Омиљена ИТ фирма Републике Српске

Само пет дана јуна и пет јавних набавки било је потребно "Проинтеру" да склопи уговоре тешке чак 2. 048. 905 КМ са ПДВ-ом!

Република Српска 23.06.2019 | 15:24 У каси “Проинтера” никада нема кризе. Нема, јер свакодневно ова, у Републици Српској омиљена ИТ фирма, завлачи руку у републички џеп. Преко тендера! Само пет дана јуна и пет јавних набавки било јој је потребно да склопи уговоре тешке чак 2.048.905 КМ са ПДВ-ом!

“Проинтер” је најбоље прошао 6. јуна у Олимпијском центру Јахорина са уговором од 1.520.447 КМ. Задак му је да достави опрему за ски дату, а новац од големе зараде подијелиће са фирмом “Едитраде” из Словеније. Као и на већини досадашњих расписаних јавних набавки, и овога пута познати носилац посла из Бањалуке био је једини понуђач.

Дан раније повјерење вриједно 175.301 КМ јавног новца, за куповину рачунара, сервера и сториџа, му је поклонила и “Електро-Бијељина”, док је другог дана овог мјесеца за обнову лиценци за фиреwалл уређаја од Фонда пензијско-инвалидског осигурања РС добио уговор вриједан око 15.000 КМ.

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове наумила је да дигитализује катастарске планове за потребе капиталних инвестиција. Иако су пристигле двије понуде, “Проинтер” и београдски “Мапсофт” добијају посао вриједан 288.931 КМ.

Одавно је познато и да Јасминка Кривокућа, директор “Пошта Српске”, и те како вјерује најзапосленијим ИТ стручњацима па је 14. јуна, за поправку и одржавање телекомуникационе инфраструктуре, одлучила да им плати око 50.000 КМ.    

Стотине хиљада марака грађана Републике Српске и у мају су завршиле у уговорима институција и јавних предузећа и “Проинтера”. Седам тендера – 937.986 КМ.

Редали су се Пореска управа РС – 86.580 КМ, “Електро-Бијељина” – 32.057, Завод за запошљавање РС – 67.601, “Поште Српске” – 49.280, “Електропривреда РС” – 117.000 КМ. Уговор тежак 585.468 КМ са Фондом здравственог осигурања РС посебно је занимљив…

СКУПА ИТ ЖУРКА У ФЗО РС

Наиме, како је Журнал већ писао, у милионе марака дугова посрнули ФЗО РС има пословни информациони систем који може да одржава искључиво „Проинтер“. Изузетно важан систем, од којег зависи свакодневно функционисање девастираног здравственог система Републике Српске, ниједног тренутка не смије да стане, а „проинтеровци“ то знају да наплате.

У одлуци о додјели уговора од 10. маја, баш као и претходне године, стоји да мјесечно узимају 48.000 КМ, односно 56.160 КМ са урачунатим порезом на додату вриједност. Тако годишње овај дил између директора Фонда Дејана Кустурића и владајућој структури омиљеног „Проинтера“ кошта 673.920 КМ.

Међутим, иако “Проинтер” достави прецизнан цјеновник сата рада, ФЗО на крају увијек званично објави да је уговор вриједан 585.468 КМ. У који џеп ће директор Дејан Кустурић завући руку па намирити још 88.500 КМ, колико по додјели уговора сљедује “Проинтеру” – никада није објаснио грађанима! 

ЗА ПОЛА ГОДИНЕ ВИШЕ ОД 10 МИЛИОНА КМ

И док властодршци и директори јавних предузећа бахато троше јавни новац и склапају прескупе ИТ уговоре, “Проинтер” може да се похвали милионима. За само пола године укњижио је шездесетак тендера вриједних 10.230.605 КМ са урачунатим порезом на додату вриједност! 

Ту су и милионски вриједни вишегодишњи оквирни споразуми, њих шест вриједних укупно 2.301.126 КМ!

Фирма, иза које, по незваничним информацијама које годинама преносе овдашњи медији, стоји Игор Додик, син предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорад Додик, приход је у 2018. повећао за чак 5,3 милиона КМ. Новац се не задржава, већ се просљеђује на нове послове па је добит, према новом финансијском извјештају тек 2.737.516 КМ. У односу на годину раније мања за 358.248 КМ.

Са обимом ИТ тендер послова повећавао се и број радника – са 30 у 2017. на 53 у 2018. години. Од 2015. године, када је основана и постала незаобилазан ИТ снабдјевач овдашњих институција, јавних предузећа и установа, фирма је званично зарадила укупно 6,5 милиона КМ.

„Проинтер“ је једном Журналу одговарио, а неколико дана касније послао и деманти истог садржаја:

„Не оспоравајући право да јавност буде што боље упозната како се троши јавни новац, овако тендециозно написани текстови, без права на одговор, јасно показују да није циљ да се заштите јавни интереси, већ да се поједини кругови обрачунају са појединим компанијама које из неког разлога представљају трн у оку њиховим финансијерима.“

Након толике неозбиљности, упите више нисмо слали. Али, смо тендере уредно тефтерили и сабирали!

(зурнал.инфо)