Еторе Месина преузима Олимпију Милано?!
Послије пет година на клупи поред Поповича, Италијан је у 60. години схватио да ће тешко дочекати прилику да сам води Спарсе или неки други НБА тим.
Кошарка 10.06.2019 | 22:15
Италијански портал "Спортандо" објавио је да се Еторе Месина (59) и његов агент Игор Креспо налазе у Милану, гдје се ових дана разговарало о могућности да четвороструки освајач Евролиге постане нови тренер Олимпије, односно да на том мјесту наслиједи девет година млађег земљака Симонеа Пјаниђанија.
Миланска "Газета дело спорт" објавила је у децембру прошле године да је Армани са сарадницима обезбедио председнику клуба, Ливију Пролију, буџет од 25 милиона евра у сезони завршеној у доњем делу табеле Евролиге и полуфиналу плеј-офа. Олимпија је зарадила 12 милиона од укупно 200 спонзора, три милиона приходовано је од продаје улазница, два од ТВ права и продаје дресова, док је остатак новца инвестирао лично Армани. Јачи буџет ове сезоне у Евролиги имали су само ЦСКА, Фенербахче, Реал и Барселона.
Овај строго кошаркашки портал нагласио је да власник славног клуба из "Медиоланум форума", италијански модни могул Ђорђо Армани, размишља о растанку са Пјаниђанијем послије двије просјечне сезоне у Евролиги и губитка титуле првака Италије у полуфиналној серији плеј-офа са Сасаријем (0:3).
Армани би упоредо са одлуком о отказу Пјаниђанију, који има уговор до 2020. године, морао да ријеши још два горућа питања у клубу - ко ће бити нови предсједник, а ко нови генерални директор.
Незадовољан правцем у ком се Олимпија развија пуних 11 година од када је постао већински власник, славни креатор започео је кадровску "чистку" у којој вјероватно неће поштедити ни Пјаниђанија, а наводно је Месинин сигнал да је спреман да се врати у европску кошарку само погоршао позицију актуелног тренера екипе.
На име, славу, посету у "Медиолануму", град из ког долазе и лигу коју представљају, Армани и његови сарадници из Олимпије добили су и "А" лиценцу, односно десетогодишњи уговор са Евролигом, па им остаје још шест сезона да покажу да га и спортски заслужују.
Месина, Сицилијанац из Катаније, почео је тренерским послом да се бави 1989, шампион Европе био је четири пута - 1998. и 2001. са Виртус Болоњом, а 2006. и 2008. са ЦСКА Москвом.
Виртус и ЦСКА је тренирао два пута, док је једном водио Бенетом Тревизо и Реал Мадрид. Селектор Италије био је од 1993. до 1997, па од 2015. до 2017. године.
Први покушај да успије у НБА лиги завршен је брзо и неславно послије епизоде у Лос Анђелес Лејкерсима, гдје је у сезони 2011/12 радио као консултант тренера Мајка Брауна. Довођен је у везу са Сакраменто Кингсима, потом и Торонто Репторсима, али се послије само годину дана у САД вратио у Европу, тачније у Русију и на клупи ЦСКА наслиједио свог великог ривала, Душана Ивковића.
Испоставило се да ни Италијан, попут великана српске и југословенске кошарке, није успио да освоји Евролигу са "армејцима". Када га је у јулу 2014, недуго по освајању пете титуле шампиона са Спарсима, лично Попович позвао да му се придружи у Тексасу... Месина није имао дилему.
По свему судећи, пет година старији и пет сезона искуснији, Еторе се спрема да нападне и пету титулу првака Европе. Да ли је то достижно у "Медиолануму"? Тешко је рећи.
За Олимпију су ове сезоне наступала двојица српских кошаркаша, Владимиру Мицову (34) била је то друга, а Немањи Недовићу (27) прва година у Милану. Од звучнијих имена били су ту Мајк Џејмс, Миндаугас Кузминскас, Кертис Џерелс, Џејмс Нанели, као и Артурас Гудаитис, који се у међувремену повриједио. "Базу" италијанских кошаркаша чинили су Амедео Дела Вале, Симоне Фонтекио, натурализовани Кристијан Барнс и Џеф Брукс, као и капитен Андреа Чинчарини.
Олимпија ће сљедеће сезоне 13. пут у низу играти Евролигу. У претходној верзији овог такмичења из девет покушаја само три пута стигла је у Топ 16 фазу, а једном до четвртфинала (2013/14). Од увођења лигашког система, црвени су под вођством Јасмина Репеше били посљедњи, под Пјаниђанијем претпосљедњи и 12. на табели.
Али...
Не треба заборавити да се, ипак, ради о уснулом гиганту, клубу који има три титуле првака Европе (1966, 1987, 1988) уз још два финала и четири полуфинала Фајнал-форова, али и три Купа Сапорта (1971, 1972, 1976) и још три Купа Кораћа (1985, 1993).
Посљедњи међународни трофеј освојен је у вријеме када је публику у Милану увесељавао Александар Ђорђевић, чији је одлазак у Фортитудо из Болоње надомјестио још један великан српске кошарке, Дејан Бодирога.
Он је под вођством Боше Тањевића донио Милану "дуплу круну" 1996, па и сам отишао, а испоставило се да је публика у "Медиолануму" чекала 18 година на наредну титулу, 20 на Куп, док чекање на европски трофеј и даље траје.
Организационо-финансијски колапс из 90-их потрајао је до Арманијевог уласка у клуб 2008. године. Миланисти имају 28 "скудета", ниједан у периоду од 1996. до 2014, а три од тада. На Куп су такође чекали од 1996, освојили га 2016. и 2017, па сада имају шест трофеја у витринама.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар