НБА прича: Ник Ван Ексел, убица дјечијег лица!
Неустрашивост. Жеља. Брзина. Мека рука. Титула га је мимоишла, као и Кућа славних, али био је играч какав се не заборавља. . .
Кошарка 08.06.2019 | 22:15
Ван Ексел је изгледао као клинац из основне школе када је као пик друге рунде драфта ушао у НБА лигу, ни мање, ни више него у "Схоwтиме" Лејкерсе. Ник је одмах постао један од омиљених играча франшизе у којој је провео пет сезона, иако су сви очекивали да проведе бар десетак.
Није толико чест случај да пик друге рунде постане "стартер" у једном од најславнијих тимова НБА лиге. Можемо их набројати неколико и за сваког од њих можемо рећи да су само кроз своју борбу стигли до места које им припада. Такви су били Џеф Хорнасек, Мајкл Ред, Стивен Џексон, Рашард Луис, Ајзеа Томас (овај млађи), Пол Милсап, Ману Ђинобили, Гилберт Аренас, Тони Кукоч, Дрејмонд Грин, Денис Родман и остали. Ако мало пажљивије погледате шутере међу овим борцима, видећете да има доста леворуких. Ово је можда паушалан закључак, али испада да би добро прошли ако леворуке играче сачувате за другу рунду, поготово ако знају како се шутира.
Пут Ника Ван Ексела до једног од најефектнијих плејмејкера-шутера НБА лиге није био нимало лак. У детињству је највише времена проводио са мајком, док је отац био редовни учесник баскет мечева у крају, играних у новац. Како је растао Ник је све више био везан за Ника Сениора и развио љубав према кошаркашкој лопти.
Мада, Сениор није био баш узор какав бисте желели да понудите детету. Док се његова екипа "сушила" Сениор би прошетао крајем у потрази за "занимљивим" возилима. То би била возила у које је лако провалити и узети например касетофон. А то све би радио док је мали Ник седео на седишту поред њега. И како на крају бива, такво понашање које је било вечито на линији између лаког и тешког криминала, сместило је Ника Сениора у затвор, док је мали имао само седам година. Замислите да вас отац води у дневне пљачке док имате мање од седам година. Баш лепо детињство.
Мајка као свака мајка, знала је да треба да прехрани породицу и да покуша да дете изведе на прави пут, јер је отац прилично кварио шансе да се Ник извуче и постане дете за пример. Морала је да ради више послова и често је виђала Ника само пола сата дневно. Често је ноћи проводио сам. По изласку Сениора из затвора, уследио је развод. Мали Ник је са мајком остао у Висконсину, док је Сениор био задовољан селидбом у Џорџију. На сву срећу, поред свега што га је снашло, Ник је излаз видео у кошарци која је била његов спас. Магија коју је понудио својим играма, сигуран сам, проистекла је из његове челичне воље и психичке снаге. Иако је прекинуо сваки однос са оцем, после обећања да ће му купити авионску карту како би га посетио - за шта се испоставило да је слагао - па је Ник прешао више десетина километара до аеродрома узалуд, одлучио је да на дресу носи очев број, 31.
Већ у средњој школи у Висконсину, Ван Ексел је показао свој нападачки арсенал. После рекордног броја поена, биран је у Ол Америкен састав у свакој години средње школе. Логика је говорила да би Ник требало да заврши на неком од престижних колеџа, али проблем је био његов "перформанс" у учионици. Није волео књигу, али руку на срце, није имао ни довољно јаку подршку. Кошарка је била приоритет број 1. Како није успео да догура до просека 2.0, велики број колеџа није желео да се коцка тако што ће га узети, па је завршио на "комјунити" колеџу. То му дође као двогодишњи колеџ, слично као више школе код нас, после којих можете наставити школовање на колеџу. Правом. И тако је завршио на Тринити Вели колеџу.
Ова образовна установа вам је можда позната, јер је најславнији спортиста који је боравио у њој био Шон Кемп. И још имате Ника Ван Ексела. И то је то. Био је убедљиво најбољи играч на терену, било да је у питању тренинг или утакмица. Кроз своје игре успео је да заради позив Синсинатија. На полагању му је мало недостајало. Оцена је била 1.79, а њему је требало 2.0. Остао је кратак, мислим на прелазну оцену, не на његов раст.
Олакшавајућа околност била је та што је додатним активностима могао да преокрене све у своју корист. Похађао је 20 додатних часова у пролећном семестру и додатну едукацију током лета, путем чега је досегао пуну школарину коју му је нудио Синсинати. Синсинати Бинтуронзи (име је врста животиње, која је мешавина медведа и мачке, чије је изворно име у међувремену изумрло) под вођством Боба Хагинса и Ника Ван Ексела стигли су до првог места у дивизији у две узастопне сезоне. Посебно је била продуктивна друга сезона Ван Ексела када је убацивао три тројке по мечу и био на око 19 поена у просеку.
У првој сезони Ван Ексела, Синсинати је предвођен њим као плејмејкером стигао до Фајнал Фора. Тамо су налетели на чувену "Феб Фајв" екипу Мичигена, где су ударни трио чинили Крис Вебер, Џувон Хауард и Џејлен Роуз. Не треба помињати да је Ван Ексел био најефикаснији играч екипе. Касније је "Феб фајв" одуван у финалу од стране Дјука, предвођеног Кристијаном Лејтнером и Грентом Хилом. Друга сезона, осим увећања ефикасности, била је доста несрећнија, јер су стигли до "Елитних осам", па испали од Северне Каролине после продужетка. Ко је био најбољи играч не треба да помињем, знате и сами. На крају је Каролина освојила титулу, савладавши опет "Феб фајв", који су покушали све да се докажу и ревитализују своју пољуљану вредност, а у чему нису успели у два узастопна финала. Ник Ван Ексел је за само две сезоне на Синсинатију постао рекордер по броју убачених тројки и проценту успешности у шуту за три.
Као што сам поменуо, у НБА лигу је ушао тек у другој рунди, као 37. пик. Биран је од стране Лејкерса који су поставили Рендија Фанда за главног тренера екипе. Овде јесте начињена неправда према Ван Екселу, али није то било нешто на шта би се обазирао. Било му је само битно да уђе у лигу. На истом драфту то је урадио и један од најљућих ривала на колеџу, Пени Хардавеј.
Тигрови из Мемфиса нису имали ни трунку среће када би се са друге стране нашли Бинтуронзи из Синсинатија. Пенијева екипа је изгубила шест од седам утакмица које су одиграли у 14 месеци. Могло је отворено да се говори о доминацији Синсинатија. Прва утакмица коју је Ник одиграо за Синсинати била је управо против Пенија и у њој је постигао 29 поена, док је Пени већи део преседео на клупи због проблема са фауловима и лошег шута. Све што је Ник током колеџа радио против будућих НБА звезда, требало је да му трасира пут ка првој рунди. Међутим, Лејкерси су добили прилику за глатку крађу на драфту.
БУЂЕЊЕ НОВОГ "ШОУТАЈМ" ТАЛАСА
Када је стигао у Лејкерсе, на чијој клупи је у последњој трећини сезоне седела и легенда франшизе, Меџик Џонсон, циљ је био да што пре дође до позиције "стартера". Како је Меџик био плеј, био је фокусиран да на ту позицију стави правог вођу. Директни ривал му је био Сидејл Трет, што није био превелики разлог за страх. Још је Фанд схватио да ће сезона пропасти ако задржи Трета као стартног плеја, а Ник је знао да може да игра пре њега. Иако је Трет почео сваку утакмицу сезону пре, прво се Фанд одлучио за промену, па је Меџик наставио и држао се одлуке да "рукија" именује за вођу екипе на терену. Лејкерси су јако лоше и безидејно кренули, па је Фанд морао да плати цех.
Потез који је уследио је променио стање ствари и Лејкерси су се вратили у конкуренцију за плеј-оф. Меџик је донекле својом репутацијом донео освежење. Последњи воз нису ухватили, али се видело да спремно чекају следећи. Ван Ексел је постао трећи стрелац екипе у својој "руки" сезони, са само поеном мање од Пилера и Дивца. Истовремено је пренео тренд са Синсинатија и постао први тројкаш екипе. За следећу сезону и нови корак ка бољим данима требало је појачати састав. Посебно офанзивну страну екипе.
Из Финикса је стигао Седрик Себалос, док је у другом смеру отишао дугогодишњи апстинент од секса, Еј Си Грин. Као "руки" је ангажован врхунски крадљивац лопти, али и потентни стрелац Еди Џонс (један од мени најготивнијих играча). "Стеди Еди" је био кључ овог састава, који је повезивао напад и одбрану. Меџик је замењен Делом Херисом, који је са лимитираном екипом Бакса радио јако добре ствари на Истоку. Тај потез генералног менаџера Џерија Веста дао је резултат. Да Себалос и Еди Џонс нису били ометани повредама, сигурно да би те сезоне отишли још даље од полуфинала Запада. Ван Ексел, Себалос, Џонс и Пилер су пунили кош ривала тројкама, где је Ван Ексел предњачио са скоро три тројке у просеку.
Ник је био један од играча који посебан мотив добију када стигну плеј-оф утакмице и претворе га у још боље игре. Са 17 поена у просеку, скочио је на првог стрелца у плеј-офу са 21 поеном по мечу. Себалос и Џонс су пали у односу на регуларни део, у чему треба тражити део разлога за пораз од Спарса, када је Дејвид Робинсон приредио својеврсну кошаркашку клинику у оба правца, а онда доживео исто то од Хакима Олајџувона, који му је у дуелу "1 на 1" показао ко је прави шеф на центарским позицијама.
У првом колу ишли су на мотивисане Сониксе, предвођене Кемпом и Пејтоном. Кемп је долазио из своје најпродуктивније сезоне и сви су их видели као велике фаворите у дуелу са Лејкерсима. Прву утакмицу су Соникси добили прилично лако са чак 25 поена разлике. Сви су мислили да Лејкерсима следи "метла"... У првој утакмици је једино Ван Ексел био прави ривал Сониксима, иако су га наизменично чували вансеријски дефанзивци, Пејтон и МекМилан. Убацио им је чак 29 поена. Онда је дошла друга утакмица у Сијетлу. Лејкерси на минут и по пре краја имају два поена предности. Себалос на асистенцију Дивца убацује тројку за пет поена предности. Бивши Лејкер, Сем Перкинс, враћа тројком на кош разлике. После продате лопте Себалоса, Винсент Ескју шутира сам са тројке за победу. Лопта одлази у аут и Лејкерси праве брејк! Ово је била пресудна тачка, после које Соникси нису успели да се врате, иако су само сезону после доживели ренесансу. У другом мечу који су Лејкерси прилично добро контролисали, Ник Ван Ексел и Владе Дивац су хладнокрвно са бацања држали безбедну предност и довели Лејкерсе до меч лопте на домаћем терену.
Дел Херис је пре утакмице добио награду за тренера године, што је било логично, пошто је са лимитираним тимом одиграо јако квалитетну сезону. На 30 секунди пре краја резултат је био егал и Детлеф Шремпф је узео шут за вођство из њему лаке позиције. Промашио је и Елден Кембел онда добија фаул од Шона Кемпа. Лејкерси су јако добро изводили бацања кроз читаву серију, посебно у тренуцима када се ломила утакмица. Соникси су имали још једну прилику за повратак, али бивши Лејкер, Сем Перкинс "вади" нерезонски шут и промашује. Себалос задаје Сијетлу последњи ударац, а Дивац их нокаутира. Све са бацања. Али, све то не би било могуће без изузетно квалитетне партије Брзог Ника. Постигао је 34 поена уз чак седам тројки и девет асистенција, што је за тадашње време било вансеријски. А, зна да буде и за данашње стандарде, мада више није толико чудо. Али тада... Седам тројки било је идентично као да данас неко убаци 12 или 13 у плеј-оф утакмици.
Спарси су били прејак ривал за овакве Лејкерсе, јер су имали два небеска скакача који су бележили 15 скокова у просеку у тој серији. Први је "Адмирал" Робинсон, а други је проблематични Денис "Црв" Родман. Ејвери Џонсон је прилично јако приземљио Ван Ексела. Једина светла тачка био је Елден Кембел, што је било мало за такве Спарсе.
ПРОБЛЕМИ... И НЕКИ НОВИ ЛЕЈКЕРСИ
У следећој сезони Ван Ексел, Дивац и екипа су успели да убеде Меџика да се врати из пензије. Сви знамо шта је било са Меџиком и његову драму око заразе вирусом ХИВ. Меџик се вратио, али је то више штетило Лејкерсима, него што им је користило. Јако добро су гурали кроз сезону и изгледало је да је хемија у тиму на највишем нивоу. Али, онда долази тај преломни тренутак, када у другом делу ускаче Меџик. Иако су сви мислили да ће славни плејмејкер донети ту додатну искру, која ће можда одвести Лејкерсе до финала, крај сезоне је то демантовао.
Ник Ван Ексел је највише трпео због повратка ветерана. Био је мотор екипе који је одједном стављен са стране, што се најбоље видело у плеј-офу, када су испали већ у првој рунди од Рокетса, који чак нису морали да буду посебно импресивни да избаце такве Лејкерсе. Мање са лоптом у рукама, мање минута, мање контроле игре, резултирало је катастрофалним бројкама Ника Ван Ексела. А, све је кулминирало нападом на судију, због чега је кажњен новчано и са седам утакмица суспензије. Кратак фитиљ није издржао и Ник је експлодирао. Дивац је такође скрајнут, што је такође значајно утицало да резултат буде овакав. Рокетси су изгледали као тим, Лејкерси нису. Крај приче.
Велики потез који је повукао Џери Вест у сезони након испадања из прве рунде ће одредити курс франшизе Лејкерса у неколико наредних година и донети им низ успеха који је могао да буде јако сличан низу Булса са Џорданом. Дел Херис је остао на челу тима. Дивца су мењали за пика који долази право из средње школе, што може да буде велика коцка. Вест се коцкао и добио. Добио је Кобија Брајанта, једног од највећих играча кошарке свих времена. Од Орланда је "украо" Шекила О’Нила како би створио убитачни, динамични, ванвременски тандем: Шек и Коби.
Траљавост Орланда предала је Шека у руке Џерија Веста, коме није било тешко да убеди О'Нила да дође у један од два најпожељнија града у Америци. Коме би било тешко да га неко убеди да дође у Л.А. и буде прва звезда, а поред тога најплаћенији играч? Хоw бад до yоу wант ит? То питање би било довољно. Шек је стигао.
Коби је постајао нова звезда. Ори је доведен као играч за битне моменте, што ће се касније показати јако важно. Еди Џонс, Седрик Себалос, Елден Кембел и Ник Ван Ексел су остали. Лејкерси су играли добро, Дел Херис је прилично добро држао екипу и Шека као вођу. Ник је био први плеј и чинило се да је "кликнуо" са Шеком. "Али-уп" је био готово редовна појава, практично су га изводили у сваком трећем нападу Лејкерса. Међутим, нешто ипак није функционисало како треба. Обе сезоне су у плеј-офу губили од Јуте. Прве године Шекове империје у Лејкерсима избегли су "метлу", али нису могли да побегну од исте следеће сезоне. Мелоун, Стоктон и остали Џезери лако су излазили на крај са Лејкерсима.
У Кобијевој "руки" сезони Ник Ван Ексел је и даље водио напад, али је Коби са својим лидерским менталитетом, који је био јачи од Никовог, полако преузимао палицу. После тог потонућа у плеј-офу Ван Ексел је добио надимак "Ник Ван Еxит". Разлог је датирао још од прошлог плеј-офа, када се десио инцидент на самој утакмици, при вођству Џезера 2:0. Већ у следећој сезони Ник је био тотално ван форме, пољуљан већ прилично лошим односима са тренером. У стартној постави га је заменио Дерек Фишер, који се чинио као боље решење по процени Дела Хериса. Ово је био први пут у каријери Ван Ексела да је прикуцан за клупу. Било да се ради о средњој школи, вишој школи, колеџу или Лејкерсима. И није му било лако.
Да ли је Фишер био добро решење, велико је питање? Рекло би се да није. Цео инцидент је настао после позива тренера да Ван Ексел приђе клупи. Да ли Ван Ексел није чуо или је само игнорисао позиве, остало је питање до дан данас. С обзиром на то да је овај пар током претходних сезона имао периоде љубави и мржње, врло је могуће да је чуо позив, али да га је у љутњи игнорисао. И даље не знамо. Херис је позвао измену и Ника заменио Кобијем. Предност која је до тада направљена, највише захваљујући "пику" Шека и Ван Ексела, као и Никовим тројкама, била је истопљена и Лејкерси су изгубили.
Херис га је извео јер се није окренуо на његов позив, без да се запита да ли је уопште чуо позив. Ван Ексел је бесан шутнуо столицу и јасно сте могли да прочитате псовке које су му долазиле са усана. Новинари су на прес конференцији питали Ван Ексела шта се десило на шта је он рекао: "Питајте тренера. Тренер доноси одлуке". Све се пренело на следећу сезону, у којој су стигли до тог финала Запада, али су лако елиминисани од стране Џезера, јер је тврдоглавост Дела Хериса држала Ван Ексела на клупи више него у игри. Али овај састав, бар ја лично нећу заборавити. Такву петорку - Ник Ван Ексел, Коби Брајант, Еди Џонс, Елден Кембел и Шекил О'Нил тешко да ћемо гледати у скорије време. Са клупом на којој су седели Рик Фокс, Роберт Ори, Дерек Фишер и остали.
КРАЈ - ЏЕРИ ВЕСТ ЈЕ ДИГАО РУКЕ
Уследио је "трејд" у Денвер. Оно што је Ван Ексел резоновао је да је Џери Вест желео да га "трејдује", јер је то видео као једини начин да поврати хемију у екипи и покуша јуриш на титулу. Али та идеја никако није смела да укључи слање Ван Ексела у тим који би могао да угрози Лејкерсе. Денвер је био тим који је могао да убије сваку амбицију у вама. Ту одредницу је видео као "идеално" место за Ника.
"Трејдовао" га је јефтино. Узели су Тајрона Луа и Тони Батија, ког су мало касније, исте сезоне, "трејдовали" за Тревиса Најта, кога се вероватно нико више не сећа. Било је само битно да Ван Ексел оде у најгорег могућег противника тј. најбезазленијег. Ван Ексел је имао прилику да много раније оде у Далас, али су Џери Вест и Херис (по сведочењу Ван Ексела) били изузетно ангажовани да не заврши тамо, јер је Далас виђен као потенцијална опасност по Лејкерсе. Идеја о Денверу из угла Веста није могла да буде боља, јер је овај тим био без икакве визије о будућности. Њихова срећна околност била је та што је немогуће испасти из НБА лиге. Све остало није водило никуда. Управо тамо је ишао Ван Ексел.
Био је омиљени Лејкер Џерија Веста, иконе лиге. Он то никада није крио, као ни чињеницу да темперамент Ван Ексела није одговарао Лејкерсима, а ни њему самом. У једном интервјуу, Вест је рекао: "Он је мој далеко најомиљенији играч Лејкерса. Могу да се идентификујем са његовом јаком жељом да успе. Мислио сам да смо нашли играча који ће бити са нама наредних 10 и више година. Толико сам се заузео за њега, јер сам видео небрушени дијамант који нам је стигао пред крај друге рунде драфта. Нисмо смели да га испустимо".
Али јесу. Џери је одустао од Ван Ексела како би оставио Дела Хериса задовољним и гле чуда, Дел Херис је отпуштен већ после 12 утакмица и скора 6-6. И зашто је отишао Ван Ексел? Лоша хемија. Сигурно да јесте. Али је очигледно погрешан елемент избачен из формуле. Депресивни Денвер постао је нова станица некадашње звезде Лејкерса. Свакоме би тај пад био прилично јак и потресан, али не и за Ника. Све што је он преживео спремило га је за разна изненађења.
У Денверу је газдовао један од најпотцењенијих крилних центара, Антонио МекДајс. Денвер је имао младу екипу, талентовану, али и младог тренера Мајка Д'Ентонија који није још увек имао довољно искуства да извуче максимум од играча које је имао на располагању. Управа му није опростила само 14 победа, па га је заменила асистентом, Деном Ајзелом. Ник је само играо своју игру. Уз МекДајса је био покретачка снага Денвера, а када им се придружио Рон Мерсер, офанзивна снага Нагетса се значајно увећала.
Ник се задржао укупно четири сезоне и ниједном није имао прилике да окуси плеј-оф од одласка из Лејкерса. Та последња сезона је била и његова најефикаснија у каријери, у једном од најлуђих тимова које је Денвер склапао током сезоне. Кроз тим су прошли Тим Хардавеј, Ајзеа Рајдер, Ејвери Џонсон, Џувон Хауард и остали. То је била последња фаза пред "ребилдинг" тима, који је укључио и "трејд" Ван Ексела на пола сезоне у Далас Мевсе.
ДАЛАС КАО СПАС
У Даласу није ни планиран да буде један од кључних играча и то му је јасно стављено до знања. Иако је био у најбољим годинама, са намештеном руком из прве половине сезоне, пристао је на улогу "шестог играча". Сазрео је и био је спреман да своју улогу и вештину подреди тиму. У Даласу је имао јаку и сређену организацију иза себе. Дон Нелсон је водио шоу. Мрак из Денвера је заменио светлом из Даласа. Тим је имао лидера у лику Дирка Новицког, који је већ почео да показује да Европа поново шаље највеће таленте на НБА сцену.
Сезону пре тога су стигли до полуфинала Запада, у коме су испали од Спарса. Стиву Нешу је била потребна замена коју нису добили у већ старом Тиму Хардавеју. Ван Ексел је био онај у кога је Дон Нелсон уперио прстом. Стигао је плеј-оф за њега после много сушних година. И велика је штета када оваквим експлозивним играчима ускратите право на плеј-оф, јер је то оно због чега играју. Играју да би се такмичили, а то вам НБА плеј-оф даје. Минесота је елиминисана лако. Радила је "метла", иако су Тимбервулвси имали чак три играча са просеком од преко 20 поена: Гарнет, Билапс, Зербијак. Али Далас је имао тим. И имали су нестварног Новицког, јако подржаног од стране Финлија, Неша и Ван Ексела.
Невоља је била што су у полуфиналу налетели на тим који је имао ипак јачу хемију. То су били "наши" Кингси. Сакраменто је имао чак седам играча који су бележили двоцифрен учинак у просеку током серије против Даласа. Ван Ексел је добро кренуо у прве две утакмице и био снажна подршка за клупе. У преосталим се доста осетио његов пад форме, који је резултирао изгубљеном серијом уз само једну добијену утакмицу.
Далас се већ спремао за следећу сезону у којој је Ван Ексел био од старта ту. Мевси су као другопласирани тим у својој дивизији ушли трећи пут заредом у плеј-оф. Против Блејзерса, који су три сезоне пре играли финале против Лејкерса, приредили су једну од оних серија за памћење, која је завршена победом од 4:3. Ван Ексел је био други најефикаснији играч иза неприкосновеног Дирка.
Далас је прилично лако повео са 3:0 у серији и чинило се да екипи Портланда, којој је ово била последња шанса да у том саставу нешто значајније уради, прети "чишћење". Оно што се готово никада не дешава или изузетно ретко, је да се нека екипа са 3:0 врати на 3:3. Посебно ако је та екипа лошије пласирана пред старт плеј-офа.
Али, Блејзерси су у утакмици број четири зауставили проток лопте Даласа и угушили њихову лепршавост у игри. Осим Дирка и Ван Ексела остали се нису видели. Сличан рецепт су применили у Даласу, када поново нису били довољни Дирк и Ван Ексел. "Брејк" је стигао и Портланд је чекао изједначење у серији. Морис Чикс је направио преспајање у одбрани и удвајање на Дирку је дало резултат. Дирк је стао на само четири поена! Ван Ексел је неутралисањем Дирка изгубио "пик" игру са њим и остао на једноцифреном учинку. Портланд је превише лако добио утакмицу и стекао јако добру психичку предност у односу на Мевсе.
Далас се спремао за одлучујућу битку. Цео град је био на ногама. Ако је неко могао да отресе психичку баријеру био је то Ван Ексел. Утакмицу је одиграо за уџбенике. Уз оног правог, доброг Дирка, за кога је било тешко очекивати да ће везати две лоше утакмице, Ван Ексел је био кључ ове победе. За 30 минута је убацио Блејзерсима 26 поена, шутирајући 66 одсто за два и 60 одсто за три поена, уз само три асистенције. Највиши офанзивни рејтинг био је у рукама Ван Ексела. Као и други дефанзивни рејтинг, иза Шона Бредлија. Требало је само наћи праву улогу за њега. Уз то му ни клупа није тешко падала. И онда је стигла серија против Кингса. Далас је био спреман за освету.
И ова серија је завршена у седам утакмица, али за разлику од серије са Портландом, овде су се екипе смењивале у вођству и "брејковима". Само је Далас успео да веже две победе, у утакмицама два и три.
Оно што издваја ово полуфинале није Дирк. Није ни Финли, а ни Неш. Оно што је сликарски јарко осликало ову серију су минијатуре и офанзивни репертоар Ника Ван Ексела. Тексас је имао свог револвераша за кога Краљеви из Сакрамента нису имали довољно јак оклоп, да издржи серије метака који су летели ка њима. Ван Ексел је са 31 годином био најстарији играч у овом саставу, колико год то лудо звучало. То јесу најбоље године да играч покаже да вештина даје најбољи спој са искуством. Смирен, хладан, спреман и јако мотивисан да докаже да му Лејкерси нису дозволили да у Лос Анђелесу изгради империју. Његов "трејд" је можда највећа грешка Џерија Веста.
У утакмици број два, када су Мевси направили увод за пресудни "брејк", Ник Ван Ексел је убацио 36 поена. Тридесет шест поена. Са клупе. Шутирао је 73 одсто за два и 62 одсто за три. Уз то је поделио шест асистенција. Сакраменто у једном моменту није знао одакле Ник убацује поене. Биби је био слуђен. Боби Џексон такође. Није било решења за Ника. А када су мислили да се уморио, он их је демантовао већ на следећој утакмици, када им је убацио четири поена више. Укупно 40!
Ово је био један од класика НБА лиге са чак два продужетка и укупно убачених 278 поена. Кингси су имали напад при кошу разлике и 25 секунди до краја утакмице. Лопта је дошла до Дивца, који је против себе на посту имао Новицког. Раџа Бел је ишао на удвајање и оставио самог Стојаковића, који добија лопту од Дивца, али промашује отворену тројку којом би донео победу Кингсима и вођство у серији. Раџа Бел хвата лопту, додаје Финлију који налази Неша. Неш пробија рекет и оставља самог Бела, који нема петље да са капице заврши акцију шутом и донесе изједначење. Додаје лопту Ван Екселу. Он користи блок Неша да се отараси Бибија, ролингом оставља на тројци Бобија Џексона, наскаче на његов чувени "флоутер" и преко Дивца постиже кош за изједначење, само четири секунде пре краја.
На лицу Ван Ексела нисте могли да видите никакву експресију. Био је хладан. Убица дечијег лица је поново у акцији, као када је шутем у последњим секундама донео Лејкерсима победу против Спарса. Лејкерса који су превише лако одустали од њега. Одвео је Далас у два продужетка, у којима ми је једна ситуација посебно остала у памћењу. Крај другог продужетка и пола коша разлике за Далас. Лопта долази до Ван Ексела кога Кингси фаулирају. На осам секунди до краја, Ник стаје на линију бацања тј. не на линију бацања, већ метар ка линији за три поена и одатле шутира. Убацује оба бацања као кап.
То његово шутирање бацања показује какво је самопоуздање имао. Када су га питали да ли је то неки ритуал који има, као што неки играчи намештају чарапе, шаљу поздраве, бришу чело и томе слично, Ник је одговорио у свом фазону: "Пробао сам то једног дана на тренингу и видео да ми добро иде. Рекао сам тренеру да хоћу да пробам и на утакмици. Показало се да лепо функционише на утакмици и то је то, почео сам тако да шутирам бацања. Све око бацања је ствар рутине и уопште није битно где стојиш. То је психа, није физика. Само ротирам лопту, тапнем три пута и убацим. То је то". Ова промена му је донела виши проценат убаћених слободних бацања.
Сакраменто је у овој фантастичној серији успео само у једној утакмици да уштопује Ника. Она је дошла после ових продужетака, могуће проузрокована умором из претходна два меча. До краја серије им је убацио још 35 поена у утакмици број шест и 23 поена у "мајсторици", коју су Мевси добили и обезбедили карту за финале Запада. Тамо су их чекали стари зналци и локални ривали, Сан Антонио Спарси. И то неки нови Спарси, у којима се гасила ера "Торњева близнаца", а почињала нека друга, у којој је Данкан био главна полуга екипе, а два ванамеричка играча ослонац. У тој транзицији Мевси су видели своју шансу.
Можда би коначни учинак Даласа у овој серији био бољи. Можда би Ван Ексел играо своје прво НБА финале. Можда би Далас освојио титулу против Нетса у финалу. Можда. Да Тим Данкан није приредио једну од најбољих представа једног центра у плеј-офу, после повреде Новицког, Далас би сигурно освануо у финалу лиге. Вероватно би је и освојио.
Повреда Дирка је значила и крај надања за Мевсе. Иако је Марк Кјубан вршио јак притисак на Дона Нелсона да Новицки игра, Нелсон је био чврст у томе да не ризикује озбиљнију повреду колена. Без њега је Данкан је у овој финалној серији бележио 28 поена, 17 скокова, шест асистенција и три блокаде у просеку. Био је вансеријски играч и то нам је годинама показивао.
Ник Ван Ексел је после одсуства Дирка почињао као "стартер", али осим часног пораза нису успели да пруже јачи отпор. После овог јуриша Мевса, Ван Ексел је поново био жртва експеримента званог "хемија у тиму". Отишао је у Голден Стејт са Ешмејером, Ригодоом, Ејвери Џонсоном и Попајем Џонсом у замену са Ентоана Џејмисона, Денија Фортсона, Криса Милса и Јиржи Велша. Експеримент није дао ни инстант, а ни дугорочни резултат и рекло би се да је и Далас направио грешку "трејдујући" Ван Ексела.
Стигао је у недефинисану екипу Ратника, за које је одиграо само 39 утакмица. Наравно, опет је остао без плеј-офа, места где се осећао на свом терену, као домаћи. И поред чудне екипе, где сте могли да издвојите само три озбиљна играча, стигли су до 37 победа, што им није било довољно за плеј-оф на Западу, док би на Истоку било сасвим довољно.
После тога је одиграо још једну сезону за Портланд, у који су га "трејдовали" за Дејла Дејвиса, да би каријеру завршио у Спарсима. Са њима је у последњој сезони стигао до полуфинала плеј-офа, у коме су ишли на екипу у којој је можда био највише поштован, Далас Мавериксе. Далас је овог пута однео победу са здравим Новицким. Било је то полуфинале у коме није недостајало узбуђења и неизвесности. Ван Ексел је добијао десетак минута по утакмици, али је његов учинак био мизеран, за разлику од регуларног дела сезоне, где је његов допринос био много јачи.
У Спарсима се поново ујединио са Финлијем, са којим је чинио сјајан офанзивни дуо у Мевсима. Ван Ексел је знао да је време да се повуче. Честе промене тимова у последње две сезоне нису добро утицале на његову форму. Како је бивао старији, атлетицизма је било све мање у његовом телу. А, како му је игра почивала на атлетицизму и физичкој спремности, није било тешко закључити који је следећи корак. Након сезоне са Спарсима огласио је да се повлачи.
За играча који има једно Ол стар појављивање, ниједну титулу и вероватно неће бити члан Куће славних, одушевља чињеница да активни играчи данас често носе дрес Ван Ексела. Готово да не постоји играч који нема поштовање према вештини коју је поседовао и изузетној глади за победама. Дефинитивно је јасно да Ван Ексел није имао превише среће и да су тимови мислили да ће његовим одласком процветати. А грешили су. Пар сезона касније, ти тимови су освајали титуле. Лејкерси, Мевси и Спарси. Можда би то и раније учинили да су веровали у Ван Ексела.
ПОСТ ИГРАЧКА КАРИЈЕРА - КЛУПА ЛЕЈКЕРСА?
Ван Ексел је тренутно помоћни тренер у Мемфис Гризлисима. Дејвид Физдејл, сада главни тренер Никса, позвао га је у стручни штаб Гризлиса, у коме је и данас. Њихов однос датира још из времена Вориорса, док се Ван Ексел мучио са повредом колена. У време када је Ван Ексел имао проблем са главним тренером Маселманом, Физдејл му је пришао и отворено разговарао са њим о односима унутар организације. Приступ Физдејла је био кључан за однос њих двојице. Остали су у контакту и након одласка Ника из Вориорса, да би га Физдејл позвао када је добио посао главног тренера у Мемфису. Физдејл је још тада изјавио да ће врло скоро доћи дан када ће Ван Ексел постати главни тренер НБА тима, због односа према играчима, искрености и посвећености индивидуалном развоју сваког од њих. Можда добије и шансу у Лејкерсима који би се одужили играчу од кога су тако лако одустали?
Оно што је мене одушевљавало код Ника је неустрашивост, јако тежак пут који је прешао и током којег је одржао жељу да направи нешто добро од свог живота. Он је био један од ликова због којих гледате утакмице, јер желите да играте са таквом жељом у очима или да имате таквог играча у вашем омиљеном тиму.
Он није освојио прстен, али је био један од најсрчанијих играча које сам гледао у ових двадесетак година праћења НБА лиге. Он је био Ницк "Тхе Qуицк". Дошао је практично ниоткуда у лигу и доказао колико може да буде добар. И то никада нећу заборавити.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар