Грађани Српске живе на кредит

У Републици Српској су, уназад годину дана, цијене хране драстично порасле, што је велики удар на животни стандард многих грађана чији су новчаници све тањи. Не чуди што је задуженост грађана код банака све већа и што се живот свео на “живот на кредит”.

Република Српска 11.05.2019 | 21:10 Најдрастичнији талас поскупљења ове године услиједио је у другој половини априла, када је бијели лук на пијаци достигао цијену и до десет марака, чиме је, на примјер, превазишао цијену килограма јунетине. И друго поврће је нагло поскупјело, па је врећица од десет килограма кромпира за непуну седмицу са девет поскупјела на петнаест марака, док је цијена врећице црног лука за десетак дана скочила са шест на чак 24 КМ.

“Узрок вишеструког повећања клучних производа за животни стандард нашег становништва јесте недостатак домаће производње. Много тих производа долази из увоза. Међународно тржиште је такво да оно омогућује монополске позиције и зарачунавање додатних трошкова и то све грађани треба да финасирају и обезбиједе”, каже економиста Миленко Станић.

Раст трошкова показују и званични обрачуни Савеза синдиката Републике Српске. Потрошачка корпа у марту је била око 1.900 КМ. Просјечне плате у Српској покривају ту потрошачку корпу негдје са 46 одсто, што значи да четворочлана породица треба да има двоје запослених који треба да остваре просјечну плату изнад званично исказаних просјека од 887 КМ, каже Станић.

“Пошто је мали број породица који остварују таква примања, рјешење се мора тражити или у редукцији трошкова потрошачке корпе, нажалост најчешће се иде на смањење исхране становништва, кључних производа битних за здравље нашег становништва, а друга могућност и други извор је прибављање додатних финансијских средстава за покриће таквих трошкова”, објашњава Станић.

Зато не чуди што кредити становништва из године у годину биљеже раст, при чему грађани и даље највише дижу ненамјенске потрошачке кредите, које углавном користе за крпљење рупа у кућним буџетима. Посљедњи подаци Централне банке БиХ показују да је, закључно са мартом ове године, сектору становништва пласирано укупно 9,4 милијарде КМ, од чега се 7 милијарди КМ односи управо на ненамјенске кредите.

А кредити се, буквално, дижу за све и свашта, за плаћање нагомиланих рачуна, за огрев, регистрацију аута, опремање дјеце у школу, јер просјечна породица мало који ванредни трошак може да поднесе без задуживања.



БН ТВ