Прича о БиХ: Криза другог полувремена!
Од када је Роберт Просинечки, од 4. јануара 2018. године, селектор, фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине је само три од 16 утакмица добила на основу учинка у другом полувремену.
Фудбал 15.06.2019 | 23:30
Изабраници селектора Роберта Просинечког на основу учинка у првих 45 минута утакмица, прва четири кола квалификација освојили би 10 бодова, један више од Италије, те три у односу на Финску. Јермени би имали шест, Грци три, Лихтенштајн, као и на званичној табели, логично, без бодова.
Међутим, очито је да национални тим БиХ у посљедње вријеме има великих проблема с падом у игри и резултатима у другом полувремену.
Наиме, на основу учинка у другом полувремену, БиХ би освојила свега бод у прва четири кола квалификација за предстојеће Европско првенство. Италија, на основу резултата од 45. минута до краја меча, имала би 10 бодова. Занимљиво, као и Грчка. Финци би сакупили девет, колико имају и на званичној табели, а Јермени четири бода.
Од како је, од 4. јануара 2018. године, Просинечки селектор, БиХ је само три од 16 утакмица добила на основу учинка у другом полувремену. Било је то против Сјеверне Ирске (2:0) и Аустрије (1:0) у Лиги нација, те у пријатељској утакмици с Јужном Корејом (3:1).
Оно што бројни фудбалски стручњаци у БиХ замјерају Просинечком јесте и мањи фонд играча које користи у игри, односно да у утакмицама за бодове није био склон значајнијим промјенама у саставу, не рачунајући принудне измјене због повреда или картона. Контрааргумент, који мало ко јавно жели признати и рећи, па и сам Просинечки, БиХ, по свему судећи, има лимитиран играчки кадар.
БЕЗ ДРАСТИЧНИЈИХ ПРОМЈЕНА У СИСТЕМУ ИГРЕ
Исто тако, некада славни играч Реал Мадрида и Барселоне није драстичније мијењао систем игре државног бх. тима те се држи формације 4-3-3 или 4-3-2-1, са варијацијама на нешто офанзивнију или дефанзивнију тактику.
На клупи "змајева" Просинечки је остварио шест побједа, исто толико ремија и четири пораза, уз гол разлику 14:11. Најбољу игру под његовим вођством, репрезентативци БиХ пружили су 1. јуна прошле године када су у пријатељској утакмици побиједили Јужну Кореју, резултатом 3:1, те у тријумфу над Аустријом од 1:0 у Лиги нација 11. септембра 2018. у Зеници.
Прошлог уторка, у Торину, у четвртом колу квалификација за ЕУРО 2020, БиХ је, такође, веома добро играла. Водила је 1:0 након првог полувремена против фаворизованог противника. Међутим, на крају је изгубила од Италије, захваљујући промашеним приликама и погоцима примљеним у другом полувремену - 1:2.
Против "азура", Просинечки је направио двије од могуће три измјене, иако је било евидентно да, како се ближио крај меча, Италијани стишћу обруч око гола Ибрахима Шехића. Од двије промјене играча, током дуела за памћење на Јувентусовом ”"Алијанц" стадиону, једна је била принудна, када је, због повреде, игру у 72. минуту морао напустити Елдар Ћивић, па је Просинечки у "ватру гурнуо" Бојана Настића, накнадно позваног након отказивања доласка на припреме повријеђеног Сеада Колашинца. У 81. минуту Гојко Цимирот на терен је ушао умјесто до тада одличног, али физички потрошеног Амера Гојака.
Најгору утакмицу у мандату Просинечког, БиХ је неспорно одиграла три дана прије гостовања у Торину, када је у Тампереу "без испаљеног метка" потписала капитулацију пред борбеним Финцима (0:2), у трећем колу квалификација за ЕУРО 2020.
Индолентност играча током свих 90 минута сусрета, грешке у одбрани, неучинковити и раштимани везни ред са само шест додавања према капитену и нападачу Едину Џеки, кривци су што су изгубљени злата вриједни бодови у борби за евентуални први пласман "змајева" на завршни турниру континенталног шампионата.
И тада, Просинечки није искористио све адуте с клупе. У игру је опет послао само два, од могућа три резервна играча. Риада Бајића умјесто Хариса Дуљевића у 69, те је Мухамеда Бешића замијенио Гојаком десет минута касније.
Многима је несхватљиво и непозивање у репрезентацију Изета Хајровића, једног од најбољих фудбалера хрватског првака загребачког Динама у ХНЛ-у и Европа лиги прошле сезоне, чиме би без сумње била појачана конкуренција на бочним офанзивним позицијама у националном тиму.
Исто тако, Просинечки није пружио претјерану прилику ни Сањину Прцићу, првотимцу и организатору игре француског Стразбура. Није га позвао за посљедње двије утакмице, и када је знао да због црвеног картона у Финској неће моћи наступити Миралем Пјанић, па је у везном реду остао с технички далеко инфериорнијим играчима од Прцића - Мухамедом Бешићем, Гојком Цимиротом и Елвисом Сарићем.
ОКЛИЈЕВАЊЕ
Оклијевао је Просинечки и да позив упути Марију Вранчићу, фудбалеру Норвича, с којим је у минулој сезони изборио пласман у Премиер лигу Енглеске.
Позвао га је за утакмице с Финском и Италијом. Слао га је на загријавање покрај терена и није добио ни минут, ни у Тампереу, ни у Торину. Могао је и Вранчић заиграти, али није јер Просинечки ни против Финске, ни против Италије није искористио све могуће измјене, односно није ни формално посегао за додатном ињекцијом могућег спаса.
До краја квалификација за ЕУРО 2020 остало је још шест кола.
Тренутно претпосљедња, петопласирана БиХ у групи Ј 5. септембра у Зеници дочекује аутсајдера и "фењераша" Лихтенштајн. Три дана касније биће гост Јерменије у Јеревану. Уколико не побиједе у оба меча Просинечки и играчи мораће се задовољити баражом за пласман на ЕУРО 2020, којег су изборили прошле године у Лиги нација, када су остварили огроман успјех пласманом у елитну А дивизију, односно међу 12 најбољих репрезентација Европе у новоформираном УЕФА такмичењу.
Дакле, без пуног плијена у Зеници и Јеревану, преостала четири сусрета у квалификацијама за ЕП за БиХ би, готово је извјесно, била ревијалног карактера.
Послије четири одиграна кола у групи Ј прва је Италија с максималних 12 бодова. Слиједе Финска са девет, Јерменија шест, Грчка и БиХ по четири, те Лихтенштајн без бодова.
Извор: мондо.ба/Анадолија
Коментари / 0
Оставите коментар