СНСД у Приједору по узору на шефа

Скупштинска већина и овим је покушала рећи да је чине 24 одборника, за чак осам више него што је довољно, а по узору на све што је лидер СНСД-а Милорад Додик урадио у Народној скупштини Републике Српске након посљедњих општих избора, с циљем да свима онима унутар ње који се евентуално предомишљају каже да се и без њих може.

Република Српска 15.06.2019 | 00:12 Нови, млади предсједник Скупштине града Приједора Ајдин Мешић изрекао је своју прву опомену. Зарадила ју је одборница СДС-а Сања Рађеновић ријечима „’Ај’ немој ме зајебавати!“ гласно изреченима за вријеме дискусије шефа одборничког клуба СНСД-а Далибора Павловића. Иначе пристојну и скромну одборницу избацило је из такта то што је Павловић рекао да је је подршку за један закључак скупштинске већине /о којем ће касније бити ријечи/, гарантовао предсједник Градског одбора СДС-а Приједор Милан Тубин.

Скупштинска већина и овим је покушала рећи да је чине 24 одборника, за чак осам више него што је довољно, а по узору на све што је лидер СНСД-а Милорад Додик урадио у Народној скупштини Републике Српске након посљедњих општих избора, с циљем да свима онима унутар ње који се евентуално предомишљају каже да се и без њих може. Међутим, одборница Рађеновић зна да одборник Павловић зна да Милан Тубин има контролу над само једним од укупно пет одборника СДС-а у локалном парламенту /Раденком Стијепићем/, а да троје одборника, међу којима и шефица клуба, одлуке доноси мимо Тубина. Преостали, пети, Ратко Стојић, на сједнице већ мјесецима не долази.

Циркус се из приједорског СДС-а преселио и у Скупштину града Приједора. У новинарским клупама са сјетом се спомињу времена када су сједнице почињале у 10, завршавале се понекад и до поднева, а врло ријетко трајале до 15х. Није ни то био баш празник демократије, али су се страначки апетити намиривали и равнотежа правила даље од јавности. Нагласити се овдје мора да је то вријеме када је градоначелник Приједора био лидер ДНС-а Марко Павић, а шеф друге по снази странке у Приједору покојни Драго Тадић. Искуство у спуштању лопте, политичка ширина и умијеће које се у народу зове „зна с људима“ особине су које њихови насљедници немају. Било како било, политичка превирања нису између Скупштине и градоначелника, како се то на прву чини, него између младог лидера СНСД-а Саше Бурсаћа и Марка Павића који и даље утиче на доношење одлука. Мало ко је као онда још млађи одборник Бурсаћ у приједорској скупштини могао избацити из такта тадашњег градоначелника Павића и натјерати га на за њега потпуно неуобичајене, фуриозне реакције са скупштинске говорнице.

КАДА, КАКО И ЗАШТО СУ ПОЧЕЛЕ ПОЛИТИЧКЕ ПРОМЈЕНЕ У ПРИЈЕДОРУ

СНСД и ДНС /у то вријеме СНС/ у Приједору су на власти од 2000. године. Прве четири године заједништва начелница општине била је из СНСД-а, а све од 2004. године до данас ту дужност обављају ДНС-ови кандидати који из избора у изборе повећавајући број гласова за ову позицију. Што се тиче скупштине, СНСД је имао највише девет одборника, а посљедња три сазива држи се на стабилних седам мандата, док је ДНС полако растао из избора у изборе и дошао до десет одборника 2016.

С таквим распоредом снага /десет ДНС, седам СНСД, три СДА, по један СП, СДП БиХ и национална мањина у већини и пет СДС, два ПДП и један ДФ у опозицији/ договорена су и сва кадровска рјешења након посљедњих локалних избора, а ситуација се промијенила јесенас након општих избора када је локални СНСД пожелио у Приједору урадити исто што је урадио на републичком нивоу – окупити око себе што више одборника без обзира на непостојање заједничког именитеља. Иако нису за поредити резултати општих и локалних избора, СНСД је агресивно ушао у нешто чему се не назире исход као да је 2018. узео 2.000 а не 200 гласова више него 2016. Један од разлога је и њихова вишегодишња фрустрација доминантном улогом ДНС-а у вршењу власти у Приједору. „Ево нас који се ништа не питамо“, славодобитно је иронизирао ту фрустрацију један од одборника СНСД-а улазећи у салу за сједнице на децембарском засједању када је све и почело излазити на видјело касапљењем буџета амандманима који нису били претходно договорени, како је то раније била пракса.

Већ на наредном, фебруарском засједању нова већина се искристалисала и до данас је чини 19 одборника: СНСД /7/, СДА /3/, самостални одборници /5 – четворица која су мандат добила у ДНС-у и један који је мандат добио од СП-а/, ПДП /2/, ДФ /1/, национална мањина /1/. Клуб СДС-а /5/ је нестабилан у гласању и нередован односно непотпун у присуствовању сједницама. Градоначелника и градску управу подржава преосталих шест одборника ДНС-а и један одборник СДП БиХ.

На истој сједници први потези нове скупштинске већине показују да је циљ не нова визија Приједора већ прерасподјела кадрова јер се смјењују дотадашња два радна тијела скупштине и именују нова: Комисија за избор и именовање као један од најважнијих органа за кадровска питања и Скупштине и свих јавних предузећа и установа; Одбор за жалбе чија надлежност је да контролише процес пријема радника у градску управу и одлучује о евентуалним жалбама кандидата у првом степену. На првој наредној сједници, 17. априла, смијењен је и дотадашњи предсједник Скупштине града Сеад Јакуповић који је ту дужност обављао од краја 2012. године, по оцјенама једних часно и беспријекорно, а по оцјенама других подређујући парламент извршној власти.

Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске позвало је Скупштину града Приједора да измијени, укине или поништи акта којима су смијењени ова комисија и овај одбор и именовани нови, јер су њима прекршени и Закон о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе и Пословник Скупштине града Приједора, али је Скупштина ову препоруку Министарства одбацила. Град је доставио Влади и ту одлуку Скупштине, као и једну ургенцију, и очекује се да се она нађе на дневном реду једне од наредних сједница након што је прошла Владин Одбор за унутрашњу политику.

Услиједила је посебна сједница о ревизорском извјештају, потпуно неуобичајена јер главни ревизор извјештај о раду подноси Народној скупштини Републике Српске, а не локалним заједницама, а такође и потпуно безразложно посебна, ако се погледају у закону и подзаконским актима утемељени разлози за сазивање посебне сједнице. Било је мучно слушати одборнике како читају шта им је написано, како не знају одговорити на нешто што им се каже јер им онај ко им је писао шта ће рећи није предвидио двосмјерну комуникацију, како о ускостручним и лаицима тешко проходнима дијеловима извјештаја дискутују одборници без квалификација за ту област и како читају питања која су им дата без обзира на то што су надлежни управо већ били одговорили на њих /или нису пажљиво слушали или су толико неупућени да не препознају да је оно што питају већ одговорено/. Иако је главни ревизор у проведеној финансијској ревизији граду Приједору дао мишљење с резервом /највише могуће које су локалне заједнице у Српској до сада добијале/, то није спријечило једног одборника да му по својој стручној оцјени да чисту јединицу. Иако је главни ревизор утврдио да нема елемената кривице нити злоупотребе јавног новца, то није спријечило другог одборника да призива хапшења.

Крајем маја почиње нова сједница и на дневном реду је извјештај о раду градоначелника и градске управе у 2018. години. Цјелодневно засједање прошло је у актуелном часу и тој једној тачки, уз бројне паузе. Не усваја се извјештај, али градоначелник не распушта кабинет нити подноси оставку јер не живимо у друштву развијене свијести о смјењивости власти. Ни нова већина не тражи опозив јер а) не смију ризиковати да се у Приједору понови Теслић, б) већина у Скупштини не значи и већину у народу и ц) недавна анкета, која се невјешто крије, каже да је СНСД у Приједору тренутно на око 16 одсто /на изборима је обично између 20 и 22 одсто/.

Ово засједање настављено је 11. јуна. На дневном реду је извјештај о извршењу буџета града Приједора за 2018. годину. Ово је трећи крупан акт који нова скупштинска већина одбацује, иако се односи на период када је гро одборника који је чине гласао за све оно што ти акти садрже. На питање како то објашњавају, махом одговарају да јесте тачно да су тада гласали “за”, али да сада желе да се град развија брже. Куриозитет је да је буџетска комисија једногласно подржала овај извјештај, а онда су на самој сједници чланови те исте комисије гласали другачије. Такође, скупштинска већина не први пут доноси у форми закључка неприхватање предметног акта, иако је тај акт већ на дневном реду и гласањем ће се изјаснити да ли га прихвата или не прихвата, те је закључак сувишан, осим ако се ти закључци не састављају негдје изван зграде. Тако је овај пут гласање за закључак по којем се извјештај не прихвата било различито од гласања за сам извјештај. У једној од бројних пауза новинари питају шта се чека, је ли да Бурсаћ пошаље закључке, а шеф СНСД-овог клуба одговара да су довољно паметни да то могу и сами.

Након исцрпног, детаљног и темељног образлагања извјештаја, у сали мук. Потрајала је та тишина, али нико није могао повјеровати да дискусије неће бити. Сви су очекивали цјелодневну расправу о овој само једној тачки и наставак мрцварења које је почело с извјештајем градоначелника. Одборник који важи за најприпремљенијег И најперзистентнијег у овом сазиву шапуће новинатима: “Па не морам ја увијек први лед пробијати, ето их, нека причају”. Почеше се пријављивати. Ни трага више оном оноликом ентузијазму који је кренуо крајем прошле године, а кулминирао на претходним трима сједницама. Приступ “Јој, шта ћемо им радити” је видно спласнуо. Шеф СНСД-а више не прави театралне покрете уз окретање ка одборницима који сједе иза њега и уз ријечи: “Ево ми сви овдје…” или “Ево сви ови људи…”, па замах руком да се види да је он вођа 24 човјека умјесто седам. Неко им је изгледа на то скренуо пажњу и сада из разних странака се по разним тачкама изјашњавају у име коалиције, што је напредак. Усред тог спорог, развученог и немуштог почетка сједнице, један одборник затражи паузу да се, како рече, смире тензије. Згледа се ко год је стигао згледати се јер баш ништа овај пут на тензије није личило.

Начелница Одјељења за финансиије добија најприје похвале за извјештај, а потом и захтјев за смјену, заједно са захтјевима за смјену начелника још два одјељења /за просторно уређење и за борачко-инвалидску заштиту/. Образложење у име већине износи бивши социјалиста Ранко Колар, а да има иоле политичке мудрости ову би улогу препустио некоме ко барем није гласао „за“ приликом избора и именовања истих ових начелника: због ревизорског извјештаја, због неусвајања извјештаја о раду градоначелника и због тога што немају подршку скупштинске већине. Ко год да је смишљао образложење, морао се мало боље потрудити. Наиме, ревизорски извјештај бави се директно трима јавним установама /Дјечији вртић „Радост“, Центар за социјални рад и Агенција „ПРЕДА-ПД“/ од којих ниједна није у надлежности ових одјељења. Штавише, у надлежности су одјељења на чијем челу су кадрови СНСД-а /друштвене дјелатности и привреда и пољопривреда/. Такође, ако је образложење за смјену то што није прихваћен извјештај градоначелника и градске управе, ваљда онда треба да се тражи смјена и градоначелника и цијелог кабинета, а не само начелника трију одјељења.

Примједбе на извјештај о извршењу буџета нису неважне, али како се у збиру ради о неколико хиљада марака на буџет већи од 40 милиона марака, оне нису разлог ни за неусвајање овог акта, а камоли за смјену начелнице одјељења. И она и градоначелник позвали су одборнике да не баратају олако ријечима незаконитост и ненамјенско трошење и да, ако о томе имају сазнања, пријаве то истражним органима.

СИМБИОЗА ДОДИКОВИХ И КОМШИЋЕВИХ ФУНКЦИОНИШЕ НА ЛОКАЛУ

Вратимо се овдје наслову текста. У новој скупштинској већини, било да је чини 24 или 19 одборника, СНСД је најбројнији, а одборник ДФ-а, иако у суштини соло играч, Мирсад Дуратовић најактивнији. У гласачком тијелу већу подршку има лично него као представник било своје претходне партије /Странка за БиХ/, било садашње, те име странке у својим дискусијама ни не спомиње. Као што је раније речено, Дуратовић је без икакве сумње одборник који се најтемељније припрема за скупштине, који поставља питања и инсистира на праву да добије одговор. Годинама је био у опозицији и годинама је постављао питања изградње спомен обиљежја на мјестима страдања и масовних гробница несрпског народа у Приједору деведесетих година, а с тим у вези и измјене регулационих планова, затим изградње споменика убијеној дјеци и укидања забране финансирања организацијама које у својим програмским активностима за Приједор користе ријеч геноцид.

С друге стране, СНСД је једина парламентарна странка у Приједору која је затражила да се институције попут полиције и скупштине, али и других, очитују о Дану бијелих трака који се у Приједору одржава од 2012. године сваког 31. маја, а који је, према оцјени Градског одбора СНСД Приједор, „антисрпска пропаганда“, „искориштена за промоцију лажи и неистина, деградацију грађанских права, као и истицање Срба као фашиста и српске власти као геноцидне“, те да „заузму став и предузму потребне мјере да се овој манифестацији додијели адекватна политичка категоризација и третман“ /саопштење приједорског СНСД-а од 4. јуна 2018. године/. Дуратовића су већ питали зашто сада не затражи споменик дјеци када има скупштинску већину; рекао је да он у том питању слуша родитеље убијене дјеце и поступа у договору с њима. И одборнике СНСД-а су питали како ће ове године одреаговати на бијеле траке, будући да су лани о томе имали и конференцију за новинаре и саопштење за јавност и обраћање у Скупштини града Приједора. На сједницама одржаним 28. маја и 11. јуна нико није отварао ово питање. Овај спој Додикових и Комшићевих на локалу могућ је док год Дуратовић не постави питања по којима је његов рад препознатљив годинама и у парламенту и у медијима и док год он налази грешке, мане и пропусте извршне власти, а они гласају.

ШТА ДАЉЕ?

О термину наставка сједнице одлучиће се у понедјељак, 17. јуна. У преосталим тачкама дневног реда су и извјештаји 18 предузећа и установа чији је оснивач град. Једна од првих ствари које је нова скупштинска већина тражила јесте да сви ти извјештаји дођу на дневни ред у року од мјесец дана, иако су ранијих година разматрани неким устаљеним редослиједом, сукцесивно током 12 мјесеци. И то је показатељ да је нова већина фокусирана првенствено на кадровирање. Када су већ дошли ти извјештаји на дневни ред и дневни ред усвојен с начелницима надлежних одјељења као предлагачима за савко предузеће и установу, одједном је затражено и усвојено да умјесто предвиђених предлагача то сада буду сами директори.

Сви који извјештавају са скупштина добро знају како су извјештаји пролазили претходних година. Сад такође знају да које предузеће буде на мети напрасно ревносних одборника знак је да је директор предвиђен за смјену како би се намирио неко свој и тако на највидљивији и најефикаснији могући начин јачала властита страначка инфраструктура и стартна позиција за локалне изборе идуће године. Према незваничним информацијама, наредна, посебна сједница, посвећена поплавама, требало би да буде одржана 3. јула, а наредна редовна, на којој би требало да се нађе и први ребаланс буџета, 17. јула. Темпо је набијен, за надати се конструктивним одлукама, а не само неуспјелим покушајима да се јавности покаже да нова већина има аргументе за сјечу глава. На примјер, одличан би био потез да до посебне сједнице о поплавама искористе своје страначке везе с премијером Републике Српске и министрицом финансија и обезбиједе новац од Владе за пројекте заштите од поплава за које је градска управа свој дио посла урадила. А не да им забрана своме истакнутом чланству да присуствује догађајима попут свечане академије за 16. мај, Дан града, буде крајњи домет.

Аутор: Катарина Панић
(Приједорданас)