Зашто се опиру ауторитетима?

Отпор, неповерење, па и непријатељство према сваком виду ауторитета у тинејџерском узрасту, показује да су такве особе имале негативна искуства са родитељима као носиоцима ауторитета.

Здравље 28.05.2019 | 09:43 Овакво понашање испољава се у односу на наставнике, а касније и на директоре, шефове, али и на сваког другог, уколико се, условно речено, налазе у подређеном положају. Тај осећај отпора се преноси потпуно несвесно, истичу стручњаци.

Ако је тинејџер био размажен и у центру пажње породице, исти такав однос очекује и у разреду, а касније у колективу. Ако му се не испуне очекивања, он реагује агресивно или депресивно.

Родитељи греше и ако свом детету планирају живот до најситнијих детаља, укључујући и игру као и време одмора. Код такве деце на овај начин се гуши стварање сопствене иницијативе, самосталности и одговорности, које изостају касније у тинејџерском и одраслом добу. Тада већ настаје проблем, јер родитељи желе да њихово послушно и потчињено дете истовремено буде сналажљиво, спонтано, храбро и да се наметне. Оваква очекивања су немогућа мисија, истичу стручњаци.

По њиховом мишљењу, ауторитативни и захтевни родитељи су у ствари нервозни родитељи. Наметање стриктно одређеног начина понашања представља жељу да избегну сопствене бриге, проблеме, неразумевање околине, сумње и свакодневне дилеме.

Новости
фото:интернет