Врућине у Европи обарају рекорде

Нови топлотни рекорд у Француској забиљежен је у мјесту Гајар-ле-Монтуо на крајњем југу Француске, гдје је измјерено 45,9 степени, јавља Би-Би-Си (ББЦ).

Свијет 29.06.2019 | 11:45 Предсједник општине Фреди Серда каже да је температура нешто с чим мјесто мора да се носи.

– Морамо да се носимо са овом климом, то је оно што нас чека у будућности, не заборавите. Југ Француске постаће тропски – рекао је Серда.

Министарка здравља Француске Ањес Бизин изјавила је да су “сви угрожени”.

Метеоролози кажу да је за екстремно високе температуре одговоран врео ваздух који је дошао са сјевера Африке.

У овом мјесту је и у петак забиљежена највиша и рекордна температура која је достигла 45,8 степени.

Претходни рекорд од 45,1 степена измјерен је раније данас у јужном граду Вијвјеј, док је рекорд од 44,1 степена забиљежен 2003. године када су од посљедица врућина умрле хиљаде људи, пренио је ББЦ.

Министарка Ањес Бизен изјавила је да су високе температуре ризик за све категорије становника.

Француска метеоролошка служба издала је црвени аларм за четири области на југу, док је у већем дијелу земље на снази наранџасти аларм.

Земље широм Европе биљеже рекордне температуре, проглашавају ванредну ситуацију и позивају грађане да бораве у хладовини и да се расхлађују. Топлотни талас изазвао је и изненадне поплаве и шумске пожаре, авиони остају приземљени због оштећења на пистама, а жељезничке шине се криве. Затварају се школе, а званичници упозоравају на лошији квалитет ваздуха.

– Ведро небо је утицало да јако јунско сунце неспутано обасјава земљу, додатно повећавајући температуру – објашњава Тимоти Хјусон, руководилац метеоролошког тима у Европском центру за средњорочну временску прогнозу (ЕЦМWФ) и додаје:

– Овакви услови допринијели су да буде мање испарења, која обично хладе земљу – каже он. 

Топлотни таласи нису неуобичајена појава, али метеоролози истичу да су они појачани усљед глобалног раста температуре и да ће бити све чешћи.

Иначе, највиша температура у Европи забилиежена је у Атини у јулу 1977. (48 степени), али је 20 најтоплијих година од почетка мјерења регистровано у посљедње 22 године. Најтоплије су четири године између 2015. до 2018, говоре подаци Свјетске метеоролошке организације.

Према ријечима климатолога Британске метеоролошке службе Грејема Меџа, планета је за степен топлија него прије индустријске револуције, а самим тим су и вјероватније екстремне временске прилике.

Резултати студија о прошлогодишњем таласу врућина наводе на закључак да су високе температуре у региону вјероватно у већој мјери проузроковане људском активношцу него климатским промјенама.

Не постоји општа дефиниција топлотног таласа, али они се обично дефинишу као ванредно врео период, што значи да су температуре за око пет или више степени изнад просјечног дневног максимума, при чему такво стање траје најмање три дана.

– Други фактори које аналитичари разматрају укључују ноћне температуре, влажност ваздуха и брзину вјетра. И влажност и мале брзине вјетра могу појачати топлотни талас. Ефекти могу бити посебно екстремни у великим градовима због повећане људске активности и мноштва зграда, бетона и путева – рекао је Хјусон.

Он је објаснио и да топлотни таласи могу бити опасни, јер смањују способност тјелесне регулације температуре.

Да је најосјетљивијим категоријама људи најтеже када се ноћна температура не спушта испод 25 степени, објашњава биритански климатолог Грејем Меџ.

Он наводи и да се у земљама с топлијом климом, као што су Аустралија и земље у сјеверној Африци и на Блиском истоку, гдје љетње температуре често достижу и 50 степени, још могу да се изборе са екстремним временским условима.

– Њихова инфраструктура би могла да се носи с вишим температурама генерално, али са било чим што је далеко од стандарда, свуда је борба – рекао је Меџ.

Високе температуре могу да угрозе свакога, али дехидрација, исцрпљеност од врућине и топлотни удар могу бити смртоносни за особе које пате од хроничних обољења, као и за старије особе и дјецу.

(Тањуг)