавности у односу на Ципраса.

Ванредни избори стижу у тренутку када Грчка с муком настоји да се извуче из деценијске финансијске кризе, која је вредност грчке привреде смањила за четвртину и утицала на скок незапослености и сиромаштва.

Ово су први парламентарни избори у Грчкој од када је та земља окончала примену трећег узастопног програма помоћи међународних кредитора, али и постигла споразум са Скопљем о имену Северне Македоније.

Премијер Ципрас, лидер некада маргиналне странке који је сада са 44 године већ ветеран у грчкој политици, на власт је 2015. дошао на основу обећања да ће одбити драконске услове које су претходној власти у Атини поставили ЕУ и ММФ како би Грчку извукли из кризе.

Међутим, већина ствари које је урадио у међувремену косила се с предизборним обећањима Сиризе од пре четири године, па је тако Грчка пристала на мере штедње, изгладила односе с Немачком и другим кључним кредиторима и унапредила војне односе са САД, а уз то је постигао споразум са Скопљем о имену Северне Македоније.

Противници тврде да је у међувремену Грчкој натоварио нове дугове и да се сада опет враћа на стару причу о неповерењу према Западу, која је од Сиризе и направила владајућу странку.

Лидер конзервативаца Мицотакис син је покојног грчког премијера Константина Мицотакиса и праунук Костиса Мицотакиса, грчког политичара са краја 19. века и саборца вође покрета за национално ослобођење Грка од отоманске власти Елефтериоса Венизелоса, с којим је породица Мицотакис била у родбинским односима.

Упркос отпору на који је наилазио унутар сопствене странке, 51.годишњак који је на челу Нове демократије од 2016, у претходне три године успео је да у анкетема добије значајну предност у односу на ривале.

Иако је и сам потомак једне од главних грчких политичких династија, овај дипломац Харварда настојао је да се у кампањи окрене радницима, промовишући притом и боље пословно окружење, смањење пореза и модернизацију грчког бирократског система.

Током претходне кампање за Европски парламент, Мицотакисова странка морала је да се брани од оптужби Сиризе да ће конзервативци, ако дође до промене власти, увести седмодневну радну недељу.

Шансе за улазак у парламент имају Фофи Генимата с њеним Покретом за промјене, који је лане настао спајањем некада доминантног ПАСОК-а (Панхеленског социјалистичког покрета) и једне мање странке, затим Комунистичка партија Грчке (ККЕ) на челу с Димитрисом Куцумбасом, екстремна десничарска странка Златна зора, такође ултрадесничарски ТВ водитељ Кирјакос Велопулос с партијом Грчко рјешење и накадашњи Ципрасов министар финансија Јанис Варуфакис, који је са својим паневропским Покретом демократија у Европи 2025. (ДиЕМ25) замало успио да уђе у Европски парламент.

(Тањуг)

Коментари / 0

Оставите коментар