Одлазак: Грађани продају имовину

Све чешће се дешава да људи који су се дочепали посла у некој европској држави, прије одласка буквално распродају све што овдје имају, покупе породицу и правац иностранство.

Република Српска 06.07.2019 | 20:37 То је више него јасан показатељ да грађани Српске и БиХ одлазе у једном правцу, односно да не намјеравају да се икад врате на ове просторе.

Није риједак случај и да чланови уже фамилије оних који су отишли, уз њихову помоћ, на идентичан начин раскрсте са својим досадашњим  животима, такође са жељом и намјером да заувијек остану у иностранству.

Наиме, када се закотрљао талас миграција са ових простора, људи су најприје одлазили спорадично и углавном појединачно, док су њихове породице остајале у РС. Онда је све више заживљавала пракса спајања породица, али већини оних који су отишли ни на памет није падало да продају куће и станове. За разлику од тих не тако далеких времена, данас се све чешће дешава да људи који су с породицама започели нови живот у некој европској држави повлаче управо овакав потез.

Витомир С. из Бањалуке је, тако, прије неколико мјесеци продао кућу у једном приградском бањалучком насељу.

– У Њемачку сам отишао прије непуне двије године. Прво је отишла супруга која је медицински радник, а након ње смо отишли дјеца и ја. Лијепо смо се снашли у Менхенгладбаху и прије нешто више од пола године ријешили смо да продамо кућу у Бањалуци у коју сам са родитељима дошао као избјеглица 1995. године. Једноставно, не намјеравамо да се враћамо на ове просторе. Имам три сина и морам да мислим да њихово боље сутра. Такође, многи људи које знамо већ су урадили исто или то планирају, због чега је за очекивати све масовнија исељавања цијелих породица – истиче наш саговорник.

Овакав сценарио, како упозоравају економисти и демографи, не погоршава само демографску слику у РС и БиХ, него се одражава и на цјелокупну домаћу економију. Највећи потреси тренутно су присутни на тржишту рада.

Демограф Стево Пашалић наглашава да је прва посљедица поменутог тренда смањивање броја становника.

– И то не само оних који одлазе, јер они собом носе и будућа рађања. То најдиректније утиче на промјену структуре становништва и то како њихових квалитативних, односно бројних обиљежја, тако и квантитативних. Наиме, сад углавном одлазе млађи и образованији људи који су у репродуктивном добу. То значи да нам се смањује млађи контигент што ће утицати на смањење рађања у будућности – каже Пашалић.

Према његовим ријечима, главна економска посљедица масовног одласка људи је недостатак радне снаге, који већ сада представља значајан проблем. 

– Одлазе нам људи који су у зениту не само репродуктивне, него и радне снаге. Чињеница је да се многи простори празне, односно да на њима углавном остају старији људи, тако да више нећемо моћи да их ревитализујемо – истиче Пашалић.

Економисти такође упозоравају на бројне посљедице великог одласка нашег становништва у Европу.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС „Свот“, каже да наше фирме, због недостатка радне снаге, већ не могу да произведу потребне количине производа или да дају очекивани обим услуга.

– То собом носи смањење наплате пореза, лошије пуњење фондова, смањење потрошње, смањење прихода од директних и индиректних пореза. Тренд масовног одласка могла би да ублажи већа могућност запошљавања и већа примања, како би људи могли да задовоље своје животне потребе. Међутим, јасно је да наша привреда не може да се носи с привредама држава Западне Европе у које наши људи углавном одлазе, па је овај тренд тешко окренути у нашу корист. Такође, у прилог нам не иде ни демографска ситуација у овим државама, које имају хроничан недостатак радне снаге. То значи више простора за наше раднике, односно, повећање броја оних који ће напустити ове просторе – наглашава Грабовац.

Одлазе махом млади

БиХ би, под претпоставком да актуелни тренд раста миграција буде настављен, у наредне три године могло да напусти око 210.000 људи. То је наведено у документу Анализа и пројекције тржишта рада у РС 2019-2022, који је урадила Унија удружења послодаваца РС у сарадњи са Међународном организацијом рада.

Само Српска ће до 2022. имати за око 35.000 мање дјеце до 15 година, прије свега због негативног природног прираштаја и миграција. То ће утицати на смањење радне снаге и људског капитала у земљи. Према неким процјенама, БиХ је годишње у просјеку напуштало најмање 50.000 њених грађана, а невиђени колапс на домаћем тржишту рада могао би да се деси за непуну годину, када ће у Њемачкој на снагу ступити закон који ће поједноставити и убрзати процедуре одласка.

А БиХ је само од почетка ове године напустило чак 30.000 грађана, махом млађих људи.

(Српскаинфо)