"Најгора и најнерегуларнија сезона досад у Србији!"

"У фудбалу сам скоро 30 година и тврдим да је ова сезона без конкуренције најгора и најнерегуларнија до сада", каже први човјек Синдиката професионалних фудбалера Србије "Независност" Мирко Поледица.

Фудбал 20.05.2019 | 21:43 Није случајно што је баш Мирко Поледица на челу Синдиката професионалних фудбалера Србије "Независност". Увијек се борио за права играча. У интервјуу за агенцију "Анадолија", открива како је својевремено у Борцу из Чачка, пред полазак на утакмицу против Дачије, ушао у аутобус, извукао кључеве из браве и наредио свима да изађу напоље.

"За мене је било понижење да на једно европско гостовање идемо аутобусом. Није то била Црна Гора или Босна, па да се путује пет, шест сати. Не, то је било два дана цимања до Молдавије. Замислите умор тих играча који послије тога треба да изађу на терен и одиграју 90 минута. За мене је то непојмљиво, испод части. Поготово што је Борац у том тренутку имао стабилну финансијску ситуацију. Фудбал сам увијек играо из љубави и нисам могао да функционишем у кругу људи који нису осјећали исту ту емоцију. Из Борца сам отишао разочаран и никада више нисао ушао у клуб. Понекад погледам утакмицу када ме пут наведе у Чачак, али баш ријетко. Немам никакву жељу, јер се према нама који смо одрасли на стадиону крај Мораве, никада нису односили као према својој дјеци. Тада сам натјерао све играче да изађу из аутобуса и нисам им дао да крену док челници клуба не потпишу да ће у року од три дана исплатити све плате и премије. Наравно, мени није пало на памет да се ’клацкам’ до Кишињева. Остао сам у Чачку и пар дана касније завршио каријеру", рекао је Поледица.

Ситуација у српском фудбалу није се много промијенила у односу на период када је Поледица јурио за лоптом у дресовима Борца, Војводине, Смедерева и Чукаричког.

"За тај лош имиџ криви смо сви ми који радимо у фудбалу. Иако важим за оштрог критичара ФСС и стања у Србији, сматрам и себе одговорним за многе ствари. Можда ни ја нисам урадио нешто што је било до мене. У фудбалу сам скоро 30 година и тврдим да је ова сезона без конкуренције најгора и најнерегуларнија до сада. Многи ће ми замјерити на овом ставу, али ја га сигурно нећу промијенити јер имам јаке аргументе. Мислим да је ’минут до 12’, да сви заједно сједнемо, прије свега људи који имају право гласа, да ставимо прст на чело и констатујемо да овако више не може. Много је контроверзи, стадиони су пусти, а фудбал без публике нема никакав смисао. Навијачи све виде, њих не можете да преварите. Притом, мислим на праве навијаче, на људе који заиста воле спорт, а не на екстремне хулигане. Док не искоријенимо неке ствари нећемо кренути напријед. У Србији је све на аматерском нивоу, прије свега инфраструктура, а да не говорим о још битнијим стварима које чине једну фудбалску цјелину. Веома је тешко мотивисати играче да играју нашу лигу. Звезда је освојила титулу јер има убједљиво најбољи тим, али ни њој није било лако да се са спектакуларног амбијента Лиге шампиона, ’прешалта’ на ове српске оранице", истакао је Поледица.


Читајући изјаве већине фудбалских функционера, стиче се утисак да српским фудбалом теку мед и млијеко. Ријетке су ситуације када неки тренер, револтиран судијском лакрдијом или одлуком надлежних органа, изађе из шаблона и осмјели се да ствари назове правим именом.

"Читав систем у српском фудбалу је направљен тако да људи који доносе одлуке сами себи дају легитимитет. Зато ме и боли када видим бивше асове да стоје по страни и не реагују. Схватају шта се дешава, а не пада им на памет да се огласе. Зашто је толико страшно упутити добронамјерну критику. Чак и у најразвијенијим фудбалским земљама, најбољи играчи, најбољи тренери и најбољи клубови су изложени критици медија. То је потпуно нормално. Битно је да се не пређе одређена граница, да то не прерасте у вербални сукоб или личну увреду, што би било непристојно. Тамо гдје нема критике, нема ни напретка. Много је тема о којима мора да се дискутује и зато глас оних чија ријеч има тежину не смије да буде толико тих", казао је Поледица.

Ако се има у виду да је Србија пројектована као лидер региона, намеће се закључак да је у околним земљама још гора ситуација.

"Не бих се сложио. Разговарао сам прије неколико дана са колегама из Хрватске. Рецимо, они немају тај проблем регуларности такмичења. Игра се чисто и зато је просјечна посјета на трибинама неупоредиво већа у односу на Србију. Нисам знао да ће Хрвати од наредне сезоне имати пет представника у европским такмичењима. То значи да ће пола лиге изборити пласман на међународну сцену. Да не говорим о томе колико су као репрезентација напредовали и одскочили од свих нас у региону. Што се тиче осталих земља, нема ту неке велике разлике. Не рачунам Словенију, која је и за вријеме нашег заједничког живота у бившој Југославији, имала посебан статус. Ситуација у Босни, Македонији и Црној Гори је слична као у Србији, дакле алармантна. Разлика је само у томе што сва дешавања у Србији имају много већи медијски одјек", рекао је Поледица.

Ипак не губи наду и заједно са својим сарадницима из Синдиката предузима разне акције у циљу поправљања имиџа и популаризације српског клупског фудбала. Већ пету сезону заредом, стријелац најљепшег гола у сваком колу Суперлиге Србије добија на поклон ручни сат, а по завршетку првенства награђује се и најкориснији голман домаћег шампионата.

"Желимо тим момцима да пошаљемо поруку да нам је стало до фудбала у Србији и да ће у нама увијек имати подршку када наиђу на проблеме у својим клубовима. Управо ових дана, приводимо крају традиционални избор за најбољи тим првенства. Свако ко се нашао на списку лиценцираних играча има право да гласа за најбољег фудбалера и најбољег тренера у лиги. Тако је најпоштеније и најобјективније, да непосредни актери одлуче ко је међу њима заслужио да понесе ласкаво признање", сматра Поледица.

Захваљујући иницијативи Мирка Поледице и подршци челних људи ФИФпро организације, све земље региона основале су своје Синдикате, омогућивши фудбалерима заштиту при склапању уговора и правну помоћ у случају спора са челницима клубова или бескрупулозним фудбалским агентима.

"У сталном сам контакту са мојим пријатељем Даријом Шимићем, али и са осталим предсједницима Синдиката. Имамо групу на Виберу и свакодневно размјењујемо информације. Заједно смо радили на организацији турнира за играче без уговора, да им помогнемо да кроз утакмице и тренажне процесе одрже форму и пронађу ангажман. Није лоша идеја да организујемо избор идеалног тима на регионалном нивоу. Послаћу им поруку послије овог интервјуа, па ћу видјети каква је њихова реакција. Хрвати су и по том питању отишли корак даље. Имају традиционалну свечаност која се преноси уживо на њиховој државној телевизији. Имам ту привилегију да сваке године будем међу званицама. Прошле године се додјела признања поклопила са окупљањем хрватске репрезентације за Свјетско првенство. Присутан је био комплетан тим на челу са капитеном Луком Модрићем и селектором Златком Далићем. Била су ту најзвучнија имена хрватског фудбала. Признаћете да је то код нас практично немогуће.Ранијих година када смо правили те манифестације, постојао је страх код фудбалера и тренера да им неко не замјери што су се појавили на том догађају. Мислим да смо у културолошком смислу, далеко иза Хрватске и још неких развијених земаља. Тамо су такви избори заједнички пројекат Удружења фудбалера и фудбалских савеза. Код нас, чим неко скупи храброст да каже нешто против Савеза или генерално против фудбала, одмах се обиљежи као непријатељ и ту више нема простора за било какву идеју и рад у неком другом правцу", закључио је он.

Извор: мондо.ба/Анадолија