Видео: Пола вијека од смрти Радивоја Кораћа...
На данашњи дан се навршило 50 година од погибије Радивоја Кораћа, кошаркашке легенде и човека који се сматра једним од утемељивача “урбане културе Београда“.
Кошарка 02.06.2019 | 22:45
Као играч ОКК Београда и репрезентације Југославије је на готово сваком такмичењу на коме је учествовао добијао трофеје за најбољег стрелца, а о његовој величини довољно говори и одлука ФИБА да 1971. године установи европско такмичење под његовим именом.
Бројним и сјајним подвизима популарни ас годинама је био идол многим југословенским кошаркашким генерацијама, па су највећи асови домаће кошарке често потенцирали да су им његова невероватна достигнућа представљала подстицај да се усавршавају и напредују како би дошли до нивоа да их јавност упореди са њим.
Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима.
На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чемберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса, постигао 100 поена.
Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7. Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена, такозвано из бунара.
Кошаркашки поклоници и данас радо препричавају подвиг када је у једном белгијском телевизијском шоу програму без грешке реализовао свих 100 слободних бацања.
Кораћ је био један од најзаслужнијих за стварање позитивне слике о кошаркашима, као урбаним и образованим момцима.
Многе градске легенде тврде да је Кораћ, иначе успешан студент Електротехничког факултета, међу првима у Београд донео плоче Битлса, возио “веспу“...
Страдао је у 30. години живота у саобраћајној несрећи код села Каменице, 12 километара од Сарајева, после утакмице између селекција Југославије и БиХ, а постао је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Извор: Б92
Бројним и сјајним подвизима популарни ас годинама је био идол многим југословенским кошаркашким генерацијама, па су највећи асови домаће кошарке често потенцирали да су им његова невероватна достигнућа представљала подстицај да се усавршавају и напредују како би дошли до нивоа да их јавност упореди са њим.
Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима.
На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чемберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса, постигао 100 поена.
Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7. Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена, такозвано из бунара.
Кошаркашки поклоници и данас радо препричавају подвиг када је у једном белгијском телевизијском шоу програму без грешке реализовао свих 100 слободних бацања.
Кораћ је био један од најзаслужнијих за стварање позитивне слике о кошаркашима, као урбаним и образованим момцима.
Многе градске легенде тврде да је Кораћ, иначе успешан студент Електротехничког факултета, међу првима у Београд донео плоче Битлса, возио “веспу“...
Страдао је у 30. години живота у саобраћајној несрећи код села Каменице, 12 километара од Сарајева, после утакмице између селекција Југославије и БиХ, а постао је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар