Откривена порука Емилијана Сале...

Председника Нанта занима само новац! Гади ми се тај човек, хтео је без питања да ме прода у Кардиф! Валдемар Кита одговара да не жели ни да такне паре од трансфера, каже да су за све криви Велшани!

Фудбал 24.05.2019 | 00:00 Дуго није било вести о Емилијану Сали, трагично настрадалом аргентинском нападачу, који се утопио у водама Ла Манша пошто се срушио авион који га је превозио из Француске у Кардиф, где је зимус требало да заигра у дресу тадашњег премијерлигаша. Дуго је права мистерија владала око његовог уговора, а онда је светлост дана угледала гласовна порука коју је бивши првотимац Нанта послао рођаку у отаџбини 6. јануара, две седмице пре несреће.

У њен посед дошао је Л'Екип и транскриптом поруке још једном узбуркао не само спортску јавност у свету, јер оно што је рекао Сала открива много о данашњем фудбалу, утицају новца, агената, руководилаца и јасно је да се спортисти, у овом случају фудбалери, третирају као роба, а да мало ко мари за њихове интересе и осећања.

Тек, Салина порука послата посредством WхатсАпп-а јасно ставља до знања да се њему у Кардиф није ни ишло.

„Синоћ сам послао поруку агенту Мејсу Ендијаеу. Позвао ме је неколико сати касније, разговараили смо и рекао ми је да му је вече пре тога Франк Кита (син Валдемара Ките, председника Нанта, оп. аут.) рекао да се чује са мном. Причали смо и речено ми је да желе да ме продају. Да имају понуду Кардифа. Преговарају да добију велики новац. Апсолутно желе да идем тамо. Тачно је и да је уговор добар, али мене не интересује, ако говоримо строго фудбалски, своју будућност не видим тамо“, предочио је Сала у гласновној поруци.

Све се дешава на почетку прелазног рока, док цена још није достигла 17.000.000 евра колико су се на крају сагласили челници два клуба да износи трансфер. Уговор је чак и потписан 19. јануара, али никад није ступио на снагу.

„Покушавају на све начине да ме продају. Што се мене тиче, не плашим се да одем у Кардиф, јер сам се током целе каријере борио, исто бих радио и тамо, али исто тако мислим да би Мејса морао да би нађе бољу средину. И менаџер је рекао 'не' Кардифу, јер не жели да идем тамо. Сматра и он да смо у позицији где можемо само да будемо јачи. И на терену и кад је уговор у питању, било где. Уморан сам од тих прича. Не желим да идем тамо. Јеб... ми се што је јача средина. Наравно да бих волео да нађем интересантнији клуб, који може да ми понуди и доста новца и простор за фудбалски развој, али некад не можете да имате обоје“.

У целој причи Сали је највише засметало што његова реч није имала тежину и што је све време први човек клуба Валдемар Кита инсистирао на послу.

„С друге стране, не желим да разговарам са Китом, јер не бих волео да га наљутим. Гади ми се кад се нађем лице у лице с тим човеком. Хоће да ме прода у Кардиф, јер је испословао високу цену на име обештећења, добиће новац који је тражио. Тражи од мене да идем, а да ме није ни питао шта ја желим. Занима га само новац. Тако ствари стоје. Комплетан хаос. Не знам шта да радим... Нико не брине о мени, никог не занима кроз шта све морам да прођем. Тешко је, јер осећам да нема многи људи спремних да се ставе у моју позицију“, јадао се Сала свом рођаку тог 6. јануара.

У међувремену су Кардиф и Нант постигли цену, Емилијано није имао куд. Најпре је отишао у Велси на обавезне лекарске прегледе и потпис уговора, да би се потом вратио у Нант, да покупи ствари. Укрцао се у приватну летилицу, журећи да што пре стигне на ново одредиште тог 21. јануара. Никад није дошао.

А за такав епилог газда Нанта Валдемар Кита криви Кардифову управу и негира оптужбе да му је у центру пажње био само новац.

„Изненађен сам и разочаран. Опходим се добро према људима, али морам да прихватим да има и оних који можда осећају другачије. Нажалост, десила се та глупа несрећа. Сала је био само дечак. Образован. Да није преминуо, верујем да би данас био срећан. Имам осећај да речи које су се појавиле нису његове. Да сам стварно желео само да зарадим не бих се тако понео, јер на крају крајева не би ми ни остало много новца ако узмемо у обзир колико процената је следовало агентима. Данас чак и не желим те паре. Ни да их такнем. Нећу да зарађујем на неком ко је трагично изгубио живот. То ме не интересује. Генерално, тиме се не бавим ја, већ адвокати. Кардиф ме никад није контактирао, нити је желео. Мора свима да буде јасно да оног тренутка кад је уговор потписан ја више нисам одговоран за фудбалера. Кад је Сала дошао да се поздрави, био је срећан. Што се мене тиче, Кардиф је одговоран, Велшани је требало да брину о њему кад су га купили“, одбрусио је Л'Екипу Валдемар Кита.

Према његовим речима, Сала је пола године пре трансфера добио повишицу.

„Дигао сам му плату за 30.000 евра месечно, и то пре пола године, а нисам добио ни 'хвала' за узврат. Тешко је било причати са њим. Да нисам нешто пропустио? Стварно не разумем неке ствари. Урадио сам то како бих га охрабрио, јер је и сам тражио да иде“.

Разумљиво, овакав епилог погодио је Салину породицу. Његов отац преминуо је од туге три месеца после синовљеве несреће, док је мајка Мерцедес Тафарел баш Кити, последњи пут кад су се видели, сасула у лице „твој син је жив, а мој мртав“.

„Апсолутно разумем мајчин гнев на састанку који је уприличен. Стварно сам желео да јој понудим утеху, рекао сам да могу да помогнем породици. У сваком случају, извињавам јој се и разумем је, међутим, оптужен сам ја, али не људи који су у све умешани. Зашто не Кардиф“, запитао се први човек Нанта.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс