Поводом смрти Ленарта Јохансона...
Одлазак Јохансона: Бари '91, ЕУРО '92, Аркан '98. . . Да ли би СФРЈ постала првак Европе да је добила прилику да заигра? То никада нећемо знати, али једно знамо сигурно - Данска не би!
Фудбал 05.06.2019 | 22:30
Јохансон је умро у родном Стокхолму "после краће болести", пренели су медији у тој земљи.
Он је био председник УЕФА пуних 17 година, од 1990. до 2007. Између осталог, сматра се једним од најзаслужнијих за спровођење идеје о Лиги шампиона, такмичења које је до тада било резервисано само за актуелне прваке, а које ће и наредних сезона гарантовати 16 сигурних места за клубове из само четири лиге - Енглеске, Шпаније, Италије и Немачке.
Стеауа из Букурешта освојила је Куп шампиона 1986. и играла финале 1989, након чега је Црвена звезда тријумфовала 1991. у последњем издању "старог" КЕШ. Већ наредне сезоне уведене су прве групе у најјачем УЕФА такмичењу, а до данас ниједан клуб источно од Минхена није успео да избори пласман у финале.
"То је највеће такмичење за фудбалске клубове, које се гледа широм света. Послали смо је у 200 земаља, а када чујете фудбалере да причају о будућности, увек кажу: 'Волео бих да играм у финалу Лиге шампиона'", рекао је Јохансон за "Асошиејтед прес" 2010.
Јохансон је две године раније говорио за серијал "Инсајдер", који је био емитован на Телевизији Б92, а у ком је говорио о враћању авиона са репрезентативцима СФРЈ, који само што је био слетео у Шведску десетак дана пре почетка ЕУРО 1992. Савет безбедности Уједињених нација донео је 30. маја те године резолуцију 757, која је гласила:
"Не дозволити репрезентацији Југославије учешће на међународним спортским такмичењима".
"Плави" су били један од осам учесника завршног турнира, али је УЕФА у данима после седнице Савета безбедности у Њујорку спровела ову политичку одлуку, шведске власти наложиле пилоту Стеви Попову да хитно подигне "Боинг 737" и напусти ваздушни простор те земље, а испоставило се да је на турнир накнадно позвана репрезентација Данске - која је то искористила и после седам дана брзинских припрема на сензационалан начин постала шампион Европе.
Први и, до данас, последњи пут.
Екипа селектора Ивице Осима остварила је седам победа и један пораз у квалификацијама против Фарских Острва, Аустрије, Северне Ирске и, будућег шампиона Европе, Данске. "Плави" су головима Мехмеда Баждаревића и Роберта Јарнија победили 0:2 у Копенхагену, али су се Данци потом реванширали победом од 1:2 у Београду, па Осимов тим није имао право на грешку до завршетка циклуса иако је током сваког окупљања остајао без нове групе играча...
...на крају и самог селектора.
Увелико без Хрвата и Словенаца уследиле су везане победе од 7:0 и 0:2 над Фаранима, а онда и голови Владана Лукића и Дејана Савићевића за чувених 0:2 на "Пратеру" против Аустријанаца и то у тренутку када је Данска водила 2:0 код куће против Северне Ирске. Иако тај тим више није ни личио на онај који је започео квалификације, а рат на просторима бивше Југославије узео маха, ривали из Групе 4 нису могли да зауставе "плаве" на путу ка Европском првенству.
Политика јесте.
Да ли би СФРЈ постала првак Европе да је добила прилику да заигра? То никада нећемо знати, али једно знамо сигурно - Данска не би.
У тих годину дана од победе у Бечу до почетка припрема за ЕУРО повукао се и сам Осим, који је у просторијама ФСЈ на Теразијама видно узнемирен саопштио да није у стању да води тим док у земљи бесни рат, па је групу од 18 момака на пут повео Иван Чабриновић. У авиону су се налазили Омеровић, Лековић, Радиновић, Станојковић, Дубајић, Најдоски, Петрић, Вујачић, Новак, Брновић, Јокановић, Миланич, Стојковић, Југовић, Михајловић, Савићевић, Мијатовић и Јаковљевић.
Пред почетак првенства требало је да им се прикључе још Крчмаревић и Петковић.
"У нашем кампу били смо смештени у бунгалове, а окружени полицајцима у црним униформама који су на повоцу држали псе више налик на разјарене вукове. И поред свега, момци су тренирали максимално, а ми смо се трудили да се усредсреде само на фудбал. Али нисмо могли, јер су новинари постављали питања о свему осим о игри. Ту рану не могу да преболим. Могу само да кажем да смо били достојанствени и да смо Шведску напустили уздигнутих глава", говорио је Чабриновић касније у интервјуу за "Новости".
Наредну такмичарску утакмицу "плави" су одиграли тек 24. априла 1996. у Београду против Фарских Острва на старту квалификација за Светско првенство 1998. Непоновљива генерација фудбалера изборила је пласман на Мундијал у Француској, али никада није добила прилику да загра у Шведској 1992, Сједињеним Државама 1994. и Енглеској 1996.
Много година касније, тада већ пензионисани Јохансон са статусом почасног председника УЕФА, говорио је за "Инсајдер" о притисцима међународне заједнице на њега и остале високе челнике, али и одлуци да забрани Фудбалском клуб Обилић учешће у евро-куповима уколико се тадашњи председник клуба, Жељко Ражнатовић Аркан, не повуче са функције.
Ражнатовић у то време није путовао на утакмице Обилића у иностранству, јер се налазио на међународној потерници за разне злочине, али је после неколико ватрених изјава српским медијима, ипак, одлучио да поднесе оставку и функцију председника клуба препусти супрузи, Светлани Ражнатовић.
Она је потом осуђена за злоупотребу положаја и прибављање финансијске користи од нелегалне продаје фудбалера, а казну је одслужила у кућном притвору.
"Да, чуо сам за то и био сам узнемирен због могућности да се то деси. Разговарао сам о томе са сарадницима и породицом, али не можете ништа да урадите када хоће да вас убије неко поремећеног ума. Не можете се заштитити од некога ко планира такве ствари", рекао је Јохансон, након што га је ауторка интервјуа питала за то да ли је свестан колико је Аркан био опасан човек.
Неколико медија у Европи пренело је овај разговор са закључком да је Аркан планирао атентат на Јохансона, након чега је Швеђанин реаговао демантијем тврдећи да у изјави уопште није говорио о човеку који је и сам изгубио живот у атентату 15. јануара 2000.
"Мој интервју емитован у Србији није веродостојно објављен. Тачно је да сам причао о гласинама да је требало да будем убијен, али никада нисам рекао да знам да ће то учинити Жељко Ражнатовић. Причали смо о мојој одлуци да избацимо Југославију са Европског првенства и претњама које сам после тога добијао. Рекао сам да сам чуо да постоје претње убиством и да сам био забринут због планова болесних умова", испричао је Јохансон своју верзију за шведске медије.
Једанаест година касније шведски медији испратили су Јохансона називајући га "највећим међународним фудбалским лидером свих времена".
"Ниједан Швеђанин није имао сличан утицај у свету фудбала. Њега су поштовали као председника УЕФА и потпредседника ФИФА, његово лидерство изазвало је дивљење широм света", наводи се у саопштењу Фудбалског савеза ове скандинавске земље.
Јохансон је човек са најдужим стажом на месту председника УЕФА, а из фотеље у Ниону повукао се 2007. после пораза од Мишела Платинија на изборима. Француз га је учинио почасним председником, а потом морао да се повуче из фотеље и напусти фудбал под притиском истраге о корупцији међу челницима европске и светске "куће фудбала".
Швеђанин је као актуелни председник УЕФА "упарио" и функцију потпредседника ФИФА, коју је искористио да се кандидује за председника те организације на изборима 1998, али је изгубио од Сепа Блатера. Јохансон је оптужио Швајцарца да је "купио гласове у прљавој кампањи".
Блатер је то демантовао, а наводно се њих двојица никада више нису срела, видела ни руковала. И Блатер је касније удаљен из фудбала после оптужби да је примао мито и злоупотребљавао службени положај.
Под Јохансоном, УЕФА се трансформисала од административног тела до комерцијалног предузећа које управља најбољим европским клупским и репрезентативним такмичењима. Седиште је пребачено из Берна у Нион. Противио се увођењу технологије у фудбал, као помоћ судијама, а једном приликом је рекао:
"Ово је игра за људе, а не за роботе".
Јохансон је увек остао веран свом клубу АИК-у, чији је био председник од 1967. до 1980. године. Он је прошао кроз све рангове Фудбалског савеза Шведске, чији је био председник, пре него што је дошао на чело УЕФА.
Довео је Европско првенство у Шведску 1992. године, а трофеј првака Шведске назван је по њему почетком прошле деценије.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар