Ћопићева кућа зарасла у коров

Циркус, срамота, брука… понављају као један, мјештани Ћопићевог родног краја, али нико не зна “гдје је запело” и зашто је изградња реплике пишчеве родне куће стала прије него је озбиљно почела, иако су паре за то послате чак из – Азербејџана.

Република Српска 23.06.2019 | 18:22 Биће да је проблем, као и обично, баш у парама, иако је из Азербејџана 26.000 евра за Бранчилову кућу стигло још прије двије године. Истина, причало се да недостаје још 10.000 КМ, али ни то нису неке паре, а било је, наводно, и донација и из Бањалуке. Ипак, Бранкова кућа је стала на темељима, или недовршеном подруму, зависи од угла гледања.



Још није завршен ни “Млин деда Трише”, друга скромна грађевина осмишљена у част једног од најчитанијих писаца бивше Југославије. Планирано је и уређење Баште сљезове боје; није баш јасно како би то изгледало, али лијепо звучи. У овој “фази реализације” не изгледа никако.



Паре из Азербејџана, које је намакло Предсједништво БиХ, још за мандата Младена Иванића, наводно су пребачене директно на рачун извођача, предузећа “Бенкос Босна” из Добоја. А извођачу се баш и не жури.

– Звали смо их стотину пута, стално се извлаче, а ми им не можемо ништа. Није општина с њима потписала уговор – каже Ђуро Бабић из Јасенице, наш водич кроз Подгрмеч.



Ђуро је, иначе, чиновник у општини Крупа на Уни, којој се након Дејтона, припало Бранково село, али и рођак Ћопићевог Јовандеке Бабића из “Осме офанзиве”. Свако је овде сваком рођак, побратим или кум.

Има ту, веле упућени, још перипетија; није све у азербејџанским еврима. Ко је, у свему томе, омастио брк, то не би могао рашчивијати ни препредени мачак Тошо, чувени Ћопићев јунак, који се данас шепури на прочељу недовршеног деда Тришиног млина. Да Бранко сад устане из гроба, имао би, богами, материјала за једну нову “Јеретичку причу”.

– Ма, 505 прича да напише, не би могао све докучити – вели Слободан Ћопић, најближи Бранков потомак.



Он већ годинама прати градњу његове родне куће, својски се упирући да помогне и погура ствар.

– Сјећам се, као јуче да је било, кад су ме позвали да хитно дођем, због документације за градњу куће, јер ово је била моја парцела. Веле, о главу је! Поломио сам се да до краја радног дана стигнем из Загреба. Тамо сам тада живио и радио. Било је то прије равно десет година и ево на шта је изашло – вели Слободан, показујући зарасле темеље и гомилу поцрнеле грађе.

Досадило му је, каже, да пред новинарима изиграва мајмуна, па му дође да више не изусти ни ријеч. А опет, му, понекад, дође да сазове телевизије и свашта изговори у камере, да на зараслим темељима отвори књигу жалби, да…



– Знате ли колико људи овдје дође и опсује нам мајку! С пуним правом. Ево, у сусједном муслиманском селу Поткалиње сваки дан са џамије пет пута оглашавају молитву, а имају једног становника. Нас у Хашанима има бар стотину, па нисмо у стању да ову срамоту истјерамо на чистац – каже Слободан. 

Драгана Тодић, директорка локалне основне школе и предсједница Скупштине Завичајног удружења “Бранко Ћопић”, одлучна је да истјера на чистац причу о градњи деда Тришиног млина.



– Из Кабинета предсједника РС смо, још за мандата Милорада Додика, добили 25.000 КМ за тај млин. Извођачу смо пребацили 15.000 КМ, он тражи још, али неће добити ни марке док не заврши посао. Уосталом, мајстори у селу су нам рекли да се онакав млин може направити за 8.000 КМ – каже Тодићева.

Успомена на Бранка Ћопића данас се у његовом бајковитом завичају достојно чува још једино у спомен школи у Хашанима. Ову малу подручну школу, изграђену прије више од стотину година, у којој је и Бранко научио прва слова, данас похађа свега осморо ђака. Али сви редом наизуст знају Ћопићеву чувену пјесму “Мала моја из Босанске Крупе”.



Љиљана Басарић, замјеница начелника општине Крупа на Уни, каже да ни евро од новца за изградњу пишчеве куће није завршио на рачуну општине. Тврди, међутим, да би се цијела заврзлама око Бранкове родне куће, Тришиног млина и планираног комплекса Башта сљезове боље, могла ријешити уз минималан трошак.



– Срамота је да се прави циркус од Бранка Ћопића и његовог дјела. И то зашто?! Због 50.000 КМ! Да су то неке паре, па да човјек не жали. Треба да се стиди и Република Српска и БиХ и овај народ што нисмо у стању да то ријешимо као људи – каже Басарићева.

(Српскаинфо)