Хронични стрес и званично - болест
Јадан од најчешћих проблема савременог човека коначно препознат као дијагноза.
Здравље 10.06.2019 | 12:11
Иако је тек сад квалификован као болест, лекарима је овај здравствени проблем одавно познат. Најчешће га уочавају код пацијената са удруженом нервозом, депресијом, срчаним сметњама и хормонским дисбалансом.
Професор др Славица Радовановић, интерниста кардиолог Клиничко-болничког центра "Драгиша Мишовић", каже да осећај исцрпљености, мањак енергије, ментално дистанцирање од посла који се обавља, негативна осећања, смањена професионална ефикасност и цинизам у контексту посла и каријере, само су неки од симтома.
- Овакав проблем можемо да препознамо најпре по потиштености пацијента, нелагоди, проблемима у понашању и комуникацији - каже проф. др Славица Радовановић. - Најчешће се жали на несаницу, депресију и анксиозност. Осим психичког, проблем утиче на опште здравље. Честе су срчане сметње и убрзан рад срца, док у тежим случајевима, због нагомиланог стреса, долази и до инфаркта.
Након детаљне анамнезе и разговора, лекар може да закључи да се ради управо о овој врсти проблема.
- То није само прековремени рад и психички напор на радном месту - објашњава проф. Радовановић. - На нагомилавање стреса највише утичу лоши међуљудски односи са колегама или шефом. Зато је важно пре сваке терапије попричати са пацијентом, јер заиста, "лепа реч гвоздена врата отвара".
Примаријус др Невенка Димитријевић, лекар Дома здравља Вождовац, сугерише да сваку тегобу треба озбиљно схватити, јер су оне знак да се ради о проблему који дуже траје и нагомиланом стресу.
- Потребно је да послодавац и комплетно друштво воде рачуна о томе, јер у супротном, наше ординације биће све пуније - каже др Димитријевић. - Приметно је да је овај проблем из године у годину све учесталији.
Осим одговарајуће терапије и лекова, коју прописује лекар за сваког пацијента индивидуално, неопходно је променити одређене навике, јер у супротном, лечење неће имати ефекта на дуже стазе.
- То је озбиљан проблем који настаје из превеликих захтева и очекивања. Једно од решење јесте одмор и изолација у одређеном временском периоду. То време треба да се искористи како би се направили пословни и приватни планови, који ће бити у складу са жељама и потребама пацијента. Ипак, треба водити рачуна да одмор не траје превише дуго, јер то може да створи контраефекат, да пребаци пацијента у неку другу реалност и створи још већи страх од повратка на посао - каже др Димитријевић.
У ПАКЕТУ
ПРЕКОВРЕМЕНИ рад и стресан посао јесте узрок оваквог стања, али то најчешће иде "у пакету" са лошим породичним односима и недостатком друштвених активности.
- Због тога што стрес на послу не можемо да заборавимо када изађемо из канцеларије, проблем се одражава на породичне и друштвене односе. То доводи до још тежег психичког стања и дубљег психолошког проблема - каже прим. др Невенка Димитријевић.
Новости
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар