Прича: Само Звезда одране задњице је добра Звезда!

Раскопчавање носталгије! Меч против Зенита показао на који начин ће Владан Милојевић покушати да направи нови европски успех. . .

Фудбал 30.06.2019 | 23:00 Млађи навијачи Црвене звезде слушали су предња очева о традиционалној игри клуба из Љутице Богдана са убојитим крилима и нападачем тешкашем увек спремним да реализује полуприлику. Надали су се да ће Роберт Просинечки успети да пожање засађени плецер „тики-таке“ у једном од најмрачнијих периода у историји српског шампиона. Јер то је била игра урезана у све поре клуба као што је Црвена звезда. Бар су тако говорила нека прошла, носталигчна времена.

Од када је Владан Милојевић дошао на клупу Црвене звезде поставио је нове стандарде. Не говоримо само о резултатима на европској сцени, већ начину мењајња свести обичног навијача. Нема популизма – већ само прагматизма. Суве бројке и статистички арамтери успеха. Пролеће у Лиги Европе, Лига шампиона после 27 година, две титуле шампиона Србије...

И дуел са Зенитом показао је да ће актуелни шеф стручног штаба радити и даље на раскопчавању носталгије. И да ће у тој борби са бројним коментарима ратовати сам, убеђен да је то једино исправно како би и даље правио европске успехе.

Неће то увек бити популарно, понекад ће се гласно причати о дефанзивној декаденцији, али Милојевић је показао да је проникао у срж савременог фудбалског тренутка. Звезда за време његовог мандата ће ретко играти лепо – можда и никад -  али ће одраном задњицом стећи основни предуслов да се такмичи против квалитетнијих и богатијих. Или да још будемо једноставнији: Само Звезда одране задњице, понекад и преагресивна са акцентом на разградњу противничке игре може да буде поново конкурентна у европским квалификацијама.

Немају уочи квалификација за Лигу шампиона на Маракани баш много разлога да се поносе. У три озбиљне провере није забележена победа, нити је постигнут гол из игре. Међутим, тај тас негативних података изједначен је игром у добром делу сусрета са Зенитом. Тренер Милојевић као да је коначно пронашао тим који је негде изгубио током последњих припрема у Анталији. Звезда није издоминирала у мечу против Зенита, али јесте натерала екипу састављену од бројних освајача индивидуалних признања да се спусти у рударско окно и копа алтернативна решења. Да дијагонале и дуге лопте ка Дзјуби види као спасносна решења од врло хомогеног блока на средини, којим су са барјаком у рукама командовали Бранко Јовичић и Мирко Иванић.

Из суве дисциплине, основног Милојевићевог оружја, Црвена звезда је Зениту направила два зицера и имала још неколико опасних шутева.  И ту долазимо до мале „кваке“, да не кажемо проблема. Као никад у новијој историји Црвена звезда има везни ред накрцан племенитим играчима. Ту су Марин, Иванић, Јованчић… Топ квалитет за домаће услове, али за Европу, посебно ако Звезда дође до августа, потребно је много више. Неколико пута је током свог мандата Владан Милојевић, између редова, покушао да подсети јавност на тако нешто.
„Ми живимо још у временима када је постојао један мајстор и сви су радили за њега како би он мајсторисао. Сада тога више нема“, гласи један од Милојевићевих постулата.

Могуће је да ће Црвена звезда вратила страст и глад, тако потребну за велике успехе. По то је дошла у Аустрију, али ће те референце морати да задржи што дуже, и да пронађе мотив да игра утакмице јаког интензитета и темпа, као у Бишофсхофену. У том окружењу спартанских дуела Милојевићев тим се најбоље сналази.

Одбрана!

Дисциплина!

Одбрана!

Дисциплина!

Трчање у спринту!

И поново одбрана!

Ако одступи од горе набројаног у квалификацијама Црвена звезда се неће добро провести. Чак и ако напад предвођен Боаћијем – проради. Видели смо то у последњих шест месеци првенста када је Звезда желела да побеђује на суви квалитет. Без тимске хемије. Провлачила се као Зенит у Бишефсховену, али је у финалу Купа кажњена.

Извор: моззартспорт