“Жанин, увијек сам те волио"
Усред Другог свјетског рата млади амерички војник заљубио се преко ушију у 18-годишњу Францускињу док је био стациониран у њеном родном граду.
Свијет 13.06.2019 | 14:21
Тражио је некога да опере своју одјећу, а Жанина мајка је пристала да му помогне. Пала је љубав на први поглед, али два месеца касније Робинсу је наређено да напусти Брије и оде на источни фронт.
– Рекао сам јој да ћу се можда вратити и повести је са собом, али то се није догодило – прича Робинс.
Жанин, која сада има 92 године, каже да је плакала док је он одлазио у камиону.
– Била сам веома тужна. Вољела бих да се он након рата није вратио у Америку – каже она.
Кад се рат окончао 1945, Жанин је почела да учи основне енглеске фразе у нади да ће се Робинс једног дана вратити по њу. Међутим, он се вратио у Америку. Тамо је упознао своју будућу супругу Лилијан, с којом је био браку 70 година. Радили су заједно у продавници алата у Мисисипију 50 година. Лилијан је преминула 2015, у 92. години живота.
И Жанин се заљубила поново. Удала се 1949. и родила петоро дјеце. Али, Робинс никада није заборавио на своју љубав из Француске и чувао је њену црно-бијелу фотографију деценијама, преноси Блиц писање Дејли мејла.
Ту исту фотографију је држао у руци и кад су га француски новинари интервјуисали поводом извјештаја о америчким ветеранима из Другог свјетског рата, док је био у Француској на 75. годишњици инвазије на Нормандију. Робинс им је показао њену фотографију и рекао како би волио да се врати у Жанинино село и нађе њену породицу. Претпостављао је да је она умрла.
– Сигурно је више никада нећу видјети – рекао је он тада.
Али, новинари су успјели да је пронађу за њега. Жанин су пронашли у старачком дому у Монтињиу ле Мецу у Мозелу, око 40 километара од мјеста на којем су се први пут срели. Новинари су организовали њихов поновни сусрет у старачком дому и рекли Робинсу да је његова Жанин жива и да га чека. Чим су се видјели загрлили су се и дуго посматрали у очи, пренио је Дејли мејл.
– Увијек сам те волио. Никада ниси изашла из мог срца – рекао је Робинс.
– Рекао је да ме воли. Толико сам разумјела – рекла је Жанин новинарима.
Робинс је онда извадио њену фотографију из млађих дана и показао јој. Жанин га је потом упитала зашто није дошао раније да је види.
– Увијек сам мислила на њега, надајући се да ће доћи. Вољела бих да јесте – поновила је она.
– Знаш како је то, кад се ожениш, послије тога више није исто – одговорио је он.
Бивши пар провео је неколико сати заједно прије него што је Робинс отишао на прославу годишњице у Нормандији. Робинс и Жанин, сада обоје удовци, обећали су једно другом да ће се поново срести.
– Жанин, волим те дјевојко – рекао је Робинс са сузама у очима, након чега су се пољубили, први пут након 75 година.
(Блиц)
Коментари / 7
Оставите коментарЛИЈЕПО
13.06.2019 12:32ПРИЦА МЕ АСОЦИРА НА ФИЛМ"МОСТОВИ ОКРУГА МЕДИСОН" СА КЛИНТОМ ИНСТВУДОМ И МЕРИЛ СТРИП...ПРЕДИВНА ПРИЦА ОВО ДВОЈЕ ЉУДИ..ЗЕЛИМ ИМ ЈОС МАЛО ЗИВОТА У СРЕЦИ И ЉУБАВИ..ПОНЕКО ОД НАС СЛИЦАН ЗИВОТ ЗИВИ..СА НЕКОМ ДАВНО ПРОСЛОМ ЉУБАВИ ..
ОДГОВОРИТЕШанса је изгубљена давно
13.06.2019 13:06Јесте лијепо да он није кукавица. Кад је његова љубав била толико јака, имао је толико времена да је нађе. Овако је баш...сенилно и јефтино. Да је мене тражио, никад не бих дозволила новинарима да ми га доведу.
Хахаха
13.06.2019 19:29Па ко би тебе тразио кад си тако надмена и охола??? Само неко ко нема 2 цисте у глави и нема везе са зивотом.
ре хахахах
14.06.2019 03:54Нити сам охола нити надмена. То што је згњечио њено срце и никад јој се није јавио, то није охолост и надменост? И сад се сјетио свог гријеха, пред смрт?
ре хахахах
14.06.2019 04:02Кад боље размислим, не би се ни сјетио, да није било новинара. Не погађај се, али заиста не видим да је његово срце било топло, него интересно. Док је био ту, одговарала му је, кад је окренуо леђа, обрисао је гумицом, као да није била жива...толике године. Сад ти сам оцијени ко је охол и надмен. Или причаш из мушке перспективе, сујете итд.
Животна иронија
13.06.2019 14:41Живот је онакав какав јесте, пуно пута не можемо да га у потпуности исконтролишемо и држимо све узде у рукама. Међутим, неке љубави буду кратке, али вјечне, потпуне и незаборавне, поготово оне које су биле кратке, или се случајно десиле, па нисмо имали времена да их упрљамо свакодневницом. Ова прича је у прилог тези да су овакве љубави илузије и наш бијег од уобичајене колотечине, зато их и осјећамо посебним, што не мора значити да јесу...
ОДГОВОРИТЕКум
13.06.2019 19:58Ја незнам од цега да сколујем своју дјецу а за ово ме заболи знате ста....
ОДГОВОРИТЕ