Прича: Вуковци у основној, мангупи у средњој...

Можда ипак развале на факсу! Једно сасвим непопуларно мишљење. . .

Фудбал 21.06.2019 | 23:00 Најлакше је сада ударити. Кад се пресуда унапред зна. “Криви су“, повикаће раја. У афекту, народ тражи главе, тражи крв… И јесу, криви су. Али наши су. И није што су наши, него што су најбољи од нас кад крену да мотају лопту. У Трсту су се запетљали и добили по њоњи. Ето крви. Боли. Проћи ће. И следећи пут ће да пазе где ће да стану.

Није шала. Нема ироније. Хајде сада да промислимо хладне главе. Овом тиму је фалио само Марко Грујић. Истина, тешко да би он сам нешто променио мада остаје горак укус у устима због тога што га није било. Можемо даље да дискутујемо да ли би било боље да је Горан Ђоровић у тим звао Душана Влаховића, Немању Вучића, Петра Мићина, Луку Илића или кога већ, али то не мења чињеницу да је Србија у Италији и Сан Марину повела отприлике најбоље што има на У21 нивоу. Изузев Грујића, сви који су морали да буду ту били су у Трсту.

Да будемо још прецизнији: додајте на то коју годину старије Александра Митровића, Сергеја Милинковић Савића, Немању Максимовића и да не набрајамо сад све јер ћемо неког да заборавимо, и то вам је репезентација Србије у наредних 10 година.

Потрошили смо Банета Ивановића, потрошили смо Александра Коларова, последње године броји и Немања Матић… Све смо њих волели и волимо и даље, али све смо их потрошили.

Ово сада - то је то. Сергеј, Митар, Макса, Лука, Блеки, Вуле, Жиле, Радоња, Гајић, Бабић, Богосавац, Дача, Лукић, Рачић, Ерхан, Радуновић, Јовеља, онај зврк Ранђеловић што изнуди пенал, сви они, па и који ће тек добити шансу, па и тај Груја… То је српски фудбал. То је наша будућност. Боље нема. Коме се не свиђа нек навија за Бразил.

То су наша деца. Били су одлични у основној, дичили смо се како су паметни и добри. Па су се онда промангупирали у средњој, улењили се, почели да се окрећу за девојкама и заређали са кечевима илити “петицама” у Моззартовим оценама. И зар треба сад све да их избацимо из куће? Зар треба да због једног турнира заборавимо да су нам доносили европске и светске титуле? Да смо се, само због њих, на пар година присетили колико заиста волимо фудбал?

И бољи су имали тешке дане. И гори су успевали да опамете, изборе за факултетску диплома и израсту у угледне академске грађане. Само кад су имали подршку. Чију ако не нашу?

Много тога је селектор Горан Ђоровић урадио погрешног пред и у Трсту, али за једну ствар је у праву: немојмо разапињати ове момке. Немојмо да заборавимо да смо до скора причали да се турнири у млађим селекцијама играју да би стварали играче, а не да би се узимале титуле. Престали смо јер су нас ови момци научили на титуле. А многи међу нама нису ни знали да су кренули за Литванију, касније и на Нови Зеланд.

Па нек нас опет изненаде. Није ни та школа увек тако лака. Али свашта се научи. И кад је добро. Посебно кад је лоше.

И за крај: Не, није Јовић преварио Реал, нити је Миленковић лажни командант, нити Живковић бивши играч, нити су су сви остали ту зато што су менаџерски играчи. Ту су зато што су најбоље што Србија има. Ту су зато што, свидело вам се то или не, јесу будућност српског фудбала.

Зато: главу горе, момци! Свануо је нови дан. Биће нових утакмица. И биће нових победа. Само памет у главу.  

Извор: моззартспорт

Фото: УЕФА