Емотивни Перун: Ово је другачије, гледа те твој народ!

"Њих нико није погледао четири-пет година, били су јуниорски репрезентативци, сад треба неко да их види", говорио је видно емотивно испражњени селектор рукометаша, после утакмице у врелом СПЕНС-у.

Остали спортови 16.06.2019 | 22:55 "Јако бих волео да сте били на мојој клупи", успео је да се насмеје видно емотивно и физички изморени Ненад Перуничић ове недеље увече у "пресс" сали дворане СПЕНС.

Новинари, који су славље наших рукометаша могли да виде још на центру игралишта, одмах после пречке која је одјекнула за крај драме у "бити или не бити" утакмици са Швајцарском, али и чују пролазећи ходницима новосадске хале, питали су селектора због чега је тако хладан и снужден.

Овако-онако, Србија је успела да избори пласман на Европско првенство на крају квалификација у којима је имала два бода из прве четири рунде.

"Видите ми мајицу, како да се осећам?", питао је Перуничић, један од отприлике 5.000 оних који су се знојили у врелој дворани - што због јунске јаре (читај: лоше вентилације), што због игре наших рукометаша, способних да вођство од 29:25 у само три минута претворе у шокантну елиминацију у квалификацијама.

"Навикао сам да носим камење, ови момци нису. Било је неразумевања, не оправдавам себе, тражио сам оно што се тражи, само да се они међусобно испоштују. То је екипа која дише као војска, ја за седам месеци немам ружну реч за њих. Ми можемо да одиграмо слабо, али они имају жељу, дишу као један", говорио је Перуничић.

"Рекао сам им да сам јако поносан какав су притисак издржали јер су нас отписали у октобру".

Подмлађена репрезентација Србије започела је квалификације ремијем са Белгијом код куће 27:27 и поразом од Швајцарске у гостима 29:25, уследило је јануарско мучење на Светском првенству у Немачкој и Данској и "пласман" на 18. место на крају, али и март охрабрења - иако је у двомечу са непораженом Хрватском освојен само бод.

Било је 25:25 у Београду и 27:23 у Задру. Испоставило се да је тај бод из "Арене" на крају био пресудан у "рачунаљки" са осталим просечним тимовима из седам група.

"Није мени проблем да трпим критике, јачале су ме цео живот", рекао је Перуничић, који је прву победу у квалификацијама забележио прошлог четвртка против аутсајдера, Беглије,

"Овде је доста нових играча које је позив изненадио. Њих нико није погледао четири-пет година, били су јуниорски репрезентативци, сад треба неко да их види. Њима значи што им дајем поверење, могу да кажем да је овакав или онакав, али ће бити играч какав треба да буде", говорио је наш прослављени рукометаш, који се налази на почетку тренерске каријере и који је прихватио да постане селектор у ситуацији када су многи бежали од просторија Рукометног савеза Србије.

"Значи уз све препреке су се издигли изнад ситуације која је била безнадежна. Против Хрвата смо већ показали снагу, али су имали и менталну снагу. Ово је другачији осећај од клупског. Овде те гледа твој народ, да не разочараш, ту је та бојазан да ће се нешто лоше десити", причао је у даху.

"Они долазе с осмехом и најважнији су, ми смо само ветар у леђа".

После краће паузе, додао је...

"Мало је рећи да сам поносан".    

Да не прича празне приче, сведочи и случај Дејана Милосављева, човека који је прошле недеље учествовао у сензационалном походу Вардара до титуле у Лиги шампиона, а онда ровит, уморан и са повредом дошао право на припреме репрезентације Србије.

Вечерас је бранио повређен, ризикујући можда и уговор...

"Тешко је уопште говорити о потрошњи нас на клупи, а не играча. Велико поштовање према голману који је на своју одговорност изашао упркос повреди. Показао је колико му је стало иако је светска класа. Ми смо за ових седам месеци показали колики је значај грбу", причао је Перуничич.

"Мораш да га волиш и да се дајеш упркос великим уговорима. Овде је фамилија, породица. Направили смо екипу момака који имају жељу, они су оптисани пре седам месеци. Сматрам прерано, али то нас је ојачало упркос свим малерима који су бескрајни и који су се данас десили - Дејан, Воркапић, Марсенић..."

Он се сложио да овај тим не игра лепршав рукомет, али...

"Није ово била нека наша игра како ми желимо, али момци су се много ментално дали, било је јако захтевно за нас, Швајцарци су дошли као сигуран путник на ЕУРО без притиска. Да је обрнута ситуација, другачије би било. Нису имали тај притисак и искористили су наш умор и потрошњу када смо правили техничке грешке да се играчи врате у егал", ракао је и надовезао се:

"Момци су можда помислили да смо завршили меч, али када они имају једног Шмида - не смете то да замерите".

За крај, поручио је...

"Ово је њихово, ово су они желели. Може тренер да држи ауторитет и дисциплину, али ако се не осећа братски тим - све је узалуд. Ми нисмо екипа с много звезда, ми смо тим, као тимски дух и верујем да ћемо бити бољи. Хвала Новом Саду и публици који су дали подршку".

Селекторе, момци, честитамо! А, сад на посао, јануар ће брзо...

Извор: мондо.рс