Хронични стрес окидач за болести

Стрес узрокује или је окидач за више од 75 одсто болести код човјека.  

Здравље 17.06.2019 | 20:17
Хронични стрес окидач за болести
Када човјек трчи и умори се, он застаје јер препознаје симптоме умора. Међутим, када је у питању стрес, а посебно хронични, углавном ту освијештеност немамо, па можемо да будемо под континуираним стресом, а да уопште нисмо свјесни тога. 

С обзиром на то да човјек није свјестан шта се дешава у његовом организму, он се и не зауставља, а то је заправо највећи проблем са стресом, истиче психолог и психотерапеут Јасна Драгишић. Сматра се да стрес узрокује или је окидач за више од 75 одсто болести код човјека и објашњава зашто је хронични стрес толико погубан за организам.

– Када смо под стресом, наше тијело шаље поруке које мијењају одређене физиолошке процесе, односно долази до промјена унутар тијела, а стрес може бити било каква промјена у спољашној средини. Опоравак након тог стреса траје двије минуте, а особе које немају проблем са хроничним стресом након те двије минуте се опораве и иду даље. Они који имају проблем, они се не опорављају тако брзо. Тијело је напето дуже вријеме и то је проблем, јер напето тијело дуже вријеме подразумијева другачији рад свих тих органа. И зато тај хронични стрес јесте толико опасан – објашњава Драгишић.

Психолози подсјећају да је стес саставни дио живота и да је неизбјежан, али да је хронични стрес велико оптерећење и може да прерасте у озбиљне здравствене проблеме. 

– Ако су стресови хронични и ако изложеност стресогеним притисцима превазилази психичке капацитете особе и њене одбрамбене механизме, стрес може негативно и веома штетно да утиче на соматско и ментално здравље појединца. У данашње време, када је човјек изложен низу промјена као што су осјећај егзистенцијалне угрожености, брзе промјене и бржи пренос информација, стрес постаје све већи проблем савременог човјека – објаснила је психолог и психотерапеут Татјана Прерадовић Сјеница.

Неки од првих знакова проблема су смањена отпорност организма, те несаница или појачана потреба за сном, затим пад расположења, напетост, раздражљивост, забринутост, осјећај кривице, потешкоће са концентрацијом, тешко доношење одлука, губитак енергије, умањена сексуална жеља, као и повлачење од пријатеља и избјегавање социјалних контаката. Међу промјенама су често и главобоље, висок крвни притисак, алергије, тахикардије и пробавни проблеми.

Хронична изложеност стресу, кажу психолози, доводи до емоционалне и физичке исцрпљености организма, појаве синдрома прегоријевања, појаве соматских и психичких болести и трајног оштећења здравља.

Добра вијест је, кажу стручњаци, то што сваки човјек може научити технике како да боље управља стресом, а постоје чак и медицински апарати којима се ради процјена тога да ли је неко под стресом. 

– Користимо бопфидбек сензоре и преко њих добијамо податке о физиолошким реакција тијела, односно правимо стрес профил и гледамо колико се особа опоравља. Добијене информације нам помажу да развијемо бољу контролу над одређеним тјелесним функцијама, односно захваљујући биофидбеку учимо да подстичемо ефикаснији ментални и физички одговор на стрес – да контролишемо поједине процесе организма као што су дисање, знојење руку, срчана фреквенција и крвни притисак, да превазиђемо конкретне симптоме, али и побољшамо цјелокупно здравље – објашњава Јасна Драгишић, која се и бави овом врстом терапије у Бањалуци.

С обзиром на то да је техника неинвазивна, без нежељених ефеката и не користе се лијекови, може се користити као терапија код дјеце и трудница.

Када је тијело дуже времена под стресом, тада настаје синдром прегоријевања, а који је недавно Свјетска здравствена организација сврстала у међународну класификацију болести. Практично, здравствени радници ће сада моћи да дијагностикују синдром прегоријевања или изгарања као медицински поремећај повезан с послом који појединац обавља.

– Тај синдром настаје када тијело нема времана да се опорави, ни физички, ни ментално од стреса, и у жаргону речено постаје као струна – објашњава Јасна Драгишић.

Како истичу стручњаци, неки од главних симптома изгарања су недостатак сна, мањак енергије и исцрпљеност, проблеми с варењем, висок крвни притисак, деконцентрисаност, повећана ментална дистанцираност од посла, смањена професионална ефикасност. Међу симптомима су и размишљање о послу након радног времена, недостатак времена за пословне, али и приватне обавезе. Знак за аларм је и ако особа не успијева да се опусти ни на годишињем одмору.

У најстреснија занимања спадају она која носе ризик за здравље и живот, затим она која подразумијевају велику индивидуалну одговорност, а на трећем мјесту су његујуће професије.

(Српскаинфо)

Коментари / 0

Оставите коментар