Вулетић: Звезда фалсификује историју!
Потпредседник Партизана Владимир Вулетић на 25 страна написао правно мишљење о "титули" из 1946. године коју жели Црвена звезда. Издвојили смо неке делове.
Фудбал 10.05.2019 | 23:50
Правна комисија Фудбалског савеза Србије, међутим, данас је већином гласова усвојила предлог Црвене звезде, а Вулетић је био једини против. У уторак ће овај предлог бити пред делегатима Скупштине Фудбалског савеза Србије, који о томе треба да се изјасне.
Вулетић је најавио је и да ће Партизан истрајати у правној борби да се оспори ова Звездина намера, поручујући да ће предмет ићи и пред Управни суд.
У правном образложењу става Партизана, детаљно је образложено зашто Црвена звезда не може да рачуна на ту "титулу", а Вулетић се притом позвао и на монографију црвено-белих, чији је уредник био прва Звездина звезда Рајко Митић, а у којој се ова "титула из 1946. године" ни не помиње.
"Црвена звезда нема правни основ да присваја прво место на првенству НР Србије из 1946. као титулу националног ранга. То такмичење је било квалификационо за први шампионат Југославије", истиче Вулетић.
Позивајући се на монографију из 1953. године, под називом "Опет први", а коју су уредиле легенде Црвене звезде, између осталих Љубомир Ловрић, Рајко Митић, Срђан Мркушић, Бранко Станковић и Миљан Миљанић, уводна реч насловљена је "Други пут прваци", што имплицира да су црвено-бели, према овој монографији, прву титулу освојили 1951, а другу 1953. године.
"У одељку ове монографије 'Црвена звезда кроз досадашња првенства' дат је став о првенству Народне Републике Србије из 1946: 'Прво организовано првенствено такмичење у којем је учествовала Црвена звезда било је првенство Београда 1946. године. Није прошла најбоље, односно претрпела је неуспех: заузела је друго место иза екипе Металца иако је по квалитету својих играча била много бољи тим. Али, први неуспех је брзо заборављен, у првенству НР Србије, које је одржано исте године, Звезда заузима прво место испред Железничара и Металца'. И, следи главно: 'За будућа такмичења за назив најбољег у држави, тек је прва препрека савладана. Треба много труда уложити у будуће да би се у играма са најбољима постигао крајњи циљ којем теже сви: освајање државног првенства'", наводи Вулетић.
Из овога Вулетић закључује да ни у Црвеној звезди, њени славни играчи, нису ни помишљали да присвоје некакву "титулу из 1946. године".
У детаљном правном образложењу, Вулетић је посебно указао да се предлагач из Црвене звезде, бави положајем Аутономне покрајине Војводине на "потпуно произвољан, површан, историјски неутемељен и правно неразумљив начин".
"Упркос чињеници да је мотив за све ово осујећење правног основа за иницијативу ФК Спартак из Суботице која би била у идентичној равни са иницијативом ФК Црвена звезда, потписник (Звезда) се тешком муком упиње да одбрани став да Војводина у послератне две године фактички није део Србије и да су њена такмичења у потпуности одвојена и независна од такмичења у Србији. Међутим, ствари стоје дакако другачије", истакао је Вулетић.
Он је цитирао више историјских извора који указују на то да је Војводина била аутономнона покрајина у оквиру федерална јединица Србије од 9. новембра 1944. године, што је потврђено и током Трећег заседања Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 30. и 31. јула 1945. године, када је једногласно је усвојен предлог Скупштине изасланика народа Војводине АВНОЈ-у да се Војводина припоји федералној Србији.
"Делује, рекли бисмо, гротескно али, нажалост, и потпуно правно неуко, нетачно и последично опасно истицати оно што истиче потписник писмена ФК Црвена звезда да је 'Аутономна покрајина Војводина на самом почетку нове власти и нове државне организације а на крају Другог светског рата и у прве две послератне године, имала статус као и свака друга Народна Република у саставу ФНРЈ а када су у питању спортске активности и организација спортских такмичења'. Изгледа нам готово невероватно да потписник писмена ФК Црвена звезда не разуме супремацију Устава као највишег правног акта, закона који мора бити у потпуној сагласности са уставом и свих подзаконских аката, укључујући обавезно и све спортске одлуке, уредбе и организације, па се усуђује да на овако историјски фалсификован начин карактерише положај Војводине у Србији. Можда баш зато потписник писмена ФК Црвена звезда истиче 'како не би дискутовао о одговарајућим разлозима' за своју правно бласфемичну тврдњу. ФК Партизан држи да, уколико не пружи одговарајуће доказе у прилог овако сецесионистички мотивисаној тврдњи, а све у служби тобож доказивања да ФК Спартак из Суботице нема право да поступи по истом правном основу као и ФК Црвена звезда, потписник писмена ФК Црвена звезда апсолутно не познаје ни историју свог народа ни уставни развитак наше државе".
Вулетић у име Партизана оцењује и да је Звезда покушала да "фалсификује развој спортског, фудбалског живота у послератној Србији".
У прилог својој тврдњи Вулетић истиче да се у Звездном предлогу тврди да је Фискулутнири одбор (потом савез) Војводине био "потпуно независан од Фискултурног савеза Србије" и да "надлежна спортска тела НР Србије нису имала никакву ингеренцију над овим телом нити над организацијом спортских такмичења на нивоу АП Војводине."
"Ово не само да није тачно већ ће се у наставку ове анализе показати да је реч о једнојсецесионистичкој и фалсификаторској оцени потписника писмена ФК Црвена звезда, па би, следећи његову логику, данашњи Фудбалски савез Београда могли да дефинишемо као савез једног независног града над којим данашњи Фудбалски савез Србије (ФСС) нема баш никакву ингеренцију, као и данас постојећи Фудбалски савез Војводине (као следбеник Фискултурног савеза Војводине) указује да је Војводина независна и да ФСС ни над овим телом нема никакву ингеренцију", нагласио је Вулетић.
- ТАКМИЧЕЊА -
Вулетић наглашава да то није био клупски шампионат већ једно седмодневно куп такмичење (играло се одмах четвртфинале, па полуфинале и финале) од 3. до 9. септембра 1945. године у којем је учествовала и Југословенска армија, будући да ФК Партизан тада још није основан.
"Следећи логику потписника писмена ФК Црвена звезда, чини се да је и Југословенска армија била једна федерална јединица у овом својеврсном експерименталном куп такмичењу које ће, уствари, претходити првом шампионату ФНРЈ 1946/47. године".
О спорном такмичењу, Вулетић истиче да по свему подсећа на класично куп такмичење и да је било ништа друго до квалификациони такмичење за први шампионат ФНРЈ.
"Још једна веома интересантна чињеница није наведена од стране потписника писмена ФК Црвена звезда: упоредо са квалификационим циклусом за попуну Прве Савезне лиге, одигравало се и квалификационо такмичење за учешће у Другој савезној лиги. Претходно је одлучено је да фудбалско првенство Србије (трећи ранг) има пет зона: Војводина, Исток, Центар, Запад, Космет.. Зашто је потписник писмена ФК Црвена звезда прећутао овај податак? Два су разлога. Први, који указује да је заједно са војвођанским клубовима на територији АП Војводине играо и тим из Београда (Милиционар) и то у такмичењу које се официјелно звало Фудбалско првенство Србије (трећи ранг). Други је доказ да се из овог такмичења такође омогућавала проходност у Другу савезну лигу идентично као и из Првенства Србије 1946. у Прву савезну лигу.Следећи логички ток мисли потписника писмена ФК Црвена звезда сви клубови који су од 1946. до 2006. године били прваци Србије (а реч је, дакако од трећем рангу такмичења) имају право на титулу државног правака националног ранга! ФК Спартак из Суботице је тај успех поновио и 1952. године а нпр. шабачка Мачва чак неколико пута (1959, 1971, 1987.). Следствено овоме: ако је првенство Србије унутар постојеће Савезне државе ранг такмичења националног карактера, какав тврди да јесте потписник писмена ФК Црвена звезда, онда ФК Спартак има право на две титуле шампиона Србије, ФК Мачва из Шапца на три а за шампионе Србије ваља прогласити, између осталих, и Слогу из Ранковићева која се овом титулом окитила 1951. године. Посебно занимљивом сматрамо чињеницу међу шампионима Србије из свих тих година, поред напред већ анализираног случаја ФК Спартак из Суботице, постоји још не мали број клубова са територије АП Војводина, који су остварили идентичан успех: зрењанински Пролетер (1949. и 1961. година), панчевачки Динамо (1955.), Бачка из Бачке Паланке (1963.), сомборски Раднички (1963. и 1965.), Црвенка (1966.) и Нови Сад (1968.). Уколико је, међутим, реч о трећем рангу такмичења и квалификационом за попуну Прве и Друге савезне лиге, како потписник ове анализе тврди да јесте, нити ФК Црвена звезда, нити ФК Спартак, ФК Мачва из Шапца нити ФК Слога из Ранковићева, баш као ни сви побројани прваци Србије са територије АП Војводина (разуме се, ни сви остали клубови који су ту лигу освајали током деценија) немају правни основ за додељивање звања националног шампиона".
КОМПЛЕТНО ПРАВНО МИШЉЕЊЕ ВЛАДИМИРА ВУЛЕТИЋА ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ >>>>
хттпс://мондо.рс/Бинарy/33/ПРАВНО-МИСЉЕЊЕ-ФКП.пдф
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар