Партизан - зато што је успавани лав!

Александар Лутовац апелује да се породична атмосфера са трибина Пионира пресели и у Хумску улицу.

Фудбал 04.07.2019 | 23:50 "Тешко је рећи шта је немогуће, јер сан од јуче је нада за данас и реалност за сутра", Роберт Харолд Шулер, амерички мотиватор.

У интерним разговорима, кад се искључе диктафони и камере, Партизанови фудбалери су прилично реални. Знају да је је процес стварања новог тима тек на почетку, јасно им је да се чекају појачања која би променила физиономију екипе, ударила јој чвршће темеље, примећују да освајач Купа Србија малтене у свакој линији вапи за по још једним играчем. Зато се не размећу обећањима, нема у њиховим речима еуфоричне ароме, али сви до једног, било да говоре јавно, у новинарска пера, или коментаришу између себе, уверавају да је црно-белима потребно мало да “презупче” и постану оно што нису били последње две сезоне – конкуренти за титулу.

У правом смислу те речи.

Тако и новајља Александар Лутовац јасно указује на мотиве који су га покренули да прихвати позив из Хумске, иако је његов нови клуб освојио само једну титулу државног првака у последње четири сезоне, има лош третман у фудбалским форумима, трпи због навијачких подела, дугови према играчима се гомилају…

“Без обзира на све, Партизан је велики клуб, можда највећи на овим просторима. Мене мотивише постојећа ситуација. Партизан је успавани лав, све може брзо да се промени. Довољно је месец дана добре игре, минимална промена, да изборимо Лигу Европе, освојимо титулу, узмемо дуплу круну. Не сумњам да све набројано можемо да урадимо. Иако навијачи и људи око клуба нису задовољни резултатима, мене то незадовољство додатно инспирише. Партизан волим без обзира да ли добија или губи утакмице. Тако сам васпитан. Какви год да су резултати – Партизан је Партизан”, истиче крилни везиста, по потреби нападач, ангажован у актуелном прелазном року са идејом да убрза игру Парног ваљка.

Његово име доводило се у везу с Партизаном скоро у сваком прелазном року последње две сезоне, међутим, бивши капитен Рада се обрео у Хумској тек кад му је дозволу издала Арбитражна комисија ФСС, пошто је добио спор за бившим клубом, није га није плаћао дуже од три месеца, у финишу мандата чак суспендовао.

“Бањица је моја друга кућа. Стварно волим Рад, у њему сам постао играч и човек, то се не заборавља. Рад се држи политике да не продаје играче клубовима Суперлиги, мада је повремено ту праксу демантовало, док су мени челници увек говорили да имају тај став, па смо се растали на други начин”.

Каже, звали су га још клубови из Француске и Грчке, међутим, кад је стигла понуда из Хумске 1 све је одложио у страну.

“Не служим се фразама, од малена сам желео Партизан. Никад нисам сањао друге клубове, само да обучем црно-бели дрес. Имао сам дуго времена да размишљам о наредном кораку, а у договору са породицом и менаџерма убеђен сам да сам изабрао одговарајућу средину за мој развој. Није тајна да у неком тренутку сви желе да оду, зараде, отисну се у иностранство, међутим, без обзира да ли бих преко добио боље услове него овде, хтео сам да се окушам у Партизану. Пре свега, да бих задовољио себе“.

Ако је на 108 тамичарских утакмица у дресу Рада постигао 20 и наместио десет голова, логично је очекивати да му прижељкивано нападачки стил Партизана „легне“ и омогући да већ у првој сезони оствари запажен учинак.

„Сигирно ћу имати више прилика него на Бањици. Улазићу у шансе, јер Партизан игра офанзиван фудбал.Не бих да будем препотентан, обећавам голове или асистенције, али зна се шта је посао крилима и нападачима. Екипи доприносим и продорима, а иако нисам класични шпиц доста сам голова дао и замладу селекцију и за Рад. Не бих говорио који су ми домети, могу само да обећам жесток рад и борбу. Нисам још са Савом Милошевићем причао о улози, али могу да покријем више позиција, будем и шпиц и предњи везни и крило, на сваком месту сам пружао добре резултате“.

За добрим резултатима у Суперлиги Партизан чезне већ две сезоне. Никако да ухвати ритам, побеђује у серијама, а делује да кад би везао десетак можда би натерао Гробаре да се уједине, па да заједно, као некад, јуришају ка пехару државног првака. Овако разједињени у Хумској питање је докле могу да стигну, без обзира на снагу играчког и умеће стручног кадра.

„На било којој да су трибини, то су наши навијачи. Нека гледа ко одакле хоче, жеља ми је да видим крцат стадион, да се формира породична атмосфера као што је случај са кошаркашким клубом. То је пример који би требало да се следи, енергија из Пионира да се пренесе на фудбалски клуб. Тамо Гробари прате екипу и кад је добро и кад је лоше. Ми играчи не можемо да размишљамо или утичемо на поделе, само бисмо волели да сви навијају као један, да се угледамо на ону паролу „Партизан изнад свих“. Други клуб немамо“, апелује Александар Лутовац на смиривање страсти међу фракцијама у навијачком свету црно-белих.

КАО ДА СМО ЗАБОРАВИЛИ ДА ИГРАМО ФУДБАЛ

Пече Лутовца крах младе репрезентације на недавном Првенству Европе у Италији и Сан Марину. Био је други стрелац нашег тима у квалификацијама (пет голова), па је и логично што је утучен поразима од Аустрије, Немачке и Данске.

„Не могу да кажем ко је кривац, јер кривац – не постоји. Може се рећи да смо сви кривци. Ја, који сам играо само пет минута, осећам се кривим колико и момци који су били актери све три утакмице. Како време буде пролазило биће нам све теже што смо овако лоше прошли. Дисали смо као један кроз квалификације, а онда је наишла утакмица која нас је ресетовала. Као да смо заборавили да играмо фудбал. У најгорем могућем тренутку. Нисам сигуран да је ико од нас пронашао прави разлог. Сви смо били свесни шта се од нас очекивало, баш као што смо свесни да је оно у Италији изгледало ужасно“.

Велика шанса је пропуштена, али како и у животу, тако и у фудбалу, мора се даље.

„Долази нова екипа, јер су две генерације изашле из младе репрезентације. Долази и нови селектор, са својим стручним штабом. А можда би, да је остао исти стратег, од септембра поново ова екипа у квалификацијама добила осам од десет утакмица“, истиче Александар Лутовац.

Извор: моззартспорт