Прича: Дон Педро...
Човек звани ''Финале''!
Фудбал 30.05.2019 | 22:30
Мада је демолирање Арсенала у Бакуу највише провучено кроз мозаик онога што је на свом опроштају од Челсија направио Еден Азар са два гола и асистенцијом, Шпанац је ипак био катализатор новог европског успеха клуба са Стамфорд Бриџа. Сачекао је Педро тренутак да свет подсети зашто је дуго важио за једног од најталентованијих изданака чувене Барселонине школе Масије, али и зашто га је Челси пре четири дуге године платио 27.000.000 евра.
Његов погодак у 60. минуту оверио је шампионску круну. И прославио га је са стилом, да би неколико тренутака касније добио стојеће овације оног дела Челсијеве публике који се одважио да пређе пут од готово 4.000 километара како би испратио лондонско финале у срцу Азербејџана.
Офанзивац с Канарских острва је тако обрнуо игрицу и затворио циклус каквим само ретки могу да се похвале. Од синоћ Педро Родригез је човек са титулама у Лиги шампиона (три пута с Барселоном), Лиги Европе, Суперкупу Европе (три пута с Барселоном), Светском клупском првенству (два пута с Барселоном), те Мундијалом и пехаром првака Европе са Црвеном фуријом у личној ризници! На све то, опет, треба додати и пет шампионских круна у Шпанији, звање првака Енглеске, уз још три Купа краља, четири Суперкупа Шпаније и ФА куп.
Педро крај свог имена има чак 25 пехара! И то је нешто што изузетно треба поштовати, иако ће можда бити оних који ће у питање довести његову улогу током времена у Барселони. Чак и да је није била важна, иако не би смело да буде дилеме да јесте, Педро је током седам година у првом тиму крај себе имао асове попут Лионела Месија, Роналдиња, Андреса Инијесте, Ћавија, Серхија Бускетса, Самуела Етоа, Тијерија Анрија, Нејмара, Луиса Суареза, Данија Алвеса, Карлеса Пујола, Ђерара Пикеа, Маскерана, Давида Виље, Сеска Фабрегаса... Уз све њих, али и многе који нису поменути, Педро је имао свој пут, своју ролу, коју је знао да испуни на прави начин и зато је био један од миљеника свих тренера са којима је радио. Од Пепа Гвардиоле, који му је пружио озбиљнију шансу, преко Тита Виланове и Херарда Мартина, до Луиса Енрикеа.
У златној Барселониној деценији Педро је увек имао своје, загарантовано место. И није му сметало да мења свој стил зарад тимског успеха и од класичног офанзивца с израженим голгетерским инстиктом постане ултимативно дефанзивно оружје Барселоне из нападачке трећине. Да покрива сваки педаљ терена, прави страховити високи пресинг и буде прави десни бек у кожи крилног нападачак, подршка какву су Бускетси Алвес могли само да замисле у неким другим временима. Осим тога што су га многи видели као правог „досадњаковића“, односно играча који вам једноставно не дозвољава да дишете, од својих саиграча добио је надимак Педро Роадруннер (Педро птица тркачица, по узору на чувени цртани филм).
Не треба заборавити да је са 22 године постао први играч са по бар једним голом у шест различитих такмичења током једне сезоне (Примера, Куп краља, Лига шампиона, Суперкуп Шпаније, Суперкуп Европе, Светско клупско првенство). Давне 2009. својим голом у продужетку донео је трофеј Суперкупа Европе против Шахтјора. Затресао је мрежу у Ел Класику на свом дебију. У финалу Лиге шампиона 2011. започео је канонаду против Манчестер јунајтеда. На крају, уз Месија, Инијесту, Ћавија, Пикеа, Бускетса и Алвеса једини је играч Барселоне са две Триплете (Лига шампиона, Примера, Куп краља)!
Осим тога, Педра ће заувек пратити епитет човека који обожава да игра велике утакмице, а посебно финала. Јер, у својој каријери тресао је мреже у финалима Лиге шампиона, Лиге Европе, Суперкупа и Светског клупског првенства. Примера ради, голове у финалима два највећа европска клупска такмичења, кроз све формате и називе, досад су постизали само Алан Симонсен (Борусија Менхенгладбах, Барселона), Ернан Креспо (Парма, Милан), Дмитри Аленичев (Порто) и Стивен Џерард (Ливерпул).
Задивљујуће референце које потврђују колико је Педрова каријера заправо бриљантна, а у ширем делу фудбалске јавности пролази, народски речено, испод радара. Сезону завршава с 13 погодака, осам у Премијер лиги и пет у Лиги Европе, те као неко у кога је и Маурицио Сари имао бескрајно поверење!
Тешко је разумети све кроз шта је Педро прошао. Али, довољно је констатовати да је све постигао невероватним радом и залагањем. Чак и када су изгледи били против њега није се предавао, већ је једноставно наставио да ради, да трчи, трчи, трчи. И зато га поштоваоци фудбала истанчаног укуса толико и поштују...
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар