Прича: Путовање кроз вријеме - 8.240 дана касније...

Каријера Саше Илића погледом фоторепортера. . .

Фудбал 20.05.2019 | 23:00 Беху то другачија времена. Није било оволико медија, фоторепортера и ТВ камера, па је тренутак – испоставиће се касније – историјски остати незабележен. Остало је упамћено само да се играо 81. минут утакмице у Чачку, Партизан је гњавио Борац (на крају чак 10:0), а Љубиша Тумбаковић уместо тад зрелог играча какав је Иван Томић послао на терен Сашу Илића.

Фотографија тог тренутка не постоји – видео снимак, пак, доступан – можда зато што је мало ко у Хумској очекивао да тадашњи полетерац израсте у легенду, кад оно... Број 1 на полеђини дреса, десетак минута на стадиону крај Мораве и поче једна велика каријера, завршена јуче, 19. маја 2019. Прође у међувремену тачно 8.240 дана, а остаде фестивал лепих потеза (почев од асистенције Драгану Исаиловићукад је први пут обукао 22) којима је Саша Илић увесељавао углавном Гробаре, са кратким излетима у Селту, Галатасарај, Салцбург и Ларису.

Укупно 875 утакмица за црно-беле, још 37 за репрезентацију, пообарани многи рекорди, утакмице за сећање, голови који можда нису спектакуларни, али ако их има 240 мора да вреде. Суштина је у једноставности.

Отуда фотографије агенција МН Пресс, Стар спорт и Реутерс, као доказ Сашиног трајана. За сваку годину по једну најупечатљивију, уз напомену да смо за неке сезоне ставили више, јер је тешко одабрати само један тренутак.

Крећемо!



Прва спортска фотографија Саше Илића овековечена је 5. јануара 1991, на меморијалном турниру "Наја и Рода", постигао је чак три гола Црвеној звезди и најавио велику каријеру.



На вечитом дербију у кадетској конкуренцији 1992.



Први пут на стадиону у Хумској, против Кроације 1997. за коју је, између осталих, играо Роберт Просинечки.



Чувени реванш са скупоценим Лацијом 1998.



Дуел са Црвеном звездом у шампионској 1999.



Прекид на Маракани 2000, после политичких промена у држави.



Славље на терену највећег ривала после гола у финалу Купа 2001.



Против Бајерна у квалификацијама за Лигу шампиона 2002.



Легендарни промашај против Реал Мадрида 2003.



Дуел са краљевским клубом у Мадриду 2003.



Против Егалеа 2004. у Лиги УЕФА купа, коју је Партизан прошао



Шампионска титула без пораза 2005.



Славље после гола Литванији 2005.



Са Галатасарајем у Лиги шампиона 2006.



Стрелац и на Мундијалу 2006. на мечу са Обалом Слоноваче.



У дресу репрезентације 2007.



Са гостовања Републици Ирској 2008.



Са супругом Тијаном на свадби кума, Владмира Ивића 2009.



Повратак у Хумску 2010.



Добитник навијачке награде "Драган Манце" 2011.у Београдској арени.



После 600. утакмице за Партизан 2012.



После обарања рекорда Момчила Вукотића по броју игара за први тим Партизана, 2012.



Са сином Никшом 2013.



У друштву пројектованог наследника, Николе Нинковића, 2014.



Са члановима Групе ЈНА на прослави 70 година клуба, 2015.



Титула 2015.



Нервоза после кикса на Бановом брду 2015.



Са пријатељског сусрета против ПАОК-а, 2016.



У друштву супруге Тијане, ћерке Неве и сина Никше после дупле круне 2017.



Освајање Купа Србије у Суботици 2018.



Мај 2019. Ћао, нема више...

Извор: моззартспорт