Партизан пред Звезду кроз примјер Лазара Павловића...

Саша је чекао осам месеци! Има ли места за талентованог везисту црно-белих у последњој утакмици сезоне?

Фудбал 21.05.2019 | 18:11 Седмица из снова иза Лазара Павловића. У среду је дебитовао за Партизан на „врућем“ гостовању у Нишу и изборио пласман у финале Купа Србије, у суботу потписао први професионални уговор, у недељу вече истрчао на терен стадиона у Хумској премијерно у каријери и то уместо легендарног капитена Саше Илића, а скоро нестварни низ могао би да се настави у четвртак уколико стручни штаб црно-белих процени да је зрео за улогу стартера на стадиону Црвене звезде.

У Павловићеву корист пре свега иде утисак да је лако поднео притисак на Чаиру и без проблема изнео ментално изузетно захтевну утакмицу против Радничког. Начин на који се кретао, одигравао лопте по тешком терену, покренуо акцију вредну изједначујућег гола и генерално одушевио Гробаре дају за право онима који верују да би Саво Милошевић требало да га гурне у ватру од првог минута сусрета у коме је улог још значајнији. Трофеј. Поготово што услови самог игралишта на Маракани више погодују технички поткованом играчу какав је Лазар у односу на кртичњак у Нишу.

Приде, ако је опредељење да се форсирају деца из сопственог погона, да се њима да шанса, тешко да има бољег места, веће утакмице, лепшег амбијента од финала Купа. Уосталом, сам Милошевић је показао довољно храбрости прошле среде, одлуком да изненади чак и талентованог везисту, камоли фудблалере Радничког и ако је тад могао да пошаље  дечака из „класе 2001“ на игралиште, ваљда може и на мечу који се ионако игра главом, а ноге су помоћно средство, да одмах покаже да ли је за велику сцену. Логика да се на великим утакмицама рађају велики играчи могла би и у Павловићевом случају да има прођу и да Партизан осим евентуалног трофеја добије још који плус поред имена играча пројектованог да наредне сезоне има значајну улогу у првих 11.

Како су мишљења о свакој теми у и око Партизана подељена, тако има и оних који сматрају да би ЛазараПавловића, ипак, требало сачувати специфичног амбијента на стадиону „Рајко Митић“ који је умео да угуши таленат његових претходника. На пример, прошле сезоне, баш у ово доба, млади Армин Ђерлек и Светозар Марковић су били стартери на гостовању Црвеној звезди, која је већ после 20-ак минута стекла два гола редности и готово рутински привела меч крају. Наравно да нису црно-бели изгубили само због младости и неискуства изданака своје школе, међутим, обојици је после тог меча требало доста времена да се регенеришу и почну да испољавају таленат.

Потпуно супротан пример је Лазарев презимењак – Страхиња Павловић. Одиграо је само једну утакмицу за први тим пре него што је 2. марта дебитовао у вечитом дербију и врло добро одрадио посао, тако што је отерао од гола Ричмонда Боаћија, а није се поред њега фудбала наиграо ни Ел Фарду Бен. Сличну стабилност показао је и у већем делу минулог дербија 25. априла, кад је у већем делу сусрета био један од бољих на терену, само да би у финишу беспотребно поцрвенео. Дакле, може и тако.

Вагајући између примера Ђерлека, Марковића и Страхиње Павловића, мораће Саво Милошевић да изабере најбољу опцију не само за Партизан, него и за Лазара Павловића. Било да је стартер, резервиста или да уопште не буде у протоклу. Уосталом, Саша Илић је после дебија за Партизан у Чачку 26. октобра 1996. чекао осам месеци да би заиграо прву наредну утакмицу, против Кроације јула 1997. И то са клупе. Све остало је историја.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт