Гагић: Дуле нас је учио да будемо елита!
Имао је родитељски став! “Ђорђевић је био врхунски велики играч и није заборавио како је бити у дресу. Зато се и поставио тако са нама у сваком смислу. Има у нас поверење и све остало. Још увек сам под утиском, јер сам толико позитивно изненађен како он са нама прича пријатељски, а толико изазива поштовања. Ми му то враћамо све на терену”, рекао је Ђорђе и истакао да све што ради посвећује брату који је прекинуо професионалну каријеру због повреде.
Кошарка 15.05.2019 | 17:17
“Моменат када се Милош повредио преломио је моју жељу да се професионално бавим кошарком. Са њим су тада у екипи били Сава Лешић, Бјелица и Лучић, имао је баш битну улогу у тиму, али се десио тај проблем и није могао да се опорави и настави. То ми је одредило пут и тако сам одлучио да урадим оно што мој брат више није могао”, каже Гагић на снимању рекламе за Лашко пиво где је говорио
Милош је данас велика подршка Ђорђу и пружа му важне савете.
“Имамо одличан однос, заиста. Он данас игра кошарку само рекреативно, и то “бетон” лигу у Убу, искључиво из љубави, а требало би да почне и да тренира ту екипу. Остао је у спорту који воли”.
У друштву Гагића био је и Милан Мачван.
“Мој брат је био са Мачваном у генерацији, играо је док је Милан био још у Војводини, а касније су заједно дошли у ФМП. Мачван је врхунски човек, а дивим му се и због кошаркашких достигнућа. Срчан је, по чему смо слични, али посебно је важан овај део када су му се десиле повреде због начина на који је он то поднео, како је остао храбар и стабилан, фокусиран да се избори и опорави. Не пада у глави уопште, има јак карактер за пример. Свака му част, никада не одустаје и не предаје се”, прича Гагић.
На српског повременог репрезентативца позитивно су утицали и тренери са којима је сарађивао.
“У АБА лиги први тренер ми је био Ивица Мавренски, он је оставио својим радом траг. Прво ми је био јуниорски тренер, а затим је постао први тренер Војводине, уз њега сам први пут осетио тај професионални живот, и усадио ми је радне навике. После њега сам радио и са стручњацима попут Светислава Пешића, Жељка Лукајића, затим је дошао Дуле Вујошевић. Био сам и у репрезентацји код Дуде Ивковића. Највише трага је у мојој сениорској каријери дефинитивно оставио Дуле Вујошевић, и вештине које сам стекао код њега користим и дан данас”.
Дуле је био прави педагог, додаје Ђорђе.
“Од свих, највише сам се до сада задржао код Дулета, две и по године. Код њега се ради много, он је обраћао пажњу на детаље. Учио нас је да будемо елита. Имао је и родитељски став према нама, учио нас је да будемо културни и добри момци када се негде појавимо”.
Слична, породична, атмосфера је присутна и у националном тиму.
“Сале Ђорђевић прави лепу атмосферу. Мене су сви прихватили од када сам у репрезентацији. Био сам 2013. и сада опет. Одлично су ме дочекали, прво Сале, а после и сви остали момци. На првом окупљању су ме одушевили Радуљица, Симоновић... А већ на другом окупљању Сале се ослонио на мене, кад су дошли нови млади момци рекао ми је да их мало опустим као да сам већ дуго ту. Заиста је добра атмосфера, сви се одлично слажемо као да смо одувек заједно тренирали. Он је направио одличну хемију међу нама”.
Саша Ђорђевић као човек и као тренер је легенда, истиче Гагић.
“Ђорђевић је био врхунски велики играч и није заборавио како је бити у дресу. Зато се и поставио тако са нама у сваком смислу. Има у нас поверење и све остало. Још увек сам под утиском, јер сам толико позитивно изненађен како он са нама прича пријатељски, а толико изазива поштовања. Ми му то враћамо све на терену. Врло је стрпљив, и у стању је и десет пута да нам нешто објасни док не буде сигуран да смо све лепо схватили. Чак и када неко неколико пута забрља он је врло сталожен, приђе му и све му лепо објасни”, закључио је Гагић.
Извор: моззартспорт
Фото: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар