Данас је Ивањдан: Обичаји и магије

Српска православна црква (СПЦ) данас прославља празник Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан. Јован се назива Крститељем, јер је у ријеци Јордан крстио Господа Исуса Христа, те Претечом, јер је најављивао долазак Христа и позивао људе на покајање.

Република Српска 07.07.2019 | 11:47 Овај светитељ рођен је од старијих родитеља – оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке.

Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занијемио. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име дјетета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.

Као млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио коријењем и дивљим медом. У проповиједима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.

Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим ”иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем”.

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ Светом Јовану се чини помен три пута годишње и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара – Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, те 11. септембра – Усјековање главе Светог Јована Крститеља. 

У црквеном календару данашњи празник обиљежен је црвеним словом, што значи да спада у ред заповједних празника.

У нашем народу постоји много вјеровања која су повезана са Ивањданом. Већина има у себи магијски циљ. Ивањдан као и Ђурђевдан, првенствено су празници који славе врачаре и оне не пропуштају своју прилику да тада, у ноћима магије направе своје обреде и чарања.

Сеоске врачаре на овај дан беру разно биље. Убраних трава мора бити тачно 77 и још једна, али само пола неке биљке. Она служи бајалицама за лијечење непознате болести, она која нема име. Сматра се да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане.

Али, не нестане одмах сва подарена снага, задржи се и преко дана, углавном до самог поднева. Код нас, у љубавној магији, мишљење је да се чарке најбоље праве уочи младог петка.

Власи и Срби у Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, одлазе на ливаду и зароне главу у росну траву да би обезбиједили добро здравље током цијеле године.

У први и посљедњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик суђеника – још једно од вјеровања на Светог Јована.

(Срна)