Савиних Топ 11: Холанђани напаљени и још нешто...
"И онда са Холандијом. . . домаћином турнира. . . били су напаљени, али мислим да су и додали 'нешто' на то. . . Доста њих је касније пало на допингу у својим клубовима", рекао је Милошевић у новом МОНДО серијалу "Мојих Топ 11".
Фудбал 12.06.2019 | 23:40
Добродошли у "Мојих ТОП 11" једног од најелоквентнијих фудбалера у историји српског фудбала. Свака његова реченица има главу и реп. Избегава флоскуле и клишее, гађа у центар и руши стереотипе. Уживајте!
ПАРТИЗАН (1992 – 1995)
Чули смо то од Алберта Нађа. Звали су их "пустињска олуја". Сејали су страх и трепет у омладинском узрасту и заслужили прекоманду код Ивице Осима.
"Имам у телефону ону фотографију из свлачионице. Нас седморица, осморица... Нисмо били уплашени, више узбуђени. Тада је била част да се уопште потпише за Партизан. Стара Југа, велико тржиште, клуб је углавном доводио проверене играче и звучна имена из других средина. И онда се појави једна генерација из које скоро цео тим заврши међу сениорима. То је био раритет".
А у свлачионици громаде од играча. Све пршти од класе и ауторитета.
"Најнезгоднији је био Буда Вујачић. Највише је причао, најчешће делио савете... био је некако најзахтевнији и самим тим изазивао највише страхопоштовања. Била је то фантастична екипа са Мијатом, Брновићем, Вујачићем, Станојковићем, Гудељом, Јоканом, Воркапићем, Крчмаревићем...Сјајни људи и врхунски играчи. Феноменално су нас прихватили, не са становишта конкурената, него као старија браћа. Ћира, Ади и ја смо успели брзо да се адаптирамо и постанемо битан део колектива, само је Бели Бјековић имао несрећу да је одмах на почетку повредио колено. Зато свим тим момцима дугујемо велику захвалност".
Знало се то и пре преласка у први тим. Партизан има клинца у шпицу који терорише голмане и тресе мреже из свих могућих позиција.
"Најлепши гол у омладинцима? Један против Звезде. Добили смо их 4:1 на њиховом терену, дао сам два комада, од којих је тај други био баш ремек-дело. Примио сам лопту на 18 метара и из неког полуволеја погодио рашље... лепо је ушла. Сећам се да су то били први моји голови које сам видео на телевизији. Чак нисам ни знао да је утакмица снимана. Неко ми је увече рекао да је видео голове и ја сам до дубоко у ноћ чекао репризу те емисије. Знаш шта је у то време значило за нас омладинце да видимо себе на малом екрану? Лудило. Касније су ми људи из клуба послали касету, па сам вртео снимак док се трака није излизала".
Међу сениорима није било потребе за видео тракама. Сваки гол се вртео на телевизији, што премијерно, што у репризним терминима. А било их је... баш, као на траци.
"После прве сезоне у којој смо стасавали уз старије и убедљиво освојили титулу, дошло је до тоталне смене генерација. Осим Брновића, отишле су нам све ведете које сам набројао и било је логично да међу навијачима Партизана буде много скептика. Уместо једне искусне и озбиљне екипе која се носила чак и са оном Звездом из Барија, на сцену су ступила деца и сви су очекивали неки скромнији пласман. Пазите, ми ни са том 'старом гардом' нисмо успели да освојимо Дуплу круну, јер смо у финалу Купа изгубили од Звезде на пенале. И онда се дешава нешто невероватно. После четири деценије, Партизан долази у посед оба домаћа трофеја. Са дечурлијом из своје школе. Тај подвиг је свима нама одредио каријере".
Кандидати из Партизана:
Голмани: Горан Пандуровић, Никола Дамјанац, Ивица Краљ
Одбрана: Вујадин Станојковић, Небојша Гудељ, Будимир Вујачић, Гордан Петрић, Вук Рашовић, Братислав Мијалковић, Зоран Мирковић, Младен Крстајић, Предраг Пажин, Ниша Савељић, Дражен Болић, Ђорђе Светличић
Везни ред: Славиша Јокановић, Петар Васиљевић, Горан Богдановић, Златко Заховић, Драган Ћирић, Бранко Брновић, Алберт Нађ, Слободан Крчмаревић, Иван Томић, Дејан Рађеновић, Саша Ћурчић, Дарко Тешовић, Ђорђе Томић, Дејан Вукићевић, Виктор Треневски
Напад: Љубомир Воркапић, Дејан Чуровић, Ненад Бјековић јр, Гоце Христов, Дамир Чакар
"И ја сада треба да изаберем само једног? Па да ли си ти нормалан. Не, ја ћу овде бити апсолутно субјективан. А са друге стране, ако би интервјуисао неке озбиљне европске тренере, они би се сложили са мном".
ТОП 11 – Драган ЋИРИЋ (везни ред)
"Та нека ’десетка’, иза шпица. Мора тако. Нека анегдота? За Ћиру? Па не знам да ли пишеш роман или текст. Немаш ти довољно простора за све његове анегдоте. Људи отприлике знају да је Ћира био потпуно незаинтересован за фудбал. Али нико не може ни да замисли до које је мере ишла та његова незаинтересованост. Он није имао представу против кога играмо следеће недеље, а када се утакмица заврши, не питајте га за резултат. Знаће, можда, да смо победили или изгубили... али, да ли је било 3:1 и ко је дао голове, неће имати појма. По природи флегма... доста повучен... у неком свом свету. У суштини, ја сам једини човек који је са њим имао какву-такву комуникацију. Пошто смо у пензији већ више од 10 година, скоро ми је признао да га фудбал уствари никада није ни занимао. Осим што му је то био посао. Као, толико људи на свету ради посао који не воли, па шта је ту чудно. Али, мало је чудно да не волиш фудбал... зар не?".
Како га бре ништа није занимало? Мора да је бар у нечему видео смисао задовољства...
"Фрапантно је да се у Ваљадолиду по пет сати дневно бавио голфом. Када се вратио из Шпаније, имао је највећи онај ’хендикеп’... или како они то зову... од свих играча у Србији. Када му је досадио голф, бацио се на тенис. Јер смо ми од двадесете године сви играли тенис. И толико је томе пришао професионално, да се није скидао са терена. Звали смо га ’Мали Рафа’. Често сам му приговарао ’како је могуће да си толико озбиљан, пожртвован и дисциплинован у тенису, а оно чиме си се бавио и за шта ти је бог дао невиђени таленат, то те уопште није занимало’. Није још увек успео да ми одговори. Далеко од тога да је он био неодговоран и непрофесионалан у фудбалу. Али, просто тај неки вољни моменат и ту глад, никада није имао у довољној мери. Можда је то један од разлога што се данас о Драгану Ћирићу говори као о одличном играчу који је могао и морао много више. А могло је да се говори као о једном од највећих свих времена у српском фудбалу".
АСТОН ВИЛА (1995 – 1998)
Из суморног амбијента југословенске лиге у колевку фудбала. Огроман искорак у каријери...
"Можда и највећа промена у мом животу. То сам схватио тек када сам отишао у Енглеску. Нисам имао представу да су они толико другачији од остатка Европе. По менталитету... карактеру људи... по свему. Тада је фудбал на острву био сушта супртоност овога данас. Ево, Челзи је у финалу Лиге Европе извео тим са 11 странаца. То нема више ни ’е’ од енглеског фудбала. Ја сам у првих шест месеци више гледао лопту како лети изнад моје главе, него што сам је имао у ногама. Битно је било да сам изабрао клуб велике традиције. Астон Вила је бивши првак Европе и то ми је уливало додатну жељу за доказивањем. Истог лета је и Денис Бергкамп прешао у Арсенал и не бих да звучим арогантно и препотентно, али мислим да су наша два трансфера значајно утицала да се Енглези коначно отворе ка играчима са континента".
Са Савом у шпицу, Вила је сензација првенства. Првенац против Блекбурна (1:1), заједно са Јорком стрелац у победи против Челзија (2:1). Укупно, на 37 утакмица, 12 голова. Од тога, пет против Ковентри ситија.
"Мучио сам се првих 5-6 месеци на Вила парку. Давао сам голове на страни, али код куће никако није хтела у мрежу. И онда се отворило против Ковентрија. Јесу ми лежали... као и Вимблдон. Слатка ми је та победа против Челзија. Са тим великим екипама смо лако излазили на крај. Манчестер смо добили на мом дебију за Астон Вилу. Арсенал неколико пута... Њукасл такође... Блекбурн је био јак са Ширером, али нам ни они нису могли ништа. Једино нисмо умели са Ливерпулом. Фаулер, Мекманаман... нисмо никако могли да их похватамо".
Неки играчи проведу цео живот у Енглеској и не освоје ниједан трофеј. Саво се већ у првој сезони радовао оном најстаријем у историји фудбала.
"Прегазили смо Лидс јунајтед у финалу на старом Вемблију. То је један од најлепших доживљаја у мом животу. Енглези држе до традиције и од ФА купа направе истински спектакл. Све добије неку посебну драж и остане заувек у сећању. Дао сам први гол на тој утакмици, можда и најлепши у целој каријери. Касније су Јорк и Тејлор запечатили судбину Лидса који је у то време био у врху енглеског фудбала".
У другој сезони, за нијансу слабији пласман у Премијер лиги, крах у Купу УЕФА од Хелсингборга и два гола у ремију (2:2) са Арсеналом. Али годину дана касније, Саво је протагониста на путу ка четвртфиналу европског такмичења.
"Пресудио сам Бордоу у 111. минуту и Стеауи у победи од 2:0 у Бирмингему. Избацили смо и Билбао, али је други шпански клуб био кобан у борби за пласман у полуфинале. Нажалост, нисам могао да играм против Атлетико Мадрида. Имали смо још три повређена играча и то нас је коштало елиминације. Драго ми је да се Астон Вила ове године вратила у друштво најбољих. Навијао сам свим срцем за екипу Џона Терија у финалу плеј-офа против Дербија. Вили је место у друштву најбољих. Уосталом, навијам за све своје клубове, јер сам свуда оставио отворена врата, пријатеље и сјајне односе. Трудио сам се да поред играчких критеријума, задовољим и оне људске. Мислим да ме се они због тога врло радо сећају".
Кандидати из Астон Виле:
Голмани: Марк Боснић, Најџел Спинк
Одбрана: Гери Чарлс, Стив Стаунтон, Герет Саутгејт, Пол МекГрат, Карл Тајлер, Алан Рајт, Уго Ехиогу, Рикардо Шимека, Пол Браун, Фернандо Нелсон, Дејвид Хјуз, Симон Грејсон, Герет Бери
Везни ред: Јан Тејлор, Марк Дрејпер, Енди Таунзенд, Ли Хендри, Герет Фарели, Скор Мареј, Саша Ћурчић
Напад: Двајт Јорк, Џулијан Јоаким, Томи Џонсон, Нил Дејвис, Стен Колимор, Даријус Васел, Ричард Вокер
Тренер: Брајан Литл, Џон Грегори
"Колимор и Саша су дошли последње сезоне као велика појачања. Ту сада имам једну озбиљну дилему. Не могу Саутгејта, јер ћу касније у Парми имати озбиљне кандидате за задњу линију. Герет није онај класичан Енглез. Има европске крви у себи и много је емотивнији од просечног Енглеза. Много је тешко поднео онај промашај пенала у полуфиналу Европског првенства. Покушавали смо на све начине да га орасположимо... да му помогнемо... то неко наше друштво, Марк Боснић, Двајт, ја... покојни Уго Ехиог... проводили смо највише времена са Геретом и покушавали све да окренемо на шалу. Ја сам му набрајао све пенале које сам промашио у каријери. Говорио му да ћу их тек промашивати... да не познајем врхунског фудбалера који није омануо са беле тачке. Али џабе. Све је схватио трагично и био је јако утучен".
ТОП 11 – Двајт ЈОРК (напад)
"На страну то што смо велики пријатељи. Имао је фантастичну каријеру. Важио је и пре одласка у Јунајтед за једног од најбољих нападача у Европи. Анегдота? Хммм... Има! Феноменална. Сад сам се сетио. У Енглеској врло ретко пада снег. Међутим, прве зиме кад сам ја дошао, завеје као на Хималајима. Ми дошли на тренинг, нема Јорка. Сви гледају у мене, јер смо Двајт и ја живели кућа до куће. Ја вртим главом, немам појма. Зовемо, не јавља се. Нико нема информацију шта се дешава. Углавном, после сат и по, диже слушалицу. Где је? Кући. Шта је било? Он је отворио врата, видео снег, затворио и вратио се у кревет. Он је са Тринидада и Тобага и за њега је то било чудо невиђено. У клубу су сви попадали од смеха. Наредна два месеца су све шале ишле на рачун његове зимогрожљивости. Временом се навикао. Морао је...".
РЕАЛ САРАГОСА (1998 – 2000)
Снег и киша на Острву. Сунце у Шпанији. Па, шта чекамо. Правац Сарагоса.
"Тврдим и дан данас да сам најбоље три године у каријери одиграо у Астон Вили. Сви ми знамо колико смо били добри и колико лоши, ничије мишљење не може да се пореди са тим унутрашњим осећајем самог играча. Можда нисам давао онај број голова који су људи очекивали... и који сам вероватно и ја очекивао. Али са друге стране... асистенције, учешће у акцијама, игра за екипу... све је било на врхунском ниову. Ја сам хтео да идем већ после прве сезоне. Ништа ми није одговарало, од стила живота до климе у Енглеској. Али људи у клубу нису хтели да чују јер су били презадовољни. Искључиво захваљујући том искуству из Премијер лиге, ја сам се шетао кроз шпанску Примеру. Дословце. Са много мање трке и труда, имао сам много више времена и простора за шут и улазио сам много чешће у позиције за постизање голова".
Бројкама речено, 17 голова и шесто место у трци за трофеј најбољег стрелца шпанског првенства. Иза Раула, Ривалда, Клаудија Лопеза, Моријентеса и Делија Валдеса.
"За разлику од већине њих, ја нисам шутирао пенале. Из те прве сезоне, најдража су она два против Барсе. Славили смо са 2:0 и оба су била лепа. Један левом, један десном. Класични голови центарфора. Из десет метара".
Дао га је и против Реал Мадрида. Какве ’рокамболеске’! У првој 4:3 за Реал. У другој... 5:1 за... шта мислите, за кога?
"То је и дан данас један од најтежих пораза Реала на домаћем терену. Мислим да им је Барса једном дала пет и једном шест комада. Али, једно је Барса са Месијем, а друго... замисли, дође Сарагоса на Сантијаго Бернабеу и туче Реал са 5:1. Много ту детаља мора да се поклопи. Прво, Реал мора да одигра очајно, то је евидентно и дефинитивно. А ми смо те сезоне имали одличну екипу. Завршили смо на четвртом месту, иако смо до последњег кола били кандидати за титулу. Депортиво је имао два бода више, Барса један, али дочекати крај првенства са шансама за прво место је био сензационалан резултат. Ипак, морам да будем објективан и реалан, нисмо ми били толико добри колико је Реал био лош. Не сећам се ко је бранио за њих, знам да су ме чували Цезар, бразилски репрезентативац... и Елгера кога су они силом прилика вратили у дефанзивни ред. Био је задњи везни у Сантандеру, а када је стигао у Мадрид проценили су да је кориснији позади. О томе како су ме држали, говори резултат (смех)".
Кандидати из Сарагосе:
Голмани: Хуанми Гарсија, Цезар Лаинез, Фарид Мондрагон, Ото Конрад
Одбрана: Алберто Белсуе, Хезус Анхел Солана, Луис Карлос Куартеро, Жилмар, Савијер Агуадо, Пако Хемез, Гери Сундгрен, Марко Лана, Пабло Дијаз, Хорхе Мартинез, Слободан Комљеновић
Везни ред: Нордин Вутер, Сантијаго Арагон, Хозе Ињасио Саенз, Пабло Хавијер Дијаз Стала, Владислав Радимов, Кили Гонзалез, Густаво Лопез, Роберто Акуња, Луис Елгера, Маркос Валес, Мартин Велиска,
Напад: Хави Пења, Андер Гаритано, Јорди, Жамели, Хуанеле, Мате Билић, Горан Друлић, Лусијано Галети
"Кили апсолутно, али ако њега ставим... њега морам ту по десној страни... јер ако овде отворим за Марсија Амороса... ауууу... људи моји! Ај, ставићу Килија".
ТОП 11 – Кили ГОНЗАЛЕЗ (везни ред)
"Имао сам увек по неколико Аргентинаца у свим клубовима за које сам играо. Ретко једног или ниједног. Они су попут нас. Имају изражени победнички менталитет и веома јак карактер. Важе за срчане борце који никада не одустају, гину за екипу... Нервирају те када играју против тебе, али када су са тобом онда су од велике користи. Зато и јесу заступљени свуда по Европи. Кили је био задужен за атмосферу у свлачионици. Стално је тражио начин да некоме направи зврчку. Покушавао је и мени, него шта је (смех). Само што са мном то иде мало теже. Аргентинци немају границу, често иду до екстрема. Чак више него Шпанци. Када све саберемо и узмемо у обзир, Аргентинци и Срби су у спортском смислу две најсличније нације на свету".
ПАРМА (2000 – 2002)
Из Партизана у Астон Вилу за три и по милиона. Из Енглеске у Шпанију за исту своту новца. А онда... БООМ! Власник Парме Калисто Танци вади из џепа 55 милиона марака и Саво постаје најскупљи играч у историји југословенског фудбала.
"У том прелазном року Парма је потрошила највише новца од свих клубова на свету. Поред мог трансфера, платила је Лацију 75 милиона за Алмеиду и Сержа Конесиаа, Бордоу 15 милиона за Микуа, Монаку 13 милиона за Ламушија, Палмеирасу исто толико за левог бека Жуниора... Притом, Марсио Аморосо је коштао 65 милиона. Када се све то сабере, добија се страобална сума за тај период. Дошло је 14 новајлија, што је увек мач са две оштрице. Имали смо 36 играча у ростеру и просто је немогуће да се то брзо скоцка и почне одмах да функционише".
На првој конференцији за медије, Саво најављује 20 голова и борбу за наслов најбољег стрелца лиге. Ипак, италијански дефанзивци су много грубљи и безобзирнији од оних у Шпанији.
"Шкрипали смо жестоко у првих шест месеци и док смо успели да се наместимо и да почнемо да се разумемо, прошло је скоро пола сезоне. У другом делу смо сакупили највише бодова од свих клубова у Серији А и завршили првенство на четвртом месту. Није ни то било лоше, али далеко од онога што је Танци желео. Имао је велике амбиције и довођењем свих тих појачања јасно је послао поруку да креће у поход на 'скудето'. И ја сам, у складу са целом екипом, одиграо очајно јесењи део... што би наши људи рекли 'трокирао'... и било је касно да се у наставку надокнади пропуштено".
Деби против Фиорентине, првенац против Наполија.
"Ако ти кажеш, онда је тако. Неке детаље из каријере сам тотално заборавио. Рецимо, тог првог гола се уопште не сећам. Сећам се оног другог против Наполија, када је Саки дошао за тренера".
Последње коло не бледи из сећања. Спектакл на Олимпику и шампионски плес Тотијеве Роме.
"Јувентус је све наде полагао у наш тријумф против Вучице. Тоти, Монтела и Батистута су брзо решили питање победника, само је Ди Вајо у финишу утакмице ублажио пораз Парме. Већ у другој сезони су кренули проблеми са Пармалатом и све је почело да се распада. Калисто Танци је заједно са сином Стефаном завршио у притвору, али немам информацију када је пуштен на слободу. Претпостављам да је брзо изашао... Зна се ко ту потписује папире, ко су одговорна лица и како све то функционише у фудбалу. Директор Пармалата који је био оптужен за проневеру и утају пореза, извршио је самоубиство три дана након афере".
Парма је у то доба имала статус европског гиганта, али се пут у Лиги УЕФА, после Победе из Прилепа, загребачког Динама и Минхена 1860, зауставио у 1/16 финала против ПСВ Ајндховена.
"Тога се сећам. То је Европа и то не могу да заборавим. Изгубили смо прву утакмицу 2:1 и у реваншу нам ни моја два гола нису помогла да одемо даље. Можда и моја најбоља партија у Парми. Мада, има још једна. Против Милана на Сан Сиру, 2:2. Дао сам гол, али смо у 15. минуту остали са играчем мање. И ту ме је Ренцо позвао до аут-линије и рекао ми овако 'е, сад је ово твоја утакмица. Играмо 4-4-1, ти си тај горе и када дође до тебе, не дај је никоме, ни нашима ни њиховима'. И тако сам ја изгурао 70 минута, чак је и Малдини после меча рекао да одавно није чувао незгоднијег шпица од мене".
Кандидати из Парме:
Голмани: Ђанлуиђи Буфон, Себастијан Фреј, Клаудио Тафарел
Одбрана: Лилијен Турам, Фабио Канаваро, Луиђи Сартор, Ђанлука Фалсини, Стефано Торизи, Антонио Бенариво, Нестор Сенсини, Жуниор, Матео Ферари, Стефано Дијана, Мартин Ђетоу
Везни ред: Ален Богосјан, Сабри Ламуши, Дијего Фузер, Сержо Консеисао, Јохан Мику, Матијас Алмеида, Стивен Апија, Марко Маркијони, Хорхе Болањо, Хидетоши Наката, Сергеј Гуренко
Напад: Марсио Аморосо, Патрик Мбома, Марко Ди Вајо, Емилијано Бонацоли, Хакан Шукур
ТОП 11 – Марсио АМОРОСО (напад)
"Стигао је на Тардини као први стрелац Удинезеа и одмах оставио сјајан утисак. Касније се преселио у Борусију из Дортмунда и тамо се изборио за епитет најбољег играча Бундеслиге. Он је генерација 'оног Роналда'... Луиса Назарија да Лиме, кога сматрам најбољим шпицем свих времена. Међутим, Марсио је другачији профил, није класичан нападач. Е, пазите сад. Тај Марсио Аморосо је у кадетском и омладинском узрасту био капитен оном Роналду. Мислим да сам довољно рекао. Дакле, Марсио Аморосо".
ЕСПАЊОЛ (2002 – 2003)
Само један гол у јесен 2001. и то после грешке Толда на утакмици са Интером. Није му се више остајало на Апенинима. Шпанија је некако лепша и изазовнија.
"Вратио сам се у Сарагосу и већ на првој утакмици против Рајо Ваљекана постигао два гола. То је била револуција. Одмах су помислили да ће мој повратак решити све проблеме. Имали су катастрофалну полусезону и дошли су у ситуацију да се боре за опстанак. А после моја два гола, почели су да причају о Европи. Па где је ту логика. У Шпанији нема опуштања, криза резултата у било ком делу шампионата доводи до озбиљних последица. То се дешавало и квалитетнијим екипама од Сарагосе. Један Атлетико Мадрид је испадао из лиге, иако је био једна од најскупљих екипа у Примери. Па један Бетис, једна Севиља... То ми се десило и са Селтом, јер смо у децембру помислили да смо у безбедној зони. Нажалост, ни Сарагоси тог пролећа није било спаса у борби за прволигашки живот".
'Сегунда' није ниво за центарфора Савиних квалитета. Селидба у Еспањол и рафал против редовних муштерија: Алавеса, Расинга и Рајо Ваљекана.
"Знам да је Расинг био на тапету. И у дресу Сарагосе, први хет-трик сам постигао управо против тима из Сантандера. Сви шпицеви имају сличну причу. Увек је ту нека екипа која им из неких разлога нарочито одговара. Ја сам у свакој земљи имао специјалне муштерије. У Србији су то били Спартак и Војводина".
Кандидати из Еспањола:
Голман: Тони
Одбрана: Сирил Доморо, Давид Гарсија, Антони Солдевила, Алберто Лопо, Морено Торичели, Мауро Навас, Марк Бертран, Иван Амаја, Харке, Рикардо Кавас
Везни ред: Макси Родригез, Роџер, Анхел Моралес, Иван Де ла Пења, Алекс Фернандез, Тони Веламазан, Фредсон, Луке, Ален Богосјан
Напад: Раул Тамудо, Мартин Посе, Оскар
ТОП 11 – Иван ДЕ ЛА ПЕЊА (везни ред)
"Ту немам дилему. Велики мајстор. Можда је у физичком смислу био инфериоран. Онако ниског раста, није имао експлозивност и хитрину на жељеном нивоу. Али зато техника, преглед игре, пас... Перфектно. Све види унапред и све делује лагано када он изводи. Стара Барсина школа“.
СЕЛТА (2003 – 2004)
У Еспањолу први стрелац тима, у Селти први стрелац тима. Чисто да поврати голгетерске навике после италијанске епизоде. Чак је и Салета Илића навадио на голове против Реал Мадрида.
"Неко ми је скоро послао клип са те утакмице. Баш пред овај Салетов опроштај против Пролетера. Свој гол сам потпуно заборавио, а његовог се сећам. Нешто после прекида... како већ Сале даје голове цео живот... из пет метара (смех). Овај мој на снимку делује рутински. Добио сам дубински пас по земљи, направио кретање према саиграчу, у пријему кренуо као голу и лако решио ’'један на један' са Касиљасом. Сале је био на позајмици из Партизана и одлично је одиграо ту полусезону. Штета што је Селта испала, јер су желели по сваку цену да га задрже у Вигу. Сећам се да ме је директор клуба, који се касније прославио као главни скаут Реал Мадрида, звао одмах по завршетку првенства и молио ме да утичем на руководство Партизана да Салета оставе у Селти. Био је презадовољан његовим односом према игри и знао је колико вреди. Али Партизан је имао понуду из Турске од 2-3 милиона и то је било много пара у поређењу са бесплатном позајмицом. Селта је чак била спремна да издвоји исту суму, само да је остала у Примери. Штета, јер сам убеђен да би Сале направио чудо да је остао у Шпанији. Имао је јединствену каријеру, али је напољу могао и морао више".
То је Шпанија. Селта која испада из лиге, пролази групу у Лиги шампиона и стиже међу 16 најбољих у Европи.
"Избацили смо прашку Славију у квалификацијама и направили подвиг у последњем колу групне фазе победом против Милана на Сан Сиру. Арсенал је био прејак у осмини финала. Нисмо били на свом ниову, ни у Вигу, ни у Лондону".
Памти се и чудан дуел са Дарком Ковачевићем. Селта – Содиједад 2:5. Оба Србина су затресла мрежу, само што је Саво погодио ону погрешну.
"Је л’ си сигуран? Ја се не сећам. Имао бих то у глави... такав податак. Био би то једини аутогол у каријери. Мислим да је то нека грешка".
Нема грешке. Ко не верује, нека погледа клип:
Кандидати из Селте:
Голман: Пабло Каваљеро
Одбрана: Хуан Веласко, Силвињо, Фернандо Касерес, Едуардо Берицо, Хуанфран, Пабло Контрерас, Себастијан Мендез, Серхио
Везни ред: Евертон Ђованела, Вагнер, Анхел, Александар Мостовој, Густаво Лопез, Хозе Ињасио, Еду, Хезули, Јандро, Петер Лусен, Саша Илић, Борха Убиња, Џонатан Аспас,
Напад: Наћо Франко, Маурисио Пиниља
ТОП 11 – Александр МОСТОВОЈ (везни ред)
"Он је монструм, али ако га ставим поред Де ла Пење... мајко моја... па њих двојица не могу да затворе никога (смех). Међутим, ако лопта дође у наш посед, наша је до краја утакмице. Реално, најбољи играч у тој екипи Селте. Развалио је оне једне сезоне у тандему са Карпином. Мало је руских фудбалера који су направили каријеру у иностранству. Имали су врхунске асове који су нестајали у великим европским клубовима. Мостовој је буквално правио разлику у шпанском првенству. Карпин је више био задњи везни, као Јокан. А Мостовој она права 'десетка'. Све је знао... у сваком моменту... невероватан осећај, преглед игре... Руси су као народ специфични и ту своју одлику често преносе и на спортска борилишта. Имају неку чудну технику. Мостовоја је било немогуће бранити. А није тако деловало на први поглед. Тајна свих тих великих играча је у тој једноставности. Све што раде са лоптом делује лако и једноставно, а уствари је баш то најтеже у фудбалу".
ОСАСУНА (2004 – 2007)
Три позајмице, гомила голова, прегршт похвала. Време је да се раскрсти са Пармом и потпише неки дугорочнији уговор у Шпанији.
"Доживео сам много лепих тренутака у Осасуни. Били смо на корак од европског финала и жао ми је што у реваншу са Севиљом због повреде нисам могао да помогнем екипи. На сличан начин сам пропустио и финале Купа краља против Бетиса. Ускочио је онај високи Уругвајац... како се беше звао... да, Ричард Моралес... али Бетис је у продужецима славио са 2:1 и освојио трофеј".
Одисеја у Купу УЕФА је ишла преко Парме и Ланса, наставила се са Бордоом, Ренџерсом и Леверкузеном, а завршила у двомечу против Севиље.
"Тукли смо Парму на страни 3:0 у последњем колу групне фазе и касније догурали до полуфинала. Бајер смо унаказили усред Леверкузена. Дао сам гол, славили смо 3:0, али је могло да буде и убедљивије. То је било страшно како смо одиграли. Они су у то време били озбиљна екипа... ма размонтирали смо их. Ето, то памтим као да је било јуче. Али има утакмица и голова које сам једноставно избрисао из меморије и када видим снимак, запитам се да ли је могуће да сам то ја".
Све се поклопило. Зенит каријере, одлична екипа, врхунска атмосфера. Саво лидер екипе и омиљена личност међу саиграчима. Многе је и приватно посећивао. Осим једног...
"Јаоооооо... катастрофа... Карлос Куељар је као кућног љубимца имао... једног малог... питомог... ПИТОНА (смех)! Све до тренутка док питон није почео да га мери. Пробудио се једно јутро и видео да је његов мезимац легао поред кревета. А то је јасан сигнал да питон одмерава своју жртву. Тада је схватио да је крајње време да промени љубимца. Да узме нешто мање и безопасније. Тек сам после тога пристао да будем гост у његовој кући. Ја се иначе јако плашим змија. Чуо сам Декијеву анегдоту о Михи и Перуцију и апсолутно разумем Михину реакцију. И ја бих одлепио да сам био на његовом месту".
Кандидати из Осасуне:
Голмани: Хуан Елија, Рикардо Санзол, Рикардо Лопез
Одбрана: Унаи Еспозито, Мартин Коралес, Цезар Кручага, Хозечо, Карлос Куељар, Ерерос, Хозе Искијердо, Мигел Флањо, Рафаел Клаверо, Монреал
Везни ред: Франциско Пуњал, Пабло Гарсија, Мохамед Ел Јагуби, Валдо, Давид Лопез, Лудовик Делпорте, Хуанма Ортиз, Ињаки Муњоз, Раул Гарсија, Сота, Хуан Сегуро, Фран Морено, Хавијер Флањо, Марсело Соса, Џавад Некунам, Хуанлу, Хектор Фонт, Хави Мартинез
Напад: Пјер Вебо, Хавијер Моралес, Џон Алоиси, Иван Росадо, Бернардо Ромео, Роберто Солдадо
"Тога се ретко ко сећа... да сам за саиграче у Осасуни имао два момка која су данас звезде европског фудбала. Аспиликуета и Монреал. Они су поникли у омладинској школи Осасуне и касније направили врхунске каријере. Чак је и Хави Мартинез био у тој генерацији. Због њега су председници Осасуне и Билбаа заратили и до дан данас нису изгладили односе. Од те шесторице клинаца који су ушли у први тим док сам ја био у Памплони, њих петорица су одмах у другој сезони изборили статус стандардног првотимца. То довољно говори о њиховим квалитетима".
ТОП 11 – Сесар АСПИЛИКУЕТА (одбрана)
"Ставићу Аспиликуету, па ћу после видети шта и како... имам још Рубин. Сесар је пореклом из Наваре, републике у којој се налази град Памплона. Ти 'навароси' за себе тврде да су прави Баскијци и за ове горе који желе да се отцепе кажу 'они су и дошли да би отишли'. И не сматрају их аутентичним Баскијцима. Иначе, Навара је један од оснивача шпанске државе. Шпанија је настала тако што су се три краља ујединила... краљеви Наваре, Арагоније и Каталоније. Зато они имају јако изражен национални и локал-патриотски понос. Е, Аспиликуета је тпичан пример правог 'навароса'. Срчан до границе бола, увек беспрекорно спреман, неустрашив. Нажалост, нисмо остали у контакту, али му од срца честитам трофеј Лиге Европе".
РУБИН КАЗАЊ (2008)
Голови имају специфично дејство. Вуку те да их дајеш и кад тело почне да посустаје.
"Имао сам већ 34 године и размишљао сам шта и како даље. Појавила се и понуда из Торонта и било је 'исток или запад'. И у том вакууму од шест месеци, дошла је зима и зимски прелазни рок. Вељко Пауновић је у међувремену потписао за Рубин и преко њега је остварен први контакт. Наместило се да тренер буде Бердијев који се и пар година раније интересовао за мене. Преломио сам и отишао у Русију где се због климатских услова првенство играло од марта до октобра".
Требало му је мало да се загреје и адаптира. Упалио је моторе у најважнијем тренутку. Два гола против Спартак Наљчика, гол и асистенција против Сатурна. Рубин је шампион Русије!
"Тај гол у 90. минуту против Сатурна је и донео титулу. Прву у историји клуба. На аеродрому у Казању нас је чекало 20.000 људи. Организован је коктел, предеседник Татарстана је одржао говор, све је горело од шампионског славља. Сећам се да сам после тог гола који је постигнут у дубокој надокнади времена, рекао себи 'е добро, сада је време да се повучеш'. Није ми требао бољи знак. Чак и да сам ја правио сценарио, не бих смислио лепши опроштај. Дакле 'иди док те не отерају' (смех). И донео сам одлуку да са тим голом одем у пензију".
Кандидати из Рубина:
Голмани: Сергеј Козко
Одбрана: Кристијан Ансалди, Андреј Федоров, Жефтон, Игор Климов, Давид Квирквелија, Михаил Мишенко, Александар Орехов, Алексеј Попов, Лаша Салуквадзе, Роман Шаронов, Стјепан Томас
Везни ред: Вадим Афоњин, Јевгениј Баљајкин, Вагиз Гаљулин, Гокдениз Карадениз, Андреј Кобенко, Алексеј Котлијаров, Кристијан Нобоа, Александар Рјазанцев, Сергеј Семак, Макбет Сибаја
Напад: Роман Адамов, Илдар Бикчантајев, Александар Букаров, Хасан Кабзе, Даврон Мирзајев, Руслан Нагајев, Игор Портњагин
ТОП 11 – Стјепан ТОМАС (одбрана)
"Ту морам субјективно. Стјепан је из Хрватске... односно родом доле из Херцеговине. Феноменалан момак, одиграо је одлично ту шампионску сезону. Да ми није било њега, много бих се теже снашао у Русији. Био ми је 24 сата дневно на услузи, у сваком погледу и на сваки могући начин. Тренутно живи у Загребу, бавио се менаџерством, сада је завршио тренерску лиценцу... чини ми се да још увек тражи себе. Пре пар дана смо се куцкали телефоном. Мој сарадник из стручног штаба професор Марко Стојановић је био на неком семинару у Хрватској и случајно је налетео на Стјепана. Очигледно има намеру да се озбиљно посвети тренерском послу".
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ:
"Репрезентација је посебна епизода. И у овој твојој причи овде, ја нећу да ставим ниједног играча из репрезентације. Одмах да ти кажем".
Мора једног...
"Не, апсолутно нећу. Зато што то просто... ја могу да правим тим од репрезентативаца, то ме зови за следећу емисију. Из свих тих 12 година колико сам играо. Али ја сада да изаберем једног од ових људи и то тако... након што си ме натерао да већ упишем овде 10 играча... то је немогуће".
Увек постоји решење. Југа је рекао 'стављам Нађа да му то буде сатисфакција што са нама није ишао на Светско првенство'.
"Ма то су компромиси које ја не волим у фудбалу".
Полако, идемо редом. Од прва два гола за национални тим. Против Хонг Конга.
"Њих се сећам. Код првог је Буда Вујачић прошао по левој страни и феноменално центрирао, ја сам се бацио и закуцао у ћошак. А други... добио сам лопту од Пиксија... одвратну... као и увек (смех)... било ми је јако тешко да је смирим и да шутнем. Ту негде са 15-16 метара, левом у супротни угао".
Недуго затим, чувени дуел са Уругвајем. Додуше пријатељски, али подједнако драг свим играчима из те генерације.
"Мене је тај гол продао у Астон Вилу. Ето, то је податак који није познат јавности. А прича иде овако... Уругвајци су три дана пре тога играли против Енглеске у Лондону... било је 0:0... Тери Венејблс је био селектор, а утакмицу су из свечане ложе пратили председник федерације... не знам како се звао... и први човек Астон Виле Даг Елис. Тражили су шпица. Стицајем околности, Венејблс одлучи да дође у Београд и да погледа наш дуел са Уругвајем. После утакмице је позвао Елиса и рекао 'ево вам шпиц'".
Мало због гола, а мало због мараме на глави. Било је немогуће не приметити таквог фудбалера....
"Зарадио сам 12 копчи после једног Дербија на нашем стадиону. Остао сам да дам изјаву за РТС и када сам кренуо ка свлачионици нисам приметио да су радници већ почели да навлаче она метална врата. Срећом па су их навлачили, а нису их спуштали... вероватно би ме убили. Углавном, одмах у Ургентни на ушивање и ја сам ту мараму носио због расекотине на глави".
Их, због расекотине... Било је ту мало и до модних трендова...
"Хахаха... више се то допало људима из Астон Виле него мени. Толико да су ми на званичној промоцији у Бирмингему уручили дрес, шортс, штуцне и... мараму! Били су убеђени да је то мој имиџ. Осмислили су читаву маркетиншку кампању и марама је првих пар дана ишла као алва у званичном шопу. После су инсистирали да је носим... али сам одбио... сметала ми је током игре... мада се кајем што их нисам послушао. Био бих једини фудбалер на свету са марамом на глави. То су чак и прописи дозвољавали".
Скинуо је мараму и наставио да решета мреже. Понекад му је било довољно и осам минута на терену. Као у Прагу против Чешке...
"Морам да признам да је то гол који ми људи највише памте у Србији... онако, када ме сретну на улици... од свих голова, баш тај им је најдражи. Чешка је била изузетно добра репрезентација, а ти голови који доносе нешто и који се постигну у последњем минуту, имају специфичну тежину. Па кад је толико драг свима, мора да буде и мени. Поред оних пет на Европском првенству".
Пре Европског, било је Светско. Моћна екипа, неславан епилог.
"Били смо један од најскупљих тимова на свету у том моменту. Велика шанса је пропуштена против Немачке. Уместо да дамо трећи и затворимо утакмицу, дозволили смо им да се врате и ишчупају бод. Не бисмо ишли на Холанђане, него на Мексико... или Еквадор. И после се све отварало. Квалитет те екипе је био далеко изнад резултата у Француској".
Много класе на средини терена и једина дилема у шпицу. Дарко или Саво у епизоди 'може бити само један'.
"Конкретно, Дарко Ковачевић је био наш најбољи играч на утакмици са Немачком. Мислим да Немце у последњих 30 година нико није тако разбио као он. Колер и онај други што га је чувао... нису знали шта их је снашло. Највише захваљујући његовој игри, имали смо 2:0 и још пар зицера за трећи гол. Дарко и ја никада нисмо имали неку врсту ривалитета и одбојности, иако смо били директни конкуренти за место у тиму. Увек смо били пријатељски настројени. Временом су нас и наше породичне трагедије додатно зближиле... Дарко и ја се данас боље разумемо него сви други међусобно. Свакако, један од мојих најбољих пријатеља у репрезентацији".
Идемо даље... Квалификације за Белгију и Холандију. Максимир. 'Јеси или ниси' у дуелу са бившом браћом.
"То је најтежа утакмица у мом животу. И то могу да илуструјем на сто начина. Батица је искључен и ми у полувремену седимо у свлачионици... пошто је мене пратио глас да имам превише додира са лоптом... више него што би шпиц смео да има... е ту у Загребу, када смо се враћали на терен, Јокан ми приђе и каже 'ево ти сад утакмица, узми је и не дај је никоме... док судија не означи крај'. Као да је слушао Ренца Уливијерија (смех). То сам и радио у другом полувремену... што сам више могао. Физички изузетно захтевна утакмица... са доста трке, агресије, дуела, удараца...".
Деки је рекао да су то утакмице које играш и плачеш. Свестан си да више не можеш... да падаш... али ћутиш и кидаш.
"Сећам се... у неком 70. минуту... видим замену, улази Савићевић, ја размишљам 100 посто вади мене... јер играм у шпицу, имамо играча мање, имамо резултат... ок, има још до краја, али нема више снаге. Судија диже ону таблу, ја крећем ка аут-линији и видим број 8. Ваљда је Мијат већ тражио измену. И ја станем онако... и гледам онај ’8’... и кажем себи 'шта ћу ја сад још 15 минута плус надокнада'... јер и код мене све отказује. Али, сила бога не моли. Човек није ни свестан колико може док га не натера невоља. Некако смо издржали и остварили историјски резултат. Шпанац Аранда је делио правду и мало смо попричали после утакмице испред свлачионице. Он је рекордер по броју одсуђених дуела Реала и Барселоне. Само ми је рекао 'Ел Класико је лига петлића у односу на ово што сам вечерас доживео'".
Спектакл. Еуфорија. Увертира у нову ’лудницу’ на Европском првенству.
"Док сам био клинац, мој идол је био Марко Ван Бастен. Он је Европско првенство ’88 почео на клупи, касније постигао онај историјски гол против СССР и био најбољи стрелац турнира. И сећам се, када се завршио шампионат у Белгији и Холандији, прошло ми је кроз главу да сам урадио поптуно исту ствар као човек коме сам се дивио у детињству. Невероватно. Многим људима никада не успе да остваре своје снове, а ово је заиста био лудачки сан. Једна ствар је да сањаш да играш у Партизану, да одеш негде у Европу, све је то ок... Али да урадиш нешто потпуно идентично, а опет тешко оствариво, као што је пошло за руком твом узору... то је већ благо незамисливо. Лудо".
Баш као и цело Европско првенство. Југославија све три утакмице у групи завршава са десет играча. Миха против Словеније, Кежа против Норвешке...
"... и на крају Јокан. Против Шпаније. Аууууу... та утакмица против Шпаније... то је било срамотно... суђење и тај гол Шпанаца у не знам ком минуту... и зашто... из ког разлога... мислим, знам зашто... али... Заслужили смо да будемо први у групи и да идемо на лакшег противника од Холандије. И вероватно бих избегао један од најтежих дана у мом животу. Тај меч у Ротердаму смо дочекали изморени јер смо сваку утакмицу у групи завршавали са играчем мање. И онда са Холандијом... домаћином турнира... били су напаљени, али мислим да су и додали 'нешто' на то... Доста њих је касније пало на допингу у својим клубовима.Бар четворица/петорица холандских играча су били кажњени у периоду после Европског првенства због коришњења недозвољених средстава. Тако да ме не би изненадило да су и против нас били додатно стимулисани. Дао сам тај почасни гол на 6:0 и то су чудне емоције... знаш да ти тај гол доноси признање за најбољег стрелца, а не можеш да размишљаш о томе јер у глави имаш најгоре кошмаре. Губио сам ја и са клубовима 5:1 или 4:0. Али ме ни близу није заболело као тај дебакл на Де Кајпу".
Кандидати из репрезентације Југославије:
Голмани: Ивица Краљ, Горан Пандуровић, Александар Коцић
Одбрана: Зоран Мирковић, Мирослав Ђукић, Горан Ђоровић, Синиша Михајловић, Слободан Комљеновић, Слободан Дубајић, Ниша Савељић, Жељко Петровић
Везни ред: Славиша Јокановић, Драган Стојковић, Дејан Савићевић, Дејан Говедарица, Јован Станковић, Дејан Станковић, Љубинко Друловић, Бранко Брновић, Милинко Пантић, Алберт Нађ
Напад: Пеђа Мијатовић, Дарко Ковачевић, Перица Огњеновић, Дејан Петковић
Шта нам фали... штопер и бек...
"Ма дај... рекао сам ти да нећу да стављам никога из репрезентације".
Онда ће звати Дарко, Деки, Југа, Ади, Лане, Краса... Рећи ће 'нас си натерао, а њега си пустио да се извуче'.
"Па добро, ти им кажеш да си имао договор са Савом. Кажеш им да су они погрешили. Ево ја ћу им рећи, 'господо, погрешили сте, не можете да одредите једног из репрезентације, нема логике'".
То се лако реши. Каже се 'уз дужно поштовање свима, тај и тај има предност'.
"Ти мени покушаваш да кажеш да не треба да ставим Канавара или Турама у овај тим".
Супер, може Канаваро. У том случају, Крстајић иде на левог бека. Или Турам лево, а Видић на штопера. Ето решења...
"Нећу... ево овако... ајде кад си навалио... имам ја свој разлог зашто, ставићу Миху на левог бека. А Канавара поред Томаса у штоперском тандему. Ето".
ТОП 11 – Синиша МИХАЈЛОВИЋ (одбрана)
"Миха и ја имамо неки наш однос који је посебан и специфичан. Ја знам да је он пуно критикован од вас новинара и од јавности... због неких ствари попут тог црвеног картона против Словеније. Али из мог угла, било ми је драже да видим некога ко се тако нервира, него неке који нису уопште. Миха је сваки тренинг радио 100 посто... сваку утакмицу... колико год играо... 100 посто. Мени је то био систем вредновања, јер сам и ја био такав. Репрезентација је част и привилегија и свако је дужан да пружи свој максимум. Може да се одигра лоше... много је фактора који утичу на квалитет партије сваког појединца... али Михин однос према игри је био такав да је сваки пут гинуо на терену. Темперамент је друго, нисмо сви исти. Можда и јесте у неким ситуацијама прелазио границу, али је код мене увек имао олакшавајућу околност јер знам колико се јео у себи када би нешто зашкрипало у екипи".
Анегдота?
"Има једна заједничка са овим човеком којег сам ставио на позицију плеја. Датира с краја деведестих, са једне пријатељске утакмице на стадиону Барсе. Миха је са Сампдоријом отишао да одигра 'генералку' пред почетак сезоне... зна да је Ћира ту негде... треба да изађу на терен... тражи Ћиру да се поздраве. Овог нема нигде. У неком моменту, кад су већ изашли на терен, Миха га коначно угледа, приђе му с леђа и каже 'хеееј, где си'. Ћира се окрене и онако изненађено 'Хеееееј, откуд ти овде!? (смех)'. Толико о томе да је Ћира знао против кога игра. А камоли да је и Миха ту“.
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СЦГ:
"Жао ми је те екипе. Те квалификације смо прошли тако што смо примили један гол, показали чврстину и неке одлике колектива које дуго нисмо имали као нација. То је екипа која је највише била екипа... од свих. Увек смо имали јаке иднивидуалце, али смо тешко стварали тим способан да направи резултат. Ту се издешавало много објективних ствари. Од задње четворице који су били бедем и стуб одбране, ниједан није играо против Аргентине и Обале Слоноваче. Драгутиновић, Видић, Гавранчић и Крстајић. Сви су се повредили пре или за време Мундијала. То ни Бразил, Италија и Француска не би били кадри да надоместе".
Кандидати из репрезентације СЦГ:
Голман: Драгослав Јеврић
Одбрана: Горан Гавранчић, Немања Видић, Александар Луковић, Младен Крстајић, Ивица Драгутиновић, Миливоје Ћирковић, Милан Дудић
Везни ред: Звоне Вукић, Предраг Ђорђевић, Драган Младеновић, Игор Дуљај, Огњен Короман, Иван Ергић, Дејан Станковић, Алберт Нађ
Напад: Никола Жигић, Матеја Кежман, Данијел Љубоја, Марко Пантелић
Селектори: Дејан Савићевић, Илија Петковић
За крај, голман и штопер.
ТОП 11 – Фабио КАНАВАРО (одбрана)
"Уз Турама, најбољи дефанзивац којег сам видео у каријери. Не само са којим сам играо у истој екипи. Лилијен је био убица. Срећом, тукао ме је само на тренингу. Мислим да смо се само једном састали у званичној утакмици, када је репрезентација гостовала у Паризу. То је страшно. Нисам срео већег професионалца... икада игде. Он је на тренинзима Парме држао штоперицу и диктирао ритам. Није било потребе за кондиционим тренером или шефом струке. То што ради Турам, раде сви. А Канаваро је био још једну лествицу изнад. Па замислите сада његов квалитет. Италијани по природи имају тај урођени ген за дефанзивца. Још од 'катенаћа’'на овамо. Плус што филозофију рада у млађим категоријама базирају на дефанзивном аспекту. Па кад имате некога ко је природни таленат и онда га додатно усавршите кроз селекције, добијете Фабија Канавара. Човек није имао висину за центархалфа, а не сећам се да је икада изгубио ваздушни дуел са неким нападачем."
ТОП 11 – Ђанлуиђи БУФОН (голман)
"Тај његов осмех... и позитивна енергија... тада са 19 исто као сада са 41 годином. Позитиван став о свему, размишљање на терену и ван њега. Увек да се реши проблем кроз осмех и кроз причу. О квалитетима... шта да кажем... овде ће бити Буфон и нико други (уписује име на табли). Јер он нема премца. Не у мојој екипи, него на свету. Било је врхунских голмана у последњих 30 година. Са некима сам играо у истој екипи, некима тресао мреже током каријере. То што је Буфон био у стању да уради, ја то никада нигде нисам видео. Нити сам мислио да је могуће".
Кандидати за тренера:
Љубиша Тумбаковић, Брајан Литл, Џон Грегори, Ћећу Рохо, Ренцо Уливијери, Алберто Малезани, Ариго Саки, Данијел Пасарела, Пјетро Кармињани, Хуанде Рамос, Хавијер Клементе, Мигел Анхел Лотина, Радомир Антић, Рамон Карнеро, Хавијер Агир, Хозе Анхел Зиганда, Курбан Бердијев, Слободан Сантрач, Милан Живадиновић, Дејан Савићевић, Вујадин Бошков, Илија Петковић
Тренер: Ариго САКИ
"Ја сам у Шпанији углавном имао Баскијце за тренере. Ћећу Рохо, Хуанде Рамос, Клементе, Лотина... Хавијер Агир је Мексиканац, али вуче баскијске корене. Кад бих мало истражио породично стабло Радомира Антића, можда бих открио да и он има баскијске крви у себи (смех). Рохо је био фантастичан стручњак. Мени је после прве сезоне у Осасуни рекао ’сад ћу све да растерам и доводићу само играче из Југославије’. И заиста је имао озбиљну намеру. Тражио је Ћиру на позајмицу из Барселоне, после и Перицу из Реала. Ја сам их лично звао, директно сам учествовао у тим преговорима. После је довео Горана Друлића и Матеа Билића. Поменуо си Уливијерија на почетку... тачно је, био сам његов љубимац и он то никада није крио. Чак су ме и играчи прозивали... кажу 'играш ти, за осталих 10 није сигурно'. Ипак, најбољи тренер који је мене тренирао је Ариго Саки. Ту нема никакве сумње. Свакако и најзвучније име. Једно од највећих у историји фудбала. Оно што ми се највише допадало код њега, била је висина тона. Отпирлике овако ’знате шта, данас ћемо овако’ (скоро да шапуће). Никада изнад тога. Ни током индивидуалних разговора, ни на састанцима. Један смирен говор који не оставља простор за контра мишљење".
Анегдота:
"Ако је утакмица у суботу, он у понедељак одреди 11 стартера. И иду тренизи... вежбају се тактичке варијанте у складу са наредним ривалом. Два дана пред утакмицу, ми смо тачно знали да ће два играча да отпадну са списка. Ок, деси се да тренер промени одлуку... види да не штима... то је нормлано. Али пазите... ми смо тачно знали која су то два играча која испадају из екипе. Зашто? Зато што смо кроз тренинг схватали ко се не уклапа у његове принципе игре. Ето, то је био Ариго Саки".
Саво Милошевић – ’Мојих ТОП 11’: БУФОН – АСПИЛИКУЕТА, КАНАВАРО, ТОМАС, МИХАЈЛОВИЋ – ДЕ ЛА ПЕЊА, МОСТОВОЈ – КИЛИ ГОНЗАЛЕЗ, ЋИРИЋ, М. АМОРОСО – ЈОРК. Тренер: Ариго Саки.
"Ако бих могао још један тим, био би јачи од овог. Ово си ме збрзао".
Јачи од тима са Буфоном и Канаваром? Тешко. Врашки тешко!
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар