Саво Милошевић као Аврам Грант!
Острвски стил на тренинзима Партизана. . .
Фудбал 05.07.2019 | 13:08„Кога чујем да употреби ружну реч током тренинга казна је 10 евра“.
Никола Нинковић и Александар Митровић нису баш могли да држе језик за зубима, машили су се џеп, а од новца који се слио у „казнени фонд“ екипа је профитирала одласцима на заједничке ручкове и вечере, градећи тимски дух, који ће донети продужетак низа трофеја.
Имало је и оних који су били толико енергични да им је глас одзвањао подно Алпа. Погађате, Александар Станојевић је знао мотивационим говором усред рада да подигне састав склепан малтене штапом и канапом и уведе га у Лигу шампиона. Умео је касније Марко Николић да наметне ауторитет знања и да кад он говори сви остали ћуте, што је резултирало дуплом круном Партизана.
Сви примери наводе на закључак да рад у групи, бар кад су црно-бели у питању, подразумева једно правило: правила – нема. Не постоји шаблон за који је доказано да ће сигурно проћи, јер је више различитих доносило повољне резултате црно-белима, овог лета у Словенији сведоче потпуно другачијем концепту од наведених. Тренинге Парног ваљка, бар у уводном делу рада на Похорју, воде помоћници Милан Ђуричић, Ненад Цветковић и Страхиња Пандуровић. Са голманима ради Немања Јовшић. Екипу спремају чак тројица кондиционих тренера... А где је у тој причи Саво Милошевић?
Шеф стручног штаба је баш то – шеф. Стоји са стране, надгледа, као нека врста супервизора и ретко, баш ретко проговара. Његов глас се малтене не чује. Понеки пут приђе ком играчу да га упозори да неку вежбу не ради како треба или похвали да ју је извео према жељама, међутим, неког командовања са његове стране нема. Није случајно што се Саво определио за такав концепт. Годинама је живео и играо фудбал у Великој Британији и очигледно му се модел, који су – кажу у Партизану – прелио и на континентални део Европе, допао, чим покушава да га имплементира у Србији. Овде смо навикли да је шеф тај који води тренинг, а за помоћнике је дуго важио стереотип да „само померају чуњеве“, међутим, Милошевић га је разбио и донео неку нову енергију на тренинге. Играче посматра као другаре. Макар ове старије, попут Смиљанића, Стојковића, Тошића... Кажу и сами црно-бели да им прија тај однос.
Цела идеја да помоћници воде тренинге, а да шеф буде степеник, два, изнад и да му се достављају извештаји, ипак, није нова у Хумској. Донео ју је у пролеће 2012. Аврам Грант. Израелац више од 60 одсто тренинга није ни излазио на терен, седео је у кнацеларији или кибицовао са терасе „Земунела“ како ради група док јој задатке издају Вања Радиновић и Марко Балбул. А и Грант је радио у острвском фудбалу, где су такав однос припродан и само је питање да ли ће тај пецлер примити у Србији.
Биће интересантно видети хоће ли такво опрдељење донети успех Сави Милошевићу практично на почетку тренерске каријере. После негативних коментара с почетка почео је полако да окреће јавност у своју корист, од хорор петог места у једном тренутку довео је Партизан до квалификација за Лигу Европе и одбранио Куп Србије, што је био максимум у постојећим условима. Сад су амбиције порасле: у плану је пласман у групну фазу Лиге Европе и освајање титуле и ако се то оствари концепт у коме он практично не води тренинге добиће потврду као делотворан. У супротном...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар