Прича: Од Фоче, преко Доњег Срема, до Сан Сира...

Раде Крунић, парадигма српског фудбала: Менаџерске комбинације, тужбе, понуде вечитих и Воше и квалитет по укусу Звонимира Бобана!

Фудбал 13.06.2019 | 22:30 Била им је то друга сезона у Суперлиги. Још у првој су скинули Партизанов скалп. Септембра 2013. покварили су и прославу 50. годишњице од отварања “Маракане”. Црвена звезда је водила са 2:0, на крају је било 2:2.  Два месеца касније Партизан се провукао након што је окренуо резултат на 3:2 после два гола заостатка. Оба је дао Раде Крунић. Доњи Срем је за кратко време стекао имиџ клуба који је и те како умео да запржи чорбу београдским вечитима. Ко је у те три сезоне пратио клуб из Пећинаца у елитном рангу такмичења сећаће се Огњана Дамњановића, Александра Станисављевића, Ивана Лакићевића, али можда више од свих тандема Ђуро Зец – Раде Крунић. Дар-мар су правили по суперлигашким теренима. И мада Зецније успео да наплати свој таленат - после Борца, Вождовца и Напретка, тренутно је у Крупи - Крунић је ево већ четврту сезону у Серији А. Сада и пред вратима култног Сан Сира. Невероватан пут прошао је 25-годишњи Фочак.

Посебно ако имамо у виду да су се око њега још у раним двадесетим ломили највећи српски клубови. Да су га називали и “менаџерским играчем”, да је његов случај суштински био толико запетљан да нико није знао тачно у каквом је статусу Крунић.  Знало се само да је опасан играч, па су га својевремено јурили и Војводина и Црвена звезда и Партизан. Још раније и белгијски Гент. Али нико није могао до Крунићевогпотписа.

Зашто? Тешко је то рашчивијати, али хајде да пробамо да се присетимо пребирањем по архиви.

Кренуло је све лета 2014. године. Звездан Терзић је тек стигао у клуб, Ненад Лалатовић је на месту шефа струке, обојица су сагласни да је Раде Крунић играч какав је потребан црвено-белима.

“Мислим да је у питању играч који треба да носи десетку Црвене звезде, да носи игру, зато што је модеран играч. Мислим да је то фудбалер за Борусију Дортмунд за две године. Везни играч који даје голове, има брзину, снагу... Звезда не треба да доводи споре играче, који траже лопту у ноге, који дају пасове уназад", говорио је Терзић за сајт РедСтарБелграде 14. августа 2014.

Тад је већ постало јасно да ће Звезда тешко до Крунића. Још 3. августа СОС канал објављује да ће Радеипак у Верону, пошто тада дуговима оптерећена Звезда није могла да издвоји прво 400.000, а касније ни 200.000 евра за обештећење. И ту је све у реду, дешавају се такви преокрети, али прве чудне вести појављују се који дан касније. Тада је наиме на сајту Доњег Срема објављена вест да је Крунић најближи Емполију. И објашњење: “Сазнаје се из извора блиских клубу”. На званичном сајту једног клуба. Не неког медија.

Који дан касније Крунић је ипак на прегледима у Верони и иде у Италију. Неколико месеци потом нисмо чули за његово име, све док 14. децембра 2014. на сајту Фоча онлајн није осванула вест да Крунић иде из Вероне, јер Италијани нису испали коректни. Тада Крунић шаље и поруку Звездиним навијачима да стиже у јануару и то као слободан играч. Уз ограду…

“Морам да признам да је ситуација мало деликатна. На неки начин сам се договорио са Звездом, али не могу да кажем како је све званично договорено”.

Авај, крајем јануара као бомба је одјекнула вест: Крунић је све завршио са Војводином. Мићо Врањеш, трансфер координатор новосадског суперлигаша, дан пред одлазак на припреме у Турску за Вечерње новости поносно изјављује.

“Он путује као играч Војводине, а промоцију свих наших нових фудбалера одржаћемо по повратку. Задовољни смо јер је појачана конкуренција у нашем предњем реду и свакако да ће Крунић представљати појачање”.

Не лези враже, Воша на пут креће без Крунића. Тада се шушкало да су менаџери Јовица Радоњић и Никола Коларов пред само потписивање уговора променили неке ставке у уговору, тачније да су желели да у исти убаце клаузулу по којој Крунић уз минимално обештећење може да већ после шест месеци напусти Нови Сад ако добије понуду из иностранства. Још 24 сата је прошло и са друштвених мрежа сазнајемо да и Радету Крунићу све полако почиње да иде на живце.

“На шта је спао српски фудбал? Не можеш сам да изабереш клуб, него како ти други кажу. Пошто ниједан портал неће да објављује имена, дотични Ивица Павловић и ‘велики’ Дика Стојановић стоје из свега овога. Наравно, и иза њих има ‘ГАЗДА’ који свима њима манипулише и кога не бих да именујем. Али наишли сте на погрешног. Будите упорни“, написао је Крунић на Фејсбуку.

И онда, 30. јануара 2015. Раде Крунић потписује за Борац из Чачка. Па Доњи Срем тужи Чачане пред Фудбалским савезом Србије тражећи тренинг компензацију. Међутим, пошто је још на лето – бар је то тако тумачено на Теразијама – дао исписницу играчу пред трансфер у Верону клуб из Пећинаца остаје кратких рукава. У то време се иначе причало, признао је то и први човек Сремаца Милан Алексић, да се за Крунићевубудућност питају искључиво менаџери, а не његов клуб. Доњи Срем је ваљда имао само неке проценте, према трвдњама из Пећинаца менаџери су само тражили начини како да њих преваре и за толико. Наравно, има и друга страна медаље, сам Крунић је оптуживао Алексића да покуша да присвоји више но што му припада. Сремци су свакако претили тужбом сваком ко покуша да доведе Крунића тако што ће њих заобићи. Незванично се могло чути да су остали клубови, схвативши колико је Крунићев статус замршен, бежали од његовог потписа. У јавности су тврдили да то раде из солидарности са Доњим Сремом, али има и до тога да су страховали да би касније могли да пред судом награбусе ако би се појавио неки папир за чије постојање нису знали. Па тако 26. јануара 2015. Звездан Терзић говори за сајт Мондо.

“Црвеној звезди није потребан играч који је потпуно у власништву менаџерске агенције и према којем се менаџер понаша као робовласник. Уз то, поуздано знам да има потписан уговор са Вероном и да Доњи Срем чека уплату од италијанског клуба у две рате".

Како било, трансфером у Борац сага није прекинута, већ само одложена за крај сезоне. А на лето 2015. у причу се први пут укључује и Партизан, али се врло брзо сазнаје да је трансфер пропао јер су Крунићевизаступници тражили плату од 180.000 евра. Црно-бели нису желели да га учине најплаћенијим играчем клуба уз Сашу Илића.

Онда се опет помиње Звезда, Спортски журнал  пише да ће Крунић бити прво појачање Миодрага Божовића, сам играч се већ у мају распаљује машту навијача фотографијом са тадашњим саиграчем из Борца Огњеном Ожеговићем, касније Партизановим играчем, у црвено-белој опреми београдског великана. Почетком јуна Крунић за Новости категорички изјављује: “Срце ме вуче на Маракану”. Зна се одавно да је велики навијач Црвене звезде.

Авај, 30. јуна 2015. Емполи званично објављује – Раде Крунић је нови фудбалер тосканског клуба. А јуче, 12. јуна 2019, сви италијански медији наводе да ће његова наредна станица бити славни Милан. Један скаут Росонера већ шест месеци је присутан на свим утакмицама, али и тренинзима Емполија. Све са циљем да утврди како се Крунић понаша. Очигледно је задовољио, мада трансфер није могао да буде реализован док Леонардо није отишао са места спортског директора у Пари Сен Жермен. Он је ставио вето на Крунићевдолазак док нови тренер не аминује такву одлуку. Кад је Звонимир Бобан стигао у Управни одбор клуба да се бави спортским питањима и када је постало јасно да ће Марко Ђампаоло бити нови шеф нестале су све дилеме. Није Крунић био изричита Ђампаолова жеља, али је досадашњи Сампдорије дао зелено светло за његов долазак. Бобан је био кључни човек. Распитивао се и широм Италије и о томе какав је Крунићевкарактер. Добио је позитивна мишљења, па ће Крунић добити четворогодишњи уговор на Сан Сиру.

Да ли би било исто да је пре четири или пет година прешао у Звезду, Војводину или Партизан? Да ли би тамо пропао или можда и убрзао одлазак у неки велики европски клуб? Нико то с ове дистанце не може да тврди. Чињеница је само да је Крунић са непуне 26 године свашта претурио преко главе. И на крају успео да се избори за своје место под сунцем. На томе му треба честитати.

“Не могу да прежалим Адама Марушића и Радета Крунића. То су два играча која су ми се јако свидела. То је као када у ергели видите квалитетно ждребе које се разликује од осталих. И како трчи и какву моћ има… Њих двојицу сам хтео да доведем чим сам дошао у Звезду. То су били играчи који су тада вредели 250.000 или 300.000 евра. То је ништа, јер сада вреде милионе. Међутим, Звезда је била у таквом каналу тада да ниси могао ништа да урадиш”, осврнуо се у недавном интервјуу за Телеграф Звездан Терзић на нека давна времена, на времена кад се Србија још питала чији је Раде Крунић.

Сад је – Миланов!

Извор: моззартспорт