Прича: Деградација Роме и Милана у “нормалне”...

Интер и Наполи се надају да би могли да направе проблеме Јувентусу, Лацио неће пропустити прилику да пропусти прилику.

Фудбал 29.06.2019 | 23:00 Профилисање стратегија у прелазном року водећих италијанских тимова недвосмислено указује да су Милан и Рома на путу да постану, условно речено, нормални тимови. За разлику од Наполија и Интера који покушавају да створе тимове који би, барем до априла, могли да држе отворену трку за скудето, Милан и Рома се “сампдоризују” односно “торинизују”. Лацио, по обичају, ни овога пута неће пропустити прилику да пропусти прилику да направи квалитативан скок и уђе у круг тимова за Лигу шампиона. Парадоксално, Аталанта која је, барем по писању медија, до пре месец дана требало да буде “очерупана” (Гасперини са Манчинијем у Роми, Иличић у Наполију, Запата у Интеру, Де Рон, Фројлер, Кастањ са спакованим коферима) не само да је задржала свог тренера и све топ играче, већ је појачала напад са Муријелом. Штавише, клуб из Бергама има у плану да доведе још пар фудбалера јер жели да Гасперини има тим кадар да паралелно игра на високом нивоу Серију А и Лигу шампиона. Гледано са стране, у овом моменту, Аталанта је испред Милана, Роме и Лација у трци за четврто место (гарантује играње Лиге шампиона).

У предстојећем шампионату ћемо имати три тима који ће бити толико супериорнији од других да се неће постављати питање око три карте за Лигу шампиона. Јувентус остаје фаворит за освајање скудета, али ће у следећој сезони играчи Бјанконера морати више да натопе знојем дрес да би освојили девети узастопни скудето. Наполи и Интер, као и њихови навијачи, не очекују да се оките следеће сезоне шампионском титулом, али су уверени да ће остати у трци за титулу до краја. Односно, да се неће поновити тек завршена сезона у којој је Стара дама, практично, већ у јануару била првак Италије.

За такво промишљење постоје два мотива. Први је Кристијано Роналдо. У Торину влада уверење да ЦР7 неће остати до краја уговора и да ће следећег лета дићи сидро и одједрити на неку егозотичну дестинацију на којој ће, и поред дубоко загажане четврте деценије, моћи да настави да зарађује неколико десетина милиона евра годишње. Други мотив се огледа у чињеници да је следећа сезона прилика за Наполи и Интер да се приближе Јувеу, али не и да га престигну. Да би се освојио скудето, услов свих услова, са оваквим Јувеом, је да се инкасира близу 100 бодова. Реално, ни Анчелотијев ни Контеов тим, неће бити кадри да остваре тај циљ. Чак и да Наполи не прода ниједног од својих топ фудбалера, а да после Маноласа у Кастел Волтурно стигне и Хамес Родригез. Као и да Конте реализује све циљеве у прелазном року и формира 3-5-2 са Хандановићемна голу; Годином, Де Фрајом и Шкрињаром у одбрани; Лазаром, Барелом, Сенсијем, Брозовићем и Перишићем у везној линији; Лукакуом и Џеком у нападу.

И док тифози Наполија и Интера, генерално, могу да буду задовољни, навијачи Роме и Милана имају разлога, и те како, за бригу. Редимензионирање Ђалоросих је вертикално и крајње ризично. Рома је остала без Де Росијаи Тотија који су, и у добру и у злу, били пиластри Ђалоросих и њихова последња брана. Одлазак Маноласа и Џекасу проблематични јер ни на видику нема адеквантних замена за Грка и Бошњака. Манолас је годинама био стуб одбране, покривајући  рупе које су остављали други, од Фација до Хуана Жесуса и Маркана. У Серији А Костас је међу првих пет дефанзиваца док су његове потенцијалне замене, Манчини, Верисимо или Бонифаци, валидини млади играчи који тек треба да се развијају и докажу на великој сцени. Марк Бартра се није ослободио етикете вечите наде Барселоне, ни у Борусији Дортмунд, ни у Бетису из Севиље.

За Рому је још алармантнији одлазак Џека. Тешко је поверовати да би Игуаин могао да обуче дрес римског клуба. Не толико због цене, Јуве тражи 30.000.000 евра, колико због примања Пипите која достижу баснословну цифру од 9.000.000 евра. Такође, Игуаин је велика непознаница, као да је нешто у њему пукло на мечу Милан - Јуве када је у пар минута промашио пенал и затим зарадио наивно црвени картон. Опоравку није допринео ни боравак у Лондону, ни Саријева терапија. Мауро Икарди је већ јасно ставио до знање да му не пада на памет да дође у Рому. Једноставно, на фудбалској пијаци нема голгетера који би могао да замени Џека, а да је са економске стране достижан за Рому.

Евентуални одласци Ел Шаравија и Флоренција не би били тако болни као Џеков и Маноласов, али би оставиле трага. За разлику од репрезентативаца БиХ и Грчке, за Фараона и капитена Роме постоје адекватна решења и поред тога што је Ел Шарави био најбољи стрелац Роме у претходној сезони, а Флоренци стандардни првотимац.  С друге стране адио Н’Зонзија никог неће растужити у Риму, штавише неко ће и наздравити, тим пре ако Рома извуче од продаје већи део новца који је прошле године уложила у куповину Француза.

Ако Рома плаче, Милан се не смеје. Фамилија Сингер има намеру да среди пословне књиге Милана. Зато је потребна нова револуција и постављање темеља за нови циклус. Човек од поверења Сингерових, ИванГазидис, је доведен из Арсенала да би поновио свој пословни успех из Лондона у Милану. Идеја, сама по себи, није погрешна, али запоставља чињеницу да Милан нема свог Арсена Венгера и тешко да би МаркоЂампаоло то могао да постане.

Продаја Донаруме решава део финансијских проблема Росонера. Не само да ће у касе Милана ући 50.000.000 евра у кешу или кроз инкоропорацију играчког картона Ареоле, већ ће се Росонери ослободити и астрономске плате Ђиђа која износи преко 6.000.000 евра односно 12.000.000 бруто. Бакајоко се већ вратио у Лондон, Кеси је стављан на трансфер листу, а и капитен Ромањоли би могао да буде продат ако изрони уносна понуда за италијанског репрезентативца. Прича се и да би Биља могао да напусти Миланело као и да су пред Родригезом избори који га воде далеко од Сан Сира.

Дакле, четири кључне полуге Гатузовог тима, захваљујучи којима Милан умало није стигао до Лиге шампиона, по свој прилици ће бити одсутне (само Ромањоли има изгледније шансе да остане) у следећој сезони. Алтернативе не уливају велико поверење. Раде Крунић је добар играч, али једно је играти за Емполи и борити се за опстанак а сасвим друго је носити дрес великог тима са амбицијама да стигне у Европу. Тореираје стекао драгоцено искуство у Арсеналу. Ипак, треба много маште да бисмо у њему видели играча који ти мења тим. Прат и Андерсон су играчи које Ђампаоло добро познаје из Сампдорије и то им је главна препорука. Другим речима, Ђампаоло преузима велики ризик на себе инсистирајући на играчима из свог бившег клуба.

Извори у Формелу тврде да се Инзаги изборио, током преговора о продужетку уговора са председником Лотитом, да учествује у дефиницији појачања за Лацио у следећој сезони. Буџет Небескоплавих за прелазни рок зависи од продаје Сергеја Милинковића Савића. Последња изјава спортског директора Иглија Тареа наводи на закључак да ће и ово лето бити узбудљиво и дуго када је у питању будућност српског фудбалера. Истина је да Лацио није под притиском да га прода и зато су изненађења могућа до последњег дана прелазног рока.

Римски клуб мора да подмлади тим и спреми терен за отварање новог циклуса. Раду, Лулић, Пароло, због година, не гарантују више допринос из претходних сезона. Већ газе четврту деценију Ачерби и Лејва док је Имобиле на прагу 30 године. Адам Марушић је изгубио добар део поверења Инзагија и више није стартер у идејама тренера Лација. Каиседу је досадило да седи на клупи и жели да напусти Формело. Дакле, Небескоплавима су неопходна два дефанзивца, два спољна везна, замена за Милинковић Савића (ако оде) и још један играч средњег реда, као и један нападач. Имена која круже у оптици Лација не изазивају много ентузијазма међу навијачима. Између  Хонија, Јазиџија, Лацарија, Вавра, Чолита Симеонеа, једино Лацари објективно побољшава актуелни први тим Лација.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс