Бх. избори: Народ губи повјерење

Примјетно је да грађани БиХ губе или су већ одавно изгубили повјерење у изборе као механизам промјене политичке, а тиме и цјелокупне слике нашег друштва. Стручњаци кажу да политичке странке морају да поврате наше повјерење и докажу дјелима да су ту за грађане, а не за своје интересне групе.

Република Српска 30.05.2019 | 08:09 Да би покренуле промјене изборног процеса и политичког система, потребно је елиминисати дискриминаторне одредбе уставно правног система који не дозвољава свим грађанима кандидовање на изборима. Тренутним изборним законом се онима који нису политички подобни даје до знања да ако нису у владајућим политичким странкама, не могу бити ни у изборном процесу нити изабрани на било које функције. Међутим, проблем је што за промјене нема сагласности од владајућих структура.

„Унапријед се знају изборни побједници ко има већи утицај и средства и ко је купио више гласова тај добија изборе ово све остало је само форма која се одржава и даје се привид демократије. Овакав однос снага какав сад имамо у власти неће довести бар у наредном мандату ни до каквих побољшања ни када говоримо о изборном закону ни кад се говори о закону о финансирању политичких партија јер партијама које су тренутно на власти одговара или да ситуација остане оваква или да се чак иде у додатно погоршавање“, сматра Ивана Корајлић, Транспаренсy БиХ.

Као један од позитивних примјера и покушај грађана да се промијени стање у држави су протести ''Правда за Давида''. Међутим, насилним гушењем протеста од стране власти показало се колики је страх владајућих од мијењања тренутног стања које само њима и одговара.

„Оно што смо видјели 30. децембра у Бањалуци је био аларм да је читава група ПзД дошла до тачке у којој је власт почела да их се плаши и репресија власти над сопственим становништвом је увијек слабости те власти, никако снаге и јачине, тако да су 30.12. Милорад Додик и сви они који су на власти у РС показали слабост“, истиче Филип Балуновић, политолог из Београда.

Бројни су недостаци изборног и политичког система - од куповине гласова, злоупотребе јавних ресурса у сврху кампање, непотпуних бирачких спискова па све до злоупотребе личних података грађана у сврху пријава за гласање путем поште без њиховог знања. Зато би једна од могућих позитивних промјена била увођење електронске контроле гласања и измјена изборног закона.

„Ми заиста сматрамо да је то нешто што би вратило повјерење грађанима у изборни процес с обзиром на то да тренутно га немају и да је то нешто што је приоритетно ми се надамо да ће то да се имплементира“, каже Нина Зубовић, Коалиција „Под лупом“.

„Треба да преузмемо ми као грађани одговорност да видимо шта је то што након избора ми треба да раадимо да пратимо предизборна обећања, да вршимо притисак ако се та обећања не испуне и да имамо већи ниво политичке писмености“, сматра Милица Пралица, удружење „Оштра нула“.

Изборне кампање годинама су отворено агресивне и националистички орјентисане са циљем повећања етничких подјела и јачања политичких позиција. Зато би требало, према тврдњама стручњака, да се скрате рокови од датума расписивања избора до службене објаве коначних резултата, али и могућност кривичне одговорности свих оних који прекрше изборни закон.



БН ТВ