БЛ: Иза кулиса Скупштине СДС-а

Побједа Шаровића отворила је низ негативних опција по Додика. Он сада мора очекивати јачање опозиције на нивоу РС, али оно што је још важније, више не може рачунати са потпуним девастирањем институција БиХ, што је намјеравао учинити да је СДС ставио под своју контролу

Република Српска 01.07.2019 | 19:58 Мирко Шаровић, актуелни министар у Савјету министара БиХ, изабран је за новог лидера Српске демократске странке (СДС). Он је на Скупштини СДС, одржаној 30. јуна у Бањалуци за 24 гласа, побиједио противкандидата Милана Миличевића, актуелног начелника Теслића. 

Највећи губитник гласања делегата на Скупштини СДС, у ствари, није Милан Миличевић, већ Милорад Додик, који је мјесецима на разне начине радио да стави СДС под своју контролу, што би му омогућило да у потпуности управља политичким процесима како у РС, тако и на нивоу БиХ. Кренимо редом. 

ДОДИКОВО СВЕСРПСКО ЈЕДИНСТВО

Сама Скупштина СДС-а одвијала се, на први поглед, у складу са демократским принципима.

Међутим, био је то само привид, јер су јој претходили бројни јавни унутарстраначки ратови, као и они који су се водили испод радара, а који су били много бруталнији од отворених. 

Промотори идеје да СДС треба на уђе у коалицију са Додиком и СНСД-ом, под егидом „свесрпског јединства“, користили су сва могућа средства да побиједе фракцију у странци која се оштро противи било каквом савезништву са Додиковом странком. Није се презало од разних подметања, покушаја куповине делегата, а цијела ситуација кулминирала је у ноћи прије одржавања Скупштине странке, када су многим делегатима, који нису пристали да за новац продају свој глас, стизале отворене пријетње. 

На челу штаба који је водио кампању против Шаровићеве фракције, којој, између осталих, припадају и бивши лидери странке Вукота Говедарица и Младен Босић, био је Дарко Бабаљ из Источног Сарајева, посланик у Народној скупштини РС, док је ударна песница био Милован Цицко Бјелица, начелник Сокоца. 

КОМПРОМИТАЦИЈА ПРОТИВНИКА

Бабаљ је мјесецима, заједно са Додиковим људима од повјерења, на терену роварио и радио против Шаровића и Говедарице, покушавајући их компромитовати на све начине, док је Бјелица то чинио јавно, путем режимских медија у Републици Српској. 

Они су били убијеђени да ће Милан Миличевић, кога су промовисали као свог кандидата, постати нови лидер СДС-а, оног тенутка када су на своју страну придобили Мићу Мићића, градоначелника Бијељине. Мићић се, заправо, показао као највећи лицемјер, јер је обећао подршку Шаровићу, да би пред саму Скупштину делегатима из Бијељине дао јасну инструкцију да гласају за Миличевића. Да би потврдили да су поступили по наређењу локалног шефа, делегати из Бијељине су морали телефоном да сликају своје гласачке листиће. И не само они. 



У битку да СДС буде стављен под окриље Додикове политике били су умијешани многи, од поменутих високих функционера СДС-а, преко  удбашких структура из деведесетих, до Додикових најближих сарадника. 

Побједа Шаровића отворила је, међутим, низ негативних опција по Додика. Он сада мора рачунати са јачањем опозиције на нивоу РС, али оно што је још важније, више не може рачунати са потпуним девастирањем институција БиХ, што је намјеравао да учини да је СДС ставио под своју контролу. 

Аутор: Љиљана Ковачевић/Журнал