Видео: Пижонове сузе на јубилеју првог великог финала!

Црвено-бели обележили 40. година од сјајне европске сезоне, емитован и документарни филм. . .  Звезда обележила 40 година од финала Купа УЕФА.  У просторијама Медија центра стадиона "Рајко Митић" одржана је церемонија поводом 40. годишњице великог успеха и играња Црвене звезде у финалу Купа УЕФА 1979. године.

Фудбал 27.05.2019 | 23:13 У просторијама Медија центра стадиона "Рајко Митић" одржана је церемонија поводом 40. годишњице од великог успеха и играња Црвене звезде у финалу Купа УЕФА 1979. Том приликом емитован је и филм аутора Милана Стојиљковића "1:0”, а додељене су и плакете члановима чувене генерације.

Бројни хероји из великог финала евоцирали су успомене на пригодној свечаности, а признања у име клуба уручио им је председник ФК Црвена звезда Светозар Мијаиловић. Редом су се на бини појавили Александар Дика Стојановић, Живан Љуковчан, Душан Лукић, Милан Јовин, Недељко Милосављевић, Цвјетин Благојевић, Здравко Боровница, Милош Шестић, Душан Дуле Савић, Владимир Петровић Пижон, Драган Џајић.

Човек који је као фудбалер оставио неизбрисив траг у Црвеној звезди, легенда и трећа Звездина звезда, и после играчке каријере наставио је да исписује клупску историју. Те 1978. године, после невероватно успешне играчке каријере, Џајић је постао спортски директор клуба и одмах исписао историју.

“Драго ми је да сам у друштву играча који су према мом мишљењу остварили огроман успех, који до данас можда није обележен као што су заслужили. Видели сте против кога су и како све играли, а онда су уследиле две феноменалне утакмице у финалу. Према општем мишљењу, заслужили смо да освојимо Куп УЕФА, резултат је био неадекватан у односу на приказану игру. Реванш знате какав је био, досуђен им је и пенал, а били смо бољи. Био сам део освајања Купа шампиона у Барију и светске титуле у Токију, али ми је срце пуно јер су ови момци заслужили огромно признање и добро што су се људи из клуба сетили да се обележили и њихов успех”, рекао је Џајић.

Црвена Звезда је те сезоне елиминисала Динамо из Берлина, Арсенал, Вест Бромвич Албион и Херту. Пала је тек у финалу против Борусије из Мехенладбаха уз контроверзно суђење у реваншу.

“Пресрећан сам што смо готово сви на окупу. Поносан сам што сам део генерације која је успела да елиминише тада готово највеће клубове Европе на путу до финала. Поносан сам и што нас је на путу до финала водио сјајан човек и тренер Бранко Станковић. Надам се да ће филм "1:0. Прво Звездино европско финале" на најбољи начин приказати колико је то био величанствен успех. Верујем да ћемо и за две године, када буде 30 година од Барија, имати још бољи филм и још лепшу прославу”, рекао је Душан Савић.

Врло емотивно излагање имао је и капитен тог тима Владимир Петровић Пижон. Капитен тог тима заплакао је када је из руку председника Светозара Мијаиловића добио плакету поводом 50 година проведених у клубу са Маракане.

“Више волим да Дуле више прича, а ја мање. Стварно ми је драго што сам добио и ово признање и што сам део сјајне генерације. Судије нам нису дале да освојимо трофеј, али успех се памти”, рекао је Петровић.



Уочи чувене сезоне 1978/79, тиму Црвене звезде који је преузео легендарни тренер Бранко Станковић, нису придаване велике шансе у Европи. Није почело идеално, са првог гостовања у Берлину наши фудбалери вратили су се поражени од Динама резултатом 5:2.

Многи су већ тада отписивали наш тим, али у београдском реваншу екипа Бранка Станковића показала је одлучност, снагу, жељу и огромно срце. Победа од 4:1 наговестила је фантастичан низ.

Тадашњи Звездин тим је имао много великих имена. Толико да није било прилике да сви играју европске мечеве. Неки су били прикључени и као омладинци и стицали вредно искуство које ће их касније претворити у Звездине лидере.

Ипак, и њих памтимо као део ове велике генерације и то су: Бошко Ђуровски, Драшко Цветковић, Миша Радовић, Драган Никитовић, Иван Јуришић, Борислав Митровић, Здравко Чакалић, Милован Рајевац, Милан Ивановић и Славко Петковић.

Човек који је као фудбалер оставио неизбрисив траг у Црвеној звезди, легенда и трећа Звездина звезда, и после играчке каријере наставио је да исписује клупску историју. Те 1978. године, после невероватно успешне играчке каријере, Џајић је постао спортски директор клуба и одмах исписао историју.

"Драго ми је да сам у друштву играча који су према мом мишљењу остварили огроман успех, који до данас можда није обележен као што су заслужили. Видели сте против кога су и како све играли, а онда су уследиле две феноменалне утакмице у финалу. Према општем мишљењу, заслужили смо да освојимо Куп УЕФА, резултат је био неадекватан у односу на приказану игру. Реванш знате какав је био, досуђен им је и пенал, а били смо бољи. Био сам део освајања Купа шампиона у Барију и светске титуле у Токију, али ми је срце пуно јер су ови момци заслужили огромно признање и добро што су се људи из клуба сетили да се обележили и њихов успех", поручио је Џајић.

Стрелац на чак четири утакмице на путу до финала био је Душан Дуле Савић. Тресао је мреже Динама, Арсенала, Вест Бромвич Албиона и Херте.

"Пресрећан сам што смо готово сви на окупу. Поносан сам што сам део генерације која је успела да елиминише тада готово највеће клубове Европе на путу до финала. Поносан сам и што нас је на путу до финала водио сјајан човек и тренер Бранко Станковић. Надам се да ће филм "1:0. Прво Звездино европско финале" на најбољи начин приказати колико је то био величанствен успех. Верујем да ћемо и за две године, када буде 30 година од Барија, имати још бољи филм и још лепшу прославу", рекао је Савић.

Извор: моззартспорт/Б92