Сто хиљада за требињску писту

Ово је, тако пише у плану, само прва фаза приче о непостојећем „аеродрому за генералну и бизнис авијацију“. Новца има – што од прихода Аеродрома Бањалука, што од субвенција Владе Републике Српске. Вријеме радње – други квартал 2019. године!

Република Српска 13.06.2019 | 21:12 Бити на челу "Аеродрома Републике Српске" значи континуирано развијати фантомске идеје. Схватио је то и нови директор Милан Рачић па пет дана након именовања, 24. априла, објавио како ће трошити новац грађана Републике Српске. Међу битнијим бизнис идејама новог менаџмента тако се поново нашао „развој аеродрома у Требињу“. Цијена прошлогодишња – 93.600 КМ са урачунатим порезом на додату вриједност!

Ово је, тако пише у плану, само прва фаза приче о непостојећем „аеродрому за генералну и бизнис авијацију“. Новца има – што од прихода Аеродрома Бањалука, што од субвенција Владе Републике Српске.

Вријеме радње – други квартал 2019. године!

„Анализе“ и „стратегије развоја“ херцеговачке писте обрасле травом грађане ће тако укупно коштати око 200.000 КМ, јер је исти документ прије више од пет година израдила народу непозната, али власти у РС подобна, једна аустријска фирма. За неколико десетина хиљада марака!

Написано се владајућим ипак није допало, иако су све платили јавним новцем. Стратегију су оцијенили непотпуном и поново почели да планирају како ће потрошити близу 100.000 КМ.

ИЊАЦ ИМАО ПЛАН

Све је врло брзо легло на папир. „Аеродроми“ су 24. августа 2017. године прекршили Закон о јавним набавкама БиХ и Закон о јавним предузећима РС, јер су тендерски уговор за “израду стратегије развоја међународног аеродрома Требиње” склопили са фирмом „Wаy2Го“ у власништву Зорана Ињца, тадашњег предсједника Надзорног одбора “Аеродрома РС”. Посао је коштао 87.000 КМ.

У то вријеме Ињац, стајало је у судском регистру, био је власник 50 одсто, а раније је доставио изјаву о сукобу интереса у којој је слагао да нема ниједно предузеће које, по Закону о јавним набавкама, не би смјело склапати уговоре са “Аеродромима РС”. Рачуни „WАY 2 ГО“ били су активни још од 22. маја, што значи да је предузеће већ било регистровано.

“Није било никаквог сукоба интереса. Ја сам изашао из власништва те фирме. Не спорим да сам имао власништво, али важећи закони допуштају власништво до 20 посто да би се учествовало на тендерима”, лагао је.

Када је схватио да ће бити откривен у криминалу, у судском регистру поднио је захтјев за пренос власништва на трећу особу. Фиктивно! Друга половина власништва Ињчеве фирме била је у рукама његовог шурака Славка Давидовића, иначе упосленика бањалучке Градске управе.

Тадашњи директор “Аеродрома Републике Српске” Мирослав Јањић стао је у одбрану предсједника Надзорног одбора свог предузећа тврдећи да је све – сензација! Незаконитости су откривене, а под притиском јавности спорни уговор је раскинут. „Wаy2Го“ одлази у ликвидацију.

Међутим, план да се новац потроши на израду документа постојао је и прошле године, мада тендер за тих 12 мјесеци и директорског мандата Душка Ковачевића није расписан.

„Имали су новац, али нису испунили план. Зашто – никоме није јасно. Ипак, поставља се и питање оправданости израде овог документа. Мада, знамо да је то већ домен политичких игара“, казао је за Журнал Игор Вукајловић из удружења „Тендер“.

Почетком ове године Ињац се враћа „на мјесто злочина“ и, умјесто Ковачевића, стаје на чело „Аеродрома РС“. Додуше, задржава се кратко, јер га је већ 19. априла Надзорни одбор замијенио Миланом Рачићем.

Рачићу се очито нису допала питања Журнала па ни 20 дана касније није потписао ни послао одговоре који данима стоје на његовом столу.

КРАТКА РЕТРОСПЕКТИВА „РАЗВАЉЕНЕ“ БАЈКЕ ОД МИЛИОН МАРАКА

Почетком маја 2018. године, на Јахорина економском форуму, министар саобраћаја и веза РС Неђо Трнинић рекао је да Република Српска није одустала од изградње аеродрома Требиње. Вјерујући да га на посљедњем панелу нико не слуша, додао је:

„Већ ове године постоје иницијативе и носилац посла је 'Аеродром Бањалука'. Једно вријеме постојало је предузеће, имали смо чак одређени број запослених, али смо, да се народски изразим, то развалили. Много је и страних инвеститора који се интересују за ову локацију".

Министар из реда ДНС-а, међутим, пропустио је да спомене да је бајка “коју смо развалили” народу у РС представљена као велики инвестициони пројекат, али и да је јавно предузеће „Аеродром Требиње“ власт угасила у јануару 2014. године. “Разваљивање” је пореске обвезнике коштало више од милион марака.

За пет година рада јавног предузећа урађени су само мастер план и идејно рјешење, док о изведбеном пројекту није било ни говора.

ДОДИК И СВЈЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА

Половином 2013. године предсједник РС Милорад Додик је тврдио да се није одустало од градње херцеговачке писте, али је “свјетска економска криза допринијела да реализација пројекта иде спорије”.

“Тражимо инвеститора који ће бити партнер Влади и који ће подржати градњу аеродрома и писте на Зубачком пољу”, изјавио је.

Херцеговачки  аеродром ове године требало је да слави девет година рада, јер раније студије „показале да постоји оправданост овог пројекта“. План је био да се у градњу аеродрома уложи око 60 милиона КМ, како би могао, само у првој фази, да прима 250.000 путника годишње.

(зурнал.инфо)