Радановић и сјећање на Сплит 1983. године...

Прелепа успомена! "Знао сам да сам постигао врло битан гол, али нисам могао ни да слутим да ће се и после толико година све то памтити", рекао је стрелац чувеног гола за Југославију против Бугарске.

Фудбал 06.06.2019 | 23:00
Радановић и сјећање на Сплит 1983. године...
"Гол, гол, гол… Људи, па је ли то могуће? Људница! Шта је ово?", део је чувеног коментара утакмице, којим је легендарни Младен Делић испратио гол Љубомира Радановића у Сплиту против Бугарске.

И један и други су тог 21. децембра 1983. године исписали историју. Југославија је у последњим тренуцима обезбедила пласман на Европско првенство у Француској, где се касније није прославила, али се гол Радановића и коментар Делића месецима, годинама, а сада већ и деценијама препричавају. 

"Знао сам да сам постигао врло битан гол, али нисам могао ни да слутим да ће се и после толико година све то памтити. За мене је то била важна утакмица, сплет срећних околности и на крају заувек остала прелепа успомена", рекао је Радановић који ових дана на Златибору помно прати дешавања на Купу пријатељства европских клубова.



Младена Делића никада није упознао, али каже да га и сада прођу жмарци када на малим екранима чује како је Делић дочарао атмосферу са Пољуда.

"Остало је заувек записано, као нешто аутентично и драго ми је због тога", поручио је некадашњи фудбалер Партизана.



Цетињанин је после каријере у београдском клубу, за који је играо од 1981. до 1988, прешао у Стандард из Лијежа. Имао је епизоде у Француској и Италији, али је остао да живи у Белгији. Тренутно је врло активан у менаџерски водама. 

Радановић је говорио и о "Купу пријатељства". 

"Актери овог турнира куцају на врата првих тимова. Нису још у потпуности спремни, веома су млади, али су врло близу сениорској конкуренцији по техничким могућностима, физички али и тактички. Овакви турнири су врло важни из више аспеката. Пре свега јер ови момци имају прилику да се измере са својим вршњацима из других средина и да виде где су. Да не говорим о спортском духу, њиховом повезивању и дружењу. Ово је заиста сјајна идеја, треба је гајити. Слободно могу да кажем да је овај турнир био неопходан после свега што се дешавало", нагласио је Радановић.

"Не постоје ни приближно слични материјални услови. Клубови по Европи су економски независни, док овде зависе од помоћи и продаје играча. То вам је као да имате трку на 100 метара, а они крећу са 30 метара предности. Ипак, оно што евидентно имају играчи са овог поднебља је таленат и рекао бих специфичан карактер који се јавља из борбе за опстанак. То их јача и гура напред", подвукао је Љубомир Радановић.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар