Прича: Извињење?! Ријешите проблем(е) и пласирајте се на ЕП!

Бизарна љубав нације према "орловима" увек је била варљива из много разлога, али увек су до сада фудбалери налазили начине да је поврате пошто је то "стара формула" која укључује "само" оно што стално понављају. Селектору још теже.

Фудбал 10.06.2019 | 13:32 Пре тачно две недеље Младен Крстајић био је стабилан на позицији селектора Србије када је у "Кући фудбала", осокољен добрим играма и резултатима против Немачке и Португала, оптимистички говорио о "јунској акцији" репрезентације.

За само 90 минута у Лавову ситуација по њега се окренула за 180 степени, а све оно добро од Бразила до Украјине избрисано је "пуцкетањем" Шевченкових прстију.

Катастрофална утакмица "орлова", најгора од самосталности Србије, поново је значила да је Младен Крстајић у опасности од губитка посла, док оставка ниједног тренутка није долазила у обзир, што је и сам рекао на конференцији за медије уочи меча са Литванијом, током које је његов статус у Фудбалском савезу Србије био важнији од ривала.

"Ако изађем - излазим чистог образа, гледаћу утакмицу и против Португала и Луксембурга приватно", унапред је говорио о својој судбини селектор Србије.

Због упаљеног аларма, јавности се пре њега ванредно обратио први човек српског фудбала Славиша Кокеза који се извинио навијачима због поменутог дебакла (5:0) - уз поруку да је играче потребно подржати, а да ће се о Крстајићевој будућности расправљати после Литваније.

Искуство нас учи да после оваквих "орочених" протоколарних речи подршке "до" конкретне утакмице - то најчешће значи и растанак након тога, без обзира на резултат.

У међувремену, судећи према коментарима публике на друштвеним мрежама, као и у МОНДО анкети, у којој је више од 80% гласало за опцију да Крстајић "није ни требало да буде селектор", јасно је да значајна већина љубитеља фудбала апсолутно нема дилему око тога ко НЕ би требало да води "орлове" кроз даљи ток квалификација.

САМОКРИТИКА ЈЕ ОДЛИЧНА - ДА ТАКО УВЕК БУДЕ!

Ако је нешто било добро после пораза Србије у Украјини онда су то изјаве водећих играча "орлова" Душана Тадићаи Александра Коларова који се нису крили.

Наслови извештаја у медијима "предвидели" су и њихово мишљење о утакмици, иако се ретко када поклапају, тако да су у својим коментарима играчи користили речи попут "брука", "срамота", "дебакл", "катастрофа" или  "ужас".

Позитивно у томе је да нису тражили алиби за неуспех, што смо често могли да слушамо у прошлости, док је капитен чак инсистирао да остане с новинарима док сви не поставе питање.

"Вероватно најгора утакмица откако гледам репрезентацију, можда гора и од оног што је било у Немачкој (Аргентина - СЦГ 6:0, прим. аут.). Ми ниједног тренутка нисмо били у утакмици, Украјинци су апсолутно заслужили да победе 5:0... И добро је што се и завршило 5:0", рекао је Александар Коларов после меча где је пре свега критиковао себе.

И даље вруће главе, Коларов је говорио да "није било сегмента у ком смо били бољи", а да је основни разлог за то што је читава екипа подбацила, пре свега тактички.

Самокритичан је био и Душан Тадић коме је овај меч покварио најбољу сезону у каријери нагласивши више пута да је имао утисак да су "орлови" све време "каснили" за играчима Украјине, док се у његовом погледу јасно видело колико му је тешко...

"Треба да нас је срамота због овога и треба да анализирамо зашто се ово десило, као што треба да будемо критични према себи. Треба да преузмемо одговорност и да ово више никада не сме да нам се деси, ово је јако ружно и јако болно", закључио је Душан Тадић после Украјине док је деловао мотивисано да ужасан утисак поправи на терену већ у понедељак.

ДА ЛИ СУ СЕЛЕКТОР И ИГРАЧИ НА ИСТОЈ ТАЛАСНОЈ ДУЖИНИ?

Младен Крстајић ниједног тренутка није употребио толико тешке речи као његови играчи.

Истина, селектор је сам казао више пута да "преузима одговорност" за пораз од Украјине, иако највећи део јавности то чита само као флоскулу у којој недостаје конкретно дело у виду оставке, док је утисак да је у делу изјаве био помало и контрадикторан.

На јучерашњој конференцији пораз Србије описао је као "дебакл", док је у каснијем разговору покушао да ублажи лоше издање "орлова" у Лавову.

"Украјина нас није надиграла, били смо егал екипа до 20 и неког минута, а на ситне ствари су нам дали голове, што је недопустиво. Да смо постигли гол преко Пријовића једном или други пут, ко зна шта би било...", рекао је Младен Крстајић.

То се "потире" са речима Душана Тадића или Александра Коларова, па је питање је да ли играчи и селектор деле заједнички утисак о мечу са Украјином?

"КРСТАЈИЋ РАДИ ФЕНОМЕНАЛНО"

Оштре речи о наступу репрезентације Србије упутио је и председник Фудбалског савеза Србије Славиша Кокеза, док је спортски директор Дарко Ковачевић дао занимљиву изјаву, пред јучерашње конференције за медије о којој се много дискутује:

"Крстајић са својим сарадницима ради феноменално и има нашу подршку. Стално смо заједно, видим колико енергије Младен улаже у припрему сваке утакмице и колико је посвећен послу".

Српски фудбалери били су и те како самокритични због своје лоше игре, а на питање новинара Младену Крстајићу, да ли је и он био критичан према њима колико они сами, селектор је одговорио да то није био случај у претходна три дана, као ни никада до сада...

"Никад нисам био критичан према играчима. Увек са њима пријатељски наступам, играју у великим клубовима. Без обзира на то што сам ја њима шеф. Сумирамо ствари да направимо што бољу припрему...", објаснио је своју методологију рада Младен Крстајић.

Можда је играчима потребна "чвршћа рука", а опет није да је Крстајић није показао на примеру Стојковића, Ивановића, Миливојевића, Настасића...

ДА ВИШЕ НЕ ЧУЈЕМО "ДОБРО ДА ЈЕ БЕЗ ПУБЛИКЕ"

Први пут од новембра, фудбалери Србије требало је да играју пред домаћом публиком, али казна УЕФА због растистичких увреда навијача на мечу с Црном Гором значила је "затварање трибина" за квалификациону утакмицу са Литванијом.

Нема никакве дилеме да би посета после дебакла у Лавову била мизерна, али је врло ружно и помислити да је празан стадион бољи од посете пар стотина љутих навијача.

Наравно да би звиждуци на "Рајку Митићу" били контрапродуктивни по "орлове", имали би публику против себе, али немали број пута у каријери су то доживели и сигурно су до сада већ научили како то да искористе као мотив, а не као тегобу која им "окује" ноге.

"Неки међу нама играчима смо искоментарисали да можда и није тако лоше да играмо пред празним трибинама у овом тренутку...", рекао је Урош Спајић пред меч.

Однос фудбалера и навијача никако не би смео да буде овакав, пун страха, а и питање је како ће и саму публику ове речи дефанзивца Србије мотивисати да дође на стадион на некој од будућих утакмица на домаћем терену.

Већ у септембру "орлове" очекује меч против Португала, који је освојио Лигу нација, а који је такође један од најважнијих у текућим квалификацијама.

Увек је боље с публиком - и сами звиждуци су боља мотивација од "зујања лопте".

ИЗВИЊЕЊЕ ЈЕ МОГУЋЕ САМО НА ЈЕДАН НАЧИН

Колико би голова вечерас у мрежи Литваније било довољно да компензује бламажу против Украјине (5:0) у можда и најважнијој утакмици у квалификацијама за ЕУРО?

Да дођемо на "нулу" и да имамо неутралну гол-разлику довољна је "петарда", да бисмо имали какву-такву позитивност неопходно је шест "комада", 11 погодака у мрежи Литванаца би уз себе одмах "пришило" епитет највеће победе у историји наше земље, али да ли би и СТО голова успело да "избрише" оно што се пре три дана десило у Лавову?

Бићемо кратки и јасни - наравно да не. И добро је да је тако.

Први од разлога је што су порази као последњи против Украјине урезани дубоко, други што је Литванија у овом тренутку једна од десет најлошијих репрезентација у Европи, а трећи и највећи због тога што већина није опростила ни меч са Швајцарском на Мундијалу...

Управо од тог 22. јуна 2018. године, почиње "мисија" Младена Крстајића да разувери јавност да је неопходан репрезентацији Србије и да може да изведе ову генерацију на прави пут.

Морал екипе се у претходних годину дана постепено дизао, забележени су добри резултати и солидна игра у Лиги нација, "мартовски прозор" био је добар по Србију где је доказала да може да се носи са репрезентацијама какве су Немачка и Португал, али смо ко зна који пут у историји Србије видели да један лош меч може да избрише све оно добро што се десило пре тога.

Кула се сада гради испочетка, победа над Литванијом била би довољно за "пола" првог спрата, а једини начин на који је могуће "купити" поверење јавности знали смо и пре годину дана.

Само уколико фудбалска репрезентација Србије у наредних шест "меч лопти" до краја године покаже добар фудбал и пласира се на ЕУРО2020, навијачи ће поново научити да верују "орловима" и селектору, па тако све у круг.

Утисак је да по том принципу функционише бизарни однос публика-репрезентација, а можда из толиког искуства у опреми с државним грбом - Крстајић може нешто да "извуче"

Љубав нације према фудбалској репрезентацији Србије увек је била варљива из много разлога, али увек су до сада фудбалери налазили начине да је поврате пошто је то "стара формула" која укључује "само" оно што стално понављају у изјавама пре и после утакмица.

Срце на терен, резултат на семафору и "мир, мир, мир".

Извор: мондо.рс