"Просјечном висином човјека је ходао међу дивовима!"

Након 18 сезона у НБА лиги, легендарни Тони Паркер одлучио је да окачи патике о клин, јер како сам каже "више не може да буде Тони Паркер".

Кошарка 11.06.2019 | 18:33 Француски кошаркаш је највећи део своје каријере провео у Сан Антонију, чак 17 година, освојивши четири титуле, а 2007. године је био проглашен најкориснијим играчем финалне серије.

Паркер је у најјачој лиги света одиграо 1.254 утакмице, а просечно је бележио 15.5 поена, 5.6 асистенција и 2.7 скокова. Своју последњу сезону одиграо је у екипи Шарлот Хорнетса.

"Последња сезона у Шарлоту је била веома чудна за мене. Иако сам био задовољан животом у Шарлоту, носталгија за Тексасом је била присутна. Након утакмице са Мајамијем у марту ове године, знао сам да је то – то. Крај, идем у пензију. Много је ствари утицало на моју одлуку, помислио сам, ако већ не могу да будем Тони Паркер и да играм за титуле, онда нећу више ни да се бавим кошарком", каже Паркер.

Паркер је своју професионалну каријеру почео давне 2000. године, када је, на Европском првенству за играче до 18 година у Задру, предводио репрезентацију Француске до златне медаље.

Колико је заправо ова екипа била талентована, говори податак да је, поред Паркера, чак четири играча из те селекције направило НБА каријере – Рони Туријаф, Микаел Пијетрус, Борис Диао и Јакуба Дијавара. Нешто касније, када је то успео да понови и у сениорској конкуренцији, остварио је свој животни сан.

Ипак, на остварење тог сна, легендарни плејмејкер је морао поприлично да сачека. На шест узастопних шампионата Европе, Паркер је остајао празних руку. Најболније је било 2005. године у Београду, када су Грци успели да у последњем минуту полуфинала надокнаде седам поена заостатка и да тројком Дијамантидиса три секунде пре краја растуже "Триколоре".

Паркера и екипу делимично је утешила бронза до које су дошли убедљивом победом над Шпанцима, а Тони са овог првенства има две успомене.

"Најпре, оно најважније и најдраже - била је то моја прва медаља у сениорској репрезентацији. Њен значај је утолико већи што је то била и прва за Француску после скоро пола века. Друго чега се живо сећам и данас јесте незаборавна утакмица против Грчке у полуфиналу, када смо имали победу у рукама, али су Грци искочили ниоткуда и ушли у финале уместо нас. Димитрис Дијамантидис погодио је тројку у последњем секунду и победили су нас. То се урезало добоко у мом памћењу", каже Паркер.

Толико дуго чекана титула шампиона Европе стигла је 2013. године. Тзв. "Паркерова генерација" није бриљирала у прве две фазе турнира у Словенији, али су играма у елиминационим мечевима апсолутно заслужили први трофеј за Француску на било којем од три најзначајнија међународна такмичења (ЕП, СП, ОИ). У финалу декласирана је Литванија (80:66), док је Паркер награду за најбољег стрелца турнира, придодао и ону за најкориснијег играча. 

"Тешко је описати како сам се осећао тада. То путовање је било невероватно, не бих ништа променио. Освојио сам титулу и то је најважније. Умор са осетио у четвртфиналу и полуфиналу. Али, пре почетка финала, селектор ми је рекао да верујем својим саиграчима, и ако постигнем десет поена, победићемо. Био је у праву", каже Паркер.

Физичке недостатке, Паркер је успео да надокнади талентом, али и невероватним радом. Висином просечног човека ходао је међу дивовима. Био је природни вођа, светионик упорности и повремене ароганције – ароганције која је шармантна.

Сада када је званично "пензионер", жели да се бавим многим стварима којима није могао као професионални кошаркаш. Како сам каже – пре свега отићи ће на скијање. На француске Алпе наравно.

Легендарни Тони Паркер – један од највећих европских кошаркаша икада.



Извор: Б92