Преговори: Шта пише у извјештају

Србија је одлучна да настави преговоре са Приштином чим се за то створе услови и нема намјеру да одустане од свог мирног приступа рјешавању проблема на КиМ, наводи се у Извјештају о преговорима између Беогарад и Приштине од 2013. до маја 2019. године који је данас стигао у скупштину и биће предмет расправе.

Србија 23.05.2019 | 22:49 "Једино тако се могу створити услови за даљи напредак у нормализацији односа Београда и Приштине, али и историјско помирење српског и албанског народа на чему Србија предано ради и наставиће да ради и убудуће”, пише у извјештају Канцеларије Владе Србије за КиМ који ће бити предстваљен на сједници парламента у понедјељак, а на којој ће учествовати предсједник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије Марко Ðурић.

На почетку извјештаја се констатује да је Влада Србије 2013. године затражила и од Народне скупштине добила одобрење за отпочињање политичког дијалога са привременим институцијама у Приштини.

Одобрење за вођење политичког дијалога усвојено је у документу под називом "Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на КиМ који је у јануару 2013. године одредио ''црвене линије'' Србије и који је током дијалога предстваљао правни основ и оквир дјеловања извршне власти у процесу.

Истиче се да су Срби на КиМ Првим споразумом добили могућност да на сјеверу покрајине организују органе локалне власти, а критике да је Србија тим споразумом пристала на укидање сопствених институција локалне самоуправе, наглашава се у извјештају, произвољне су.

"Срби су добили право на формирање ЗСО као додатног механизма институционалне заштите њихових права у Покрајини", стоји у извјештају.

У документу је извучено неколико главних закључака у вези политике Србије, а први је да је Београд одабиром мировног принципа за активно и посвећено ангажовање у преговорима направио "својеврсно стратешко изненађење".

Тај закључак, како се наводи, потврђује чињеница да су привремене институције у Приштини од 2013 покушавале да избјегну испуњење својих обавеза из дијалога, да напусте овај процес и /или да приморају Србију да учини то исто.

Оцјењује се да тај податак јасно свједочи да преговарачки процес и примјена договора у основи нису у интересу Приштине и да управо зато она настоји да их у потпуности уруши.

Наводи се да је политички дијалог у сваком смислу радио за интересе српске стране која је у периоду преговора успјела да сачува мир на простору Покрајине и шире, те да у том периоду није било озбиљнијих безбједносних криза.

Такође се констатује да је одвијање дијалога било корисно за све стране и да се једино тим путем могу осигурати трајни мир и стабилност као врхунске вриједности.

Још један закључак се односи на то да је ангажовање Србије у политичком дијалогу очигледно успјело да дјелимично амортизује бескомрпмисан став подржавалаца тзв. независности Косова.

"Имајућу у виду да они све чешће званично захтијевају да се преговорима изнађе свеобухабтно трајно рјешење за КиМ, јасно је да више не сматрају да је то завршена ствар”, истиче се у извјештају.

Међу закључима је и тај да је Србија у основи успјела да у потпуности заштити своје интересе у Покрајини и у контексту европских интеграција без давања суштинских уступака.

Упркос критикама везаних за наводну предају српских институција на северу КиМ, на том простору, како се наводи, Срби тренутно доминирају свим политичким, полицијским И правосудним институцијама.

Било је укупно 188 састанака, од којих 24 на високом политичком нивоу, те 45 споразума који су донијели добити за српску страну на КиМ.

Међу користима за српску страну наводи се Споразум о мосту чиме је међународно призната и уважена забринутост Срба у Косовској Митровици за безбједност.

Такође, међународни фактор је прихватањем споразума из дијалога признао да у оквиру правног система привремених институција у Приштини постоји потреба за додатном заштитом политичких, вјерских и других права Срба на КиМ, у обиму који је знатно шири од оквира које формално пружају закони који су тренутно на снази у Приштини.

Кроз постизање споразума о слободи кретања и бројним другим споразумима, обезбјеђена је заштита принципа статусне неутралности када је у питању представљање Приштине у регионалним организацијама, као и коришћење бројних службених личних и путних докумената, каже се у извјештају.

Истиче се и да је сетом споразума о правосуђу обезбјеђена пуна правна сигурност Срба, затим да је, између осталог, дошло до ширења робне размјене, усљед чега је Београд до увођења незаконитих такси остварио корист од више милијарди евра.

Као једна од добити, наводи се и да је извршена заштита приватне имовине Срба и СПЦ.

Сједница на којој ће извјештај о КиМ бити једина тачка дневног реда заказана је за понедјељак, 27.мај.

(Тањуг)