Илић: Увијек уз Партизан, макар као навијач!
Саша Илић каже да већну захвалност дугује Миши Радаковићу који га је открио, о томе што га зову "магистар", о томе како га је "прекоревао" Љубиша Тумбаковић. . . И Енглези пишу о опроштају Саше Илића.
Фудбал 20.05.2019 | 19:03
Током целог недељног дана било је топло, али спарно време. Многи у мајицама са бројем 22, презименом Илић на леђима, а једна комплетна породица у мајицама специјално направљеним за ову прилику - опроштај легенде клуба, рекордера по броју утакмица у црно-белом дресу.
Енглески "Дејли мејл" објавио је чланак о опроштају Саше Илића од активног играња. Ево лкинка за тај текст...
хттпс://www.даилyмаил.цо.ук/спорт/фоотбалл/артицле-7047785/Партизан-Белграде-инцредибле-сенд-цлуб-легенд-цаптаин-Саса-Илиц.хтмл?нс_мцханнел=рсс&нс_цампаигн=1490&ито=1490&утм_соурце=длвр.ит&утм_медиум=тwиттер
Да Саша Илић јесте много важан за Партизан, доказује и то што су зараћене стране, бар провремено, прешле преко размирица. Због Салета. На свечаност у клубу, уочи првенственог дуела са новосадским Пролетером, дошао је и некада дугогодишњи спортски директор Партизана Ненад Бјековић, који је био "опозиција" садашњој управи. Али, то показује величину Саше Илића.
Од почетка првенствене утакмице против новосадског Пролетера, навијачи су певали: "Ја бих да игра још мало, јер је Сале само један, и до њега ми је стало, мени је вредан".
Пред крај утакмице, судија је означио тренутак када би Саша Илић требало да изађе из игре. Киша је падала неумољиво, али гледаоци нису имали дилему - аплаузи и наклон мајстору. Илић је оставио отисак копачки, загрлио се са супругом, која је плакала, а онда је узео сина за руку и прошетао поред свих фракција Гробара и свих осталих навијача.
То може само он - да уједини све, који се иначе не подносе.
О Саши Илићу се готово све зна. И то како је са 9 година дошао у Партизан и колико је утакмица одиграо, колико је голова дао...
За цео свој животни пут највише захваљује Миши Радаковићу, памтиће утакмице против Њукасла и Андерлехта док је жив.
"Понављао сам то много пуно пута и није ми тешко да поновим још једном, сигурно да је, уз дужно поштовање свим тренерима, чика Миша, односно Миша Радаковић, најзаслужнији за све ово што сам ја постигао у каријери и што ме једноставно створио и као човека. Ја сам и дан-данас у контакту са чика Мишом, често пијемо кафу па се сећамо неких ствари и то је истинита прича, али то не само зато што сам ја такав био, него је таква била група играча које су у млађим селекцијама Партизана. Чика Миша је био особа која је на крају тренинга играо фудбал против нас, онда смо бирали своју екипу против играча који су у том тренутку били бољи него та екипа коју је изабрао чика Миша, и с обзиром да смо често губили, ми смо то продужавали колико год смо могли, тако да се некад дешавало да тренинг који нормално траје сат и по времена, траје и по два и по сата", присетио се Илић у разговору за клупски сајт неколико дана уочи опроштаја.
Саиграчи, али и многи који га знају годинама за Илића кажу да је "магистар фудбала".
"Ух, да не звучи претешко - магистар. Магистар можда у неким другим стварима... Неким играчима могу и родитељ да будем, ми овде имамо стандардне неке наше шале, и ја сам тај увек који је зачетник свега тога, тако да и ја сам себе у неким ситуацијама хвалим да сам магистар не само фудбала, него и живота за њих, тако да је вероватно то остало од тога".
Многи тренери кажу: "Овакав се тешко рађа" или "Није се још појавло дете које може да замени Сашу Илића". Саша Илић, међутим, не мисли тако.
"Ја се не слажем са том тврдњом - да није било играча који могу не да замене Сашу Илића, него да буду и бољи. Не зато што сам скроман, него зато што је то моје реално мишљење. Ситуација у клубу је била таква да се ти клинци не исцрпе довољно и мислим да је то највећи наш проблем, а сигурно да има и да ће бити много бољих играча него што је био Саша Илић".
За Сашу Илића се везује много анегдота. Једна од њих је била у време док је тренер био Љубиша Тумбаковић. Кажу да су се тадашњи играчи Партизана плађили, односно показвали велико поштовање према њему.
Саша Илић је једном, тада као један од најмлађих играча, сакрио испод мајице флашице Кока-коле и пива. Онда га је Тумбаковић срео на ходнику.
"Јесте, ми смо били на припремама на Тари и добили смо код Тумбе чувено преподне слободно и хтели смо да се донекле опустимо, ја сам себи дао за право да ћу ја то да 'прошверцујем', али нисам имао среће (смех). Он ме је ухватио, били су и новинари иза свега тога, а Тумба као стари шмекер знао је како, само ме позвао у своју собу и рекао: 'Вади то из џепова', ја сам вадио Кока-Коле, а и то је било забрањено у то време кад је он био тренер и кад је видео пиво почео је да ме грди: 'Кажњен си', оно његово стандардно 'безобразниче', али добро, све је то прошло, ја и Љубишу Тумбаковића, поново, уз Мишу Радаковића смартам најзаслужнијим за све ово што сам ја постигао".
Постоји још много анегдота, сви тренери су му безгранично веровали, консултовали се са њим. Кажу да је убедио Александра Станојевића да допусти Александру Давидову да шутира пенал противб Андерлехта у Бриселу 2010. године у квалификацијама за пласман у Лигу шампиона, убеђен да ће погодити. Давидов је промашио...
"То је била једна од најтежих утакмица за мене лично, јер су ми се десили грчеви у неком двадесетом минуту па сам изашао, а кад вратим филм шта се после издешавало, откад сам изашао док нисмо ушли у Лигу шампиона, боље ми је било да сам са тим грчевима играо до краја утакмице. Ја сам са Салетом Станојевићем играо у првом тиму Партизана и био ми је тренер, Сале је један врхунски стручњак који је са Партизаном направио невероватне ствари и у том тренутку кад су се дешавали ти једанаестерци, ми смо имали тројицу извођача, сећам се да је био Крле сигуран, Клео и Раћа Петровић, тражила су се још двојица, ја сам за ту двојицу гарантовао, и за Давидова јер је ето тако шутирао пенале, за Војислава Станковића, чувеног Врањанца, зато што ето тако ми је…(смех). И сада се десио пенал који треба да шутира Давидов који није промашивао на тренингу, он промаши и Сале се окрене према мени и каже ми неке речи које су најбезобразније могуће у том тренутку. Ја сам се толико био уплашио, али имао сам среће после да ме Воја Станковић 'извади' и сами знамо како се то завршило, Партизан је по други пут био у Лиги шампиона".
С обзиром на толики стаж у Партизану да ли постоје утакмице које су му најдраже, односно и најтеже и најдраже?
"Па сигурно да ду те две утакмице против Њукасла и Андерлехта мени најдраже и највише остају у сећању свих навијача Партизана, јер после те две утакмице Партизан је играо Лигу шампиона. Увек помињем утакмице против вечитог ривала Црвене звезде, поготово сваку утакмицу где смо победили то је за незаборав, али сигурно да има и пар утакмица које, не могу да кажем да бих желео да избришем, него, примера ради тај мој чувени промашај против Реала, бих волео да се није десио. С друге стране, тај несретни Шамрок кад се десио и има још неких, сваки пораз против Црвене звезде, али добро, то је нормално за неког професионалног спортисту, јер то чини и победе и поразе".
Шта ће радити када се заврши сезона? Да ли ће се ипак придружити тиму на припремама? Многе генерације, једноставно, не могу да замисле припреме и тренинг а да нема Саше Илића...
"Ја сам сигуран да ћу бити уз Партизан, е сад, у ком облику то уопште није битно. Гледаћу утакмице Партизана, бићу највернији навијач, али у овом тренутку завршавам играчку каријеру и једноставно. У сваком случају, ја ћу свим својим срцем бити уз Партизан и колико ми то обавезе дозволе, а сигурно да ћу имати више слободног времена, долазити овде бити уз саиграче моје".
Да ли ће се можда бавити тренерским послом, с обзиром на то да је завршио за А лиценцу. Да ли би имао живаца да буде тренер?
"Оно што је сигурно је да је фудбал мој цео живот и да хоћу да останем у њему и имам нека одређена интересовања, с обзиром и на године, да у последњих 5, 6 година ко год је био тренер ја сам донекле био укључен у неки одређени рад, односно једноставно сам давао нека своја мишљења, тако да мене је то интересовало, имам намеру да завршим и ту профи лиценцу, а сад шта ће бити у будућности не зна се".
Љубиша Тумбаковић се у интервјуу за клупски сајт и телевизију, присетио појединих детаља из каријере Саше Илића.
"Сећам се, наравно, целог развојног пута Саше Илића, и оно што је интересантно, ја сам један од тренера у том систему и том ланцу његовог стварања. Истина је да сам га ја увео у први тим, те давне 1996. ја мислим, он је ту дебитовао и тад почиње условно нека његова каријера. Међутим, пуно тога се издешавало много раније, он је селектиран као једно талентовано дете, долазио је из Борче, тамо је у то време живео, његов први тренер ја мислим да је био Цоња Матекало, али највећи део његовог развојног пута као тренер је имао Миша Радаковић и он је практично од пионира, кадета, омладинаца, пратио Сашу Илића и касније га је сачекао у првом тиму, кад смо Миша и ја били сарадници у првом тиму и практично водили Сашу".
ЦЕО ИНТЕРВЈУ СА САШОМ ИЛИЋЕМ ЗА ТВ ПАРТИЗАН
Тумбаковић и Саша Илић су сарађивали три године, а "Тумба" за њега има само речи хвале. Употребио је реч "генијалан".
"Саша је посебна личност. С једне стране, причамо о Саши Илићу као једном од највећих Партизанових талената свих времена, што је он доказао кроз ово дугогодишње играње у Партизану, кроз те рекорде у броју одиграних утакмица, кроз рекорде у постизању голова, кроз рекорде кад су титуле у питању, али оно што је вама вероватно у овом моменту интересантније а то је какав је Саша Илић. Саша Илић је једно дивно дете, а сад зрео, ожењен човек, родитељ, дивна личност кад су другари у питању, обожаван са било које стране ако гледате, да ли су то људи у његовом непосредном окружењу, да ли су то људи односно колеге, играчи у тим свим генерацијама за ових 20 година, или смо то можда ми као тренери. Тако да, ако ме питате ко је Саша, па један генијалан играч, једна много квалитетна и позитивна личност, сјајан родитељ, и кад кажете да завршава своју каријеру мени је жао, биолошки он практично и треба да заврши каријеру, али ћемо сви бити ускраћени за гледање једног Саше Илића, његових маестралних потеза, голова, његове сарадње, његове неке енергије коју и у овим годинама даје целој екипи, е то је Саша Илић".
Каже да је без обзира на дугу каријеру, успехе, Саша Илић остао исти - другар.
"Он је харизматична као личност и без обзира на сву неку своју спортску репутацију коју је стекао за ових 20 година, он је до овог момента остао потпуно исти Саша Илић, момци су га звали Борча, Сале, итд. Он се исто понаша са својим колегама, који су бли много старији од њега те 1996. када је улазио у тим, и са овим момцима који су рођени 2000. од којих је можда дупло старији, то је Саша Илић... можда је могао још више кад је каријера у питању, али све остале ствари иду у прилог њему, да је један посебан таленат и један посебан човек", рекао је Љубиша Тумбаковић о Саши Илићу.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар