Прича: Нисте тим, нисте гладни – сад патите!

Због чега је Звезда стагнирала овог пролећа?

Фудбал 24.05.2019 | 23:00 Да поставите референдумско питање навијачима Црвене звезде о томе да ли је сезона за нама била успешна 95 посто њих би заокружило потврдан одговор. Такмичарска година у којој се игра Лига шампиона и одбрани титула је сама по себи епска, сасвим сигурно најбоља у овом веку. Међутим, ако је, примера ради, дуел са Спартом из Прага наговештавао узлазну линију најтрофејнијег српског клуба, пораз од вечитог ривала уз очајну партију у финалу купа може да се окарактерише као почетак пада једне генерације, и озбиљне системске грешке.

Све што се дешавало овог пролећа на Маракани остало је испод радара шире јавности, јер под утиском табеларних бројки и рано одбрањеног важнијег трофеја све се свело на причу о недостатку мотива и балону еуфорије који је пукао... То играчима Црвене звезде може да буде олакшавајућа околност, али никако- алиби. Без обзира што су судбину Црвене звезде у финалу Купа доживели загребачки Динамо и Апоел са Кипра, суверени фудбалски владари својих земаља.

Црвена звезда је кажењена због тога што није била тим, и као што смо написали у једном од ранијих текстова што се у свим порама црвено-беле породице осећала декаденција. Флертовања са бахатошћу, задовољство постигнутим резултатима, нека примеса да ће континуитет добрих резултата доћи сам од себе... Позивање на оно што је урађено, а не на оно што ће бити урађено.

ПРСТ И ШАКА НЕПРОФЕСИОНАЛИЗМА

Хронолошки гледано Црвена звезда је одлично деловала на припрема у Анталији, затим одиграла доминантно у судару са Војводином и негде стала. Већ су почеле приче о неразјашњеном статусу Владана Милојевића, чак и његовом сигурном одласку са места Звездиног тренера, што је довело до нежељеног пирамидалног ефекта у свлачионици. Први пут од када им је Милојевић тренер играчи су осетили лабавост, упућени кажу да је и интензитет тренинга био слабији него иначе... Довољно да се, после свега виђеног овог пролећа, присетимо легендарних речи Немање Видића.

"Како тренираш, тако ће сутра да играш..."

Добра ствар за Владана Милојевића је што је кроз ту опуштеност, рад без ножа под грлом, добрано могао да премери ниво професионализма појединих играча. Јер све зашта се он од доласка на Маракану залагао, овог пролећа скоро да није постојало. Познат по тактичком перфекционизму, који му је донео велике успехе, Милојевић је први пут свлачионици понудио прст непрофесионализма. Неки од играча су узели целу шаку, па тренер Црвене звезде на том податку може да гради планове за наредну сезону. И да се одбрани причом о томе како је код појединаца достигнут лимит, како су дали Звезди најбоље што су могли. Пораз и изглед екипе против Партизана су окидач, јер зна Милојевић и без нашег подсећања да само гладна уста добро играју фудбал. И не мислимо само на материјалну глад, већ ону страст коју је тренер Црвене звезде помињао после пораза од Партизана.

На таласу учешћа у Лиги шампиона Црвена звезда је желела у зимском прелазном року да изврши "бајернизацију" Србије. Доведени су дуго чекани Милуновић и Иванић, из Крушевца су стигли Вукановић и Вулић, сачекан је и Ерик Јирка, продужени су уговори староседеоцима. Деловало је да Црвена звезда има и ширину и дубину у играчком кадру и да већ има формиран тим за европске квалификације. Испоставило се да је то само илузија и да ће Црвена звезда морати на додатни ремонт у наредних месец дана, јер се успех као онај из лета 2017. године са примарном селекцијом овог тима није поновио. Прегломазан играчки кадар натерао је Владана Милојевића на пречесте ротације, које су оставиле јасне трагове. Значајно су у форми пали Вујадин Савић, Филип Стојковић, Милан Родић, Бранко Јовичић, Вељко Симић, Ел Фарду Бен, па док се није повредио и Ричмонд Боаћи.

КРСТИЧИЋ, ВОЂЕ КОГА ВИШЕ НЕМА

Звезда није имала аутоматизме у игри, није имала формиране тандеме тако својествене за Милојевићев мандат на Маракани, није имала дефанзивну стабилност и што је још важније – изгубила је такмичарски ритам. И нормално је што Владан Милојевић није могао да задовољи све заинтересоване стране. Лутао је у лавиринту бројних комбинација и комромиса о старим заслугама и скупо плаћеним појачањима. Мораће у договору са управом клуба како зна и уме да растерети вишак играчког кадра, на тај начин и вишак сујете.

И колико год на папиру ова Црвена звезда изгледала јаче од прошлогодишње, јасно је да су одласци Ненада Крстичића и Милоша Дегенека оставили велике кратере. Посебно се то односи на некадашњег репрезентативца Србије, момка који не само да је био најкомплетнији везиста, већ је био Милојевићева продужена рука на терену. Везивно ткиво комплетне екипе, играч способан да мења ритам и ток утакмице... Слична прича важи и Милоша Дегенака уз кога је Вујадин Савић изгледао много боље.

Оно што је најгоре по Зведу је податак да ће имати мало времена да постане тим. Одмор ће трајати само 20 дана, па онда следе једномесечне припреме. Милојевић ће и по цену тешких резова поново морати да нашпанује екипу...И натера играче да поново постане тим. Иначе ће патити већ у првом колу квалификација као у судару са Партизаном.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт