Детаљи настанка манастира Острог

Место чуда. . . Манастир Острог је један од најпосећенијих на Балкану. Каже се у народу: Јерусалим је далеко, на Хиландар не могу жене, а Острог је доступан свима.

Регион 24.06.2019 | 07:35 Острог је манастир Српске православне цркве смештен уз окомиту стену, високо у Острошкој греди, на петнаест километара од Никшића. Посвећен је Светом Василију Острошком.

Омиљено је место ходочашћа православних верника, али и припадника других конфесија, католичке и муслиманске, јер се верује да је молитва пред светим моштима исцелитељска и чудотворна.

Комплекс манастира Острог чине два дела. Већи је Доњи манастир, смештен око Цркве Свете Тројице, саграђене 1824. године, око које је већина манастирских објеката, укључујући и конак. Горњи или „Бели“ усађен је у стену, и до њега води успон уском стазом дугом три километра. Чине га две малене пећинске цркве, од којих је једна посвећена Светом крсту и украшена фрескама, које су у 17. веку радили српски зографи Јован и Радул, а које приказују Светог Саву и Светог Василија Острошког и сцене из Христовог живота и великих празника.

Друга црквица посвећена је Ваведењу Богородице и у њој су у једном ковчегу мошти Светог Василија Острошког, који је у 17. веку основао манастир на месту усамљених испосница у којима се подвизавао Свети Исаија од Оногошта.

Василије је био владика захумско-херцеговачки од 1639. до 1671. године и у Острог је с монасима дошао из херцеговачког манастира Тврдоша, који су порушили Турци.

Данашњи изглед манастир је добио између 1923. и 1926. године, након обнове после пожара који је уништио већи део манастирског комплекса Острога.

Кад је 1878. године створена Захумско-рашка епархија, манастир Острог је одређен за њено привремено средиште, до уређења владичанске резиденције у Никшићу. Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931. године, кад је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској, у чијем се саставу налази и данас.

Манастир Острог је један од најпосећенијих на Балкану. Каже се: Јерусалим је далеко, на Хиландар не могу жене, а Острог је доступан свима.

Како стићи

Манастир Острог налази се на око 50 километара од Подгорице и на свега петнаестак километара од Никшића. Ова два велика црногорска града повезује магистрални пут па је путовање до Острога једноставно и брзо.

Од подгоричког аеродрома до Подгорице је свега десетак километара, а одатле се аутубусом према Острогу путује око сат времена. Аутом са Приморја може се из Рисна старим путем за Никшић, или преко Будве, Цетиња и Подгорице. Из правца Београда аутом, пут такође води преко Подгорице, а ако се долази из Републике Српске, иде се преко Никшића.

Како се владати

Од 1678. године, кад су мошти Светог Василија извађене из земље а народ почео да га прославља као светитеља, празнује се дан кад се Свети Василије упокојио - 29. април по старом, односно 12. мај по новом календару. То је заветни празник - дан кад се ништа не ради осим што се иде у цркву и свечано празнује. Поред овог празника манастир се најчешће посећује на Петровдан, Илиндан и Велику Госпојину. Али долази се и осталим данима, преко целе године - његове двери отворене су свим побожним људима у свако доба дана и ноћи.

У манастир не можете ући голих ногу и руку, што значи да мушкарци морају обући дуге панталоне, а жене дуге сукње, као и мајице дугих рукава. Од жена се очекује да косу прекрију марамом, али и да обрате пажњу на обућу - да то не буду папуче или сандале, односно да им пете не буду голе.

Верници могу да преноће у конаку Доњег или Горњег манастира, али су конаци често пуни па пристигли спавају испред манастира. За њих су обезбеђена ћебад како би издржали хладне ноћи.

Посетиоци манастира могу да на папиру напишу жеље за своје живе и упокојене, које ће током неке од литургија свештеници овог манастира прочитати пред Богом и Светим Василијем Острошким. Поред манастира постоји и једна одаја у пећини предвиђена за паљење свећа за живе и упокојене.

Поклоници са собом могу у манастир да донесу и неке личне ствари својих ближњих или своје, да би биле освештане поред кивота Светог Василија Острошког. Такође, братству манастира може се донети поклон - шећер, кафа, уље, пешкир, сапун... али се могу оставити и прилози у новцу. То, наравно, није обавеза, већ ствар добре воље и жеље онога ко посећује манастир.

Дарови се стављају у корпу окачену на зиду с леве стране пре улаза у просторију у којој се налазе мошти Светог Василија.

На улазу у порту Горњег манастира постоји извор на којем се узима освештана вода и носи кући, где се чува као заштитник дома и породице.

Из манастира Острог, осим освећене водице, носе се уље, тамјан, нафора, иконица или крст од тисовине. Овим освећеним стварима мажу се или шкропе они који нису могли да дођу лично свецу на поклоњење.

Успињање до Горњег манастира сматра се малим ходочашћењем. Од верника се очекује да стазу дугу три километра пређу боси, а нису ретки ни случајеви да овај пут, који се сматра путем прочишћења, људи прелазе на коленима.

Иначе, одавно се верује да посету манастиру не ваља дуго планирати нити унапред о њој причати.

Каже се да се на Острог долази с вером и молитвом, а одлази са миром и срећом.

Онај који изговара име Светог Василија треба да устане, прекрсти се, и с поштовањем дода „Слава му и милост.

(Курир)