Бађо у Београду: О репићу, Деји, Пасадени...

Својевремено најбољи фудбалер планете био је врло расположен за разговор са новинарима.

Фудбал 05.06.2019 | 22:00 Једна од икона европског фудбала деведесетих година 20. века, званично најбољи фудбалер света 1993, вицешампион света 1994, првак Италије 1995. са Јувентусом и 1996. са Миланом и још много тога... А, укратко - један од најбољих дриблера и голгетера свих времена: Роберто Бађо!

Славни Италијан тренутно је у Београду где промовише камп за дечаке и девојчице узраста 7 до 14 година, под покровитељством банке Интеза.

У препуној сали Италијанског културног центра дочекан је аплаузом, а потом и лепим речима домаћина.

"Тешко је говорити након свега што сам чуо, остало ми је само да од срца свима захвалим", учтиво је почео 52-годишњи Бађо, својевремено препознатљив по дотераној брадици и "коњском репићу". Косу је скратио, али брадица је и даље ту, само сада теже видљива јер је - седа.

"Ошишао сам се на крају каријере. Када сам престао да играм тада је репић 'умро'", открио је "Мали Буда" у Београду. 

Професионалним фудбалом почео је да се бави 1982. у Вићенци, клубу из истоименог града у близини родног Калдоња, а потом је наступао за Фиорентину, Јувентус, Милан, Болоњу, Интер и Брешу, у којој је завршио каријеру 2004. године.

Иако је током конференције за медије неколико пута покушано да се извуче који му је клуб омиљен, није се дао.

"Везан сам за сваки клуб у ком сам играо, у сваком сам могао нешто да научим, без обзира на циљеве које су тимови имали". 

После пет година у Фиренци, 1990. се преселио у Торино, где је обукао навијачима Фиорентине мрски црно-бели дрес Јувентуса. Испоставиће се, не својом вољом...

"Оно што ме је тада највише погодило била је чињеница да је клуб крио од мене трансфер. Унапред је постигнут договор о мојој продаји, о чему сам ја тек касније сазнао".

Роберто Бађо сматра да је италијаснка лига и даље међу најјачима и најтежима за играње, али...

"Јасно је да се фудбал данас променио. Постоји јако много странаца у тимовима и то, по мом мишљењу, утиче да се људи много теже идентификују са неким клубом. Ја мислим да је то оно што највише недостаје данашњем фудбалу", истакао је.

Серија А привлачна је нашим фудбалерима, а неки од њих играли су на "чизми" и у Бађово време.

"И даље не спавам због Пасадене"

Када се све сабере, Роберто Бађо је имао сјајну каријеру. Једно ће га, ипак, вечно прогањати - промашен пенал против Бразила у финалу Светског првенства 1994. у САД. Када му је један од новинара саопштио да две ноћи није спавао због тог промашаја у Пасадени, "Мали Буда" је имао спреман одговор:

"Ви нисте спавали две ноћи, а ја и даље не спавам. Као дете сањао сам финалну утакмицу Светског првенства са Бразилом, али једно је сањати, а једно стварност. Оно на шта никада нисам помишљао била је, нажалост та реалност. Много поука извукао сам после тога не само за фудбалску каријеру, већ и за живот".

"Знам да на овим просторима постоје талентовани и велики играчи. Неке од њих сам имао прилику да упознам током каријере, а и сада их има доста". 

Конкретно, у Милану је био саиграч са Дејом Савићевићем, са којим се наводно сукобио око десетке на дресу. Прича је да некадашњи фудбалер Црвене звезде није желео да уступи домаћем асу култни број "10".

"Увек сам носио тај број, али када сам дошао у Милан он је био код Савићевића и било је природно да остане, то је чин поштовања",присетио се Бађо, додуше другачије него што се верује бар на овим просторима.

Тренутно, међу звездама италијанског фудбала је Сергеј Милинковић-Савић, који успешно носи дрес Лација.

"Он је снажан, физички и технички одличан, а веома млад. Има све квалитете да постане вансеријски играч".

Некада као играч, а данас као тренер у Италији ради и Синиша Михајловић. 

"Он је одличан тренер, много ми је драго што је успео мој некадашњи клуб Болоњу да остави у лиги".

Током разговора са београдским медијима, открио је Бађо и зашто није постао тренер.

"Мислим да треба имати талента за одређене ствари, а ја сам га имао за играње. Никада нисам осетио жељу да будем тренер", признао је.

Испричао је и зашто никада није заиграо у иностранству.

"До последњег дана каријере хтео сам да играм за репрезентацију, а у то време би вас изгубили из вида ако одете у иностранство. Данас би сигурно било другачије".

Бађо ће у четвртак одржати мотивациони говор ученицима Спортске гимназије на Дорћолу, али је и пре тога наговестио о чему ће им причати.

"Важно је да деца уживају док играју фудбал. Не смеју бити искоришћавана за туђе циљеве. Њихови тренери треба да воде рачуна о томе, као и родитељи. Морају сами својим талентом и храброшћу да постану неко и нешто. Дешава се да неки играч који има таленат не успе да оствари успешну каријеру јер нема довољно знања и основног образовања, а за то су у највећој мери криви родитељи", закључио је чувени фудбалер.

Извор: мондо.рс