Мањак радне снаге на Јадрану

Проблем недостатка сезонске радне снаге осим Црне Горе, погодио је и Хрватску. Ове године у Хрватској су одобрене увозне квоте од 15. 000 радника, а процјењује се да ће јој за неколико горина недостајати и до 60. 000 радника.

Регион 02.06.2019 | 18:37 Оснивач консултантске куће Хорwатх ХТЛ за хотелијерство и туризам за југоисточну Европу, Мирослав Драгичевић, за ЦдМ каже да је проблем радне снаге у туризму и хотелијерству глобални јер је историјски ријеч о недовољно финансијски атрактивном запошљавању. У новије вријеме, како додаје, тај проблем ескалира на подручју Јадрана јер један велики дио рада одлази у приватни бизнис (изнајмљивање), а бјежи с тржишта рада јер му се то мање исплати од распложивих алтернатива.

“Исто тако, све више нестаје тзв. сива економија (рад у фирми и рад дома истовремено). И то не би био проблем по себи кад не би било недостатка радника за класичну хотелску индустрију на традиционалном тржишту сезонске радне снаге, тј. земаља бивше Југославије које је тржиште своје прилике почело користити на тржишту ЕУ.

Према томе, проблем тржишта рада сада долази на дневни ред из разлога што се локални људи више не задовољавају с малим платама и малим бенефитима, а с друге стране још није отворено тржиште за далека и за нас помало егзотична тржишта рада. У сваком случају, ситуација је дошла до тачке када ће се морати наћи структурна рјешења, била да су она повезана с подизањем плата и услова рада за локалне, или пак кроз јачу и либералнију аквизицију рада с далеких тржишта”, тврди Драгичевић за ЦдМ.

Према његовим ријечима, у Хрватској је случај локалног тржишта рада ушао у својеврсну спиралу смрти и није више могуће очекивати регрутацију будућих потреба с подручја националног па чак и регионалног тржишта. Јака интернационализација тржишта рада у овој индустрији постаје заиста неизбјежна.

“Што се тиче бројева, предвиђања су да ће у Хрватској у наредних пет до шест година недостајати најмање 50 до 60 хиљада радника а који ће се морати регрутовати из иностранства. Ове су године одобрене увозне квоте од око 15 хиљада радника. Због ниских плата за средње и више нивоа кадрова још увијек нема довољно интереса, док се ниже линијске позиције лакше упошљавају. У сваком случају, проблем тржишта рада у туризму и хотелијерству Јадранске обале постаје не само оперативни него и стратешки проблем”, наводи Драгичевић.

Овај проблем, додаје он, повезан је с усељавањем и акултурацијом новопшридошлих, а како је познато ксенофобна природа људи на обали, томе ће бити значајно супротстављена.

“У том смислу, глобализација Јадрана у смислу хотелског бизниса, неће бити могућа без глобализације, усељавања купаца некретнина а изгледа и све више без глобализације усељавања радника у овом сектору”, закључио је Драгичевић.

(цдм)