Дан сјећања на холокауст

Израелски Дан сјећања на холокауст и херојство током њега институционално је обиљежен јуче и у шуми југословенских Јевреја, покрај Шореш-а (мосхав Схоресх), у јерусалимском коридору Јудејске горе.

Свијет 03.05.2019 | 13:18
Дан сјећања на холокауст
27. нисан, из јеврејског календара, који претходи Дану независности осам дана, беспрекорним пијететом је уграђен у институције, образовне установе и радна мјеста. Рецидивом номадских времена дан започиње сутоном, тако да се централна национална комеморација, у присуству комплетног руководства државе, свих домена, одржава на Варшавском тргу установе Јад вашем (Yад Васхем) у Јерусалиму.

Уз говоре предсједника и премијера, те молитве надрабина, шест преживјелих пале бакље симболизирајући шест милиона Јевреја страдалих у холокаусту. Церемонију прати пригодан умјетнички програм, а на њу су позвани преживјели Холокауста и дипломатски кор.

Овогодишња се манифестација тематски осврнула на судбину грчких Јевреја. Наредног дана двоминутном продорном сиреном народ земље Циона, у ставу мирно, се обједињује у сјећању на страдалнике овог јединственог злочина у историји човјечанства. Све застаје, укључујићи и саобраћај на ауто-путевима.

Тог дана нема манифестација забавног карактера, медијски простор је адекватно прилагођен а заставе спуштене на пола копља. Дан сјећања на холокауст и херојство током њега је озакоњен 1951, потписом оца нације и првог премијера Давид Бен-Гуриона.

Како за БН преноси бивши почасни конзул Босне и Херцеговине у Израелу Александар Николић, Удружење усељеника из бивше Југославије, у сарадњи са још четири организације, међу којима Свјетском федерацијом сефардских општина и Јад вашем-ом, у шуми југословенских Јевреја традиционално су организовали сопствену комеморацију.



Послије поздравне ријечи предсједнице удружења Мири Дерман прочитана су свједочанства и размишљања друге генерације потомака Марине Бадер и Гизеле Ледерер. Садржај централног дијела чинило је предавање Јехуде Јарон-а (Yехуда Yарон) из Јад вашем-а о доприносу изградњи Државе Израел од стране преживјелих холокауста из Југославије.

Умјетнички програм обогатио је хор Евењу (Евенyоу) из Евен Јехуде (Евен Yехуда), у присуству дипломатског кора са простора бивше Југославије, међу којима амбасадора Републике Србије Милутина Станојевића, као и директора Одјељења за Балкан израелског МИП-а Дан Оријана (Дан Орyан).

Од око 80 хиљада Јевреја Краљевине Југославије, уочи Другог свјетског рата и холокауста, преживјело је само 14 хиљада. Дио преживјелих прикључивши се НОП-у (од којих је десет проглашено за народне хероје, 150 били носиоци Партизанске споменице 1941., а 14 узнапредовало до чина генерала), као и у заробљеништву у Њемачкој априлским сломом. Систем логора смрти Јасеновац Независне Државе Хрватске, представљао је најокрутнији мануални вид геноцида у сапатништву са Србима и Ромима, односно злочинима над антифашистима Хрватима и припадницима осталих народа.

У Израелу југословенски Јевреји, до дан-данас организовани у заједничком удружењу, Хитахдут, уживали су од самог почетка усељавања висок углед, избјегавши стигматизације својствене имиграцијским друштвима, посебно пријемчивих бројнијим популацијама. 



Од 1948. (оснивања Израела) до 1952. око осам хиљада југословенских Јевреја се одлучило на исељење у Израел, при чему су били присиљени да се одрекну држављанства ФНРЈ. Мањем дијелу исељење није било дозвољено образложењем нопходности занимања или процесима који су вођени против дотичних.

Пристигли у новоформирану државу прикључили су се већ постојећој заједници између два свјетска рата, која је учестовавала у оснивању, односно градњи кибуца, попут Шаар ха-Амаким (Сха'ар ХаАмаким) основан 1935. у чијој се близини налази шума краља Александра (Карађорђевића) и Гат основан годину дана раније.

Јевреји са простора бивше Југославије насељавали су се широм земље и постепено продирали у све видове живота и дјелатности. Готово да нема професије у којој нису достигли врхунске резултате, а опште познати у овој блиско-источној земљи и иминентна асоцијација свакако су два начелника ђенералштаба: Давид (Дадо) Елазар и Хаим Бар-Лев, који је у познијим годинама био и министар трговине и индустрије, министар развоја и министар полиције, те Јосеф (Томи) Лапид, генерални директор јавног РТВ сервиса и министар правде.

Поред манифестација из области културе и његовања обичаја на традиционалном пикнику у вријеме празника Сукот, у дјеловању већ 83-годишњег Удружења усељеника из бивше Југославије, ваља референтно издвојити архив Евентов, у оквиру Националне библиотеке у Јерусалиму, као и двојезични часопис Мост.

(БН)

Коментари / 12

Оставите коментар
Name

Димитрије Мита Љотић

03.05.2019 11:37

Зар није доста лажи?Добро су они наплатили то своје тзв.страдање.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мој

03.05.2019 13:11

Велики наклон и поштовање јеврејским жртвама холокауста антифашиста сам у души и срцу.

Name

Цане

03.05.2019 14:24

Све што је везано за Љотића и његов збор може се подвести под: гад, јад смрад и пад. То не само да је огавно већ и ништавно!

Name

Позаревац

03.05.2019 17:49

Мита је закон,био и остао.

Name

Дарко Трифуновиц

03.05.2019 12:17

Љотицевцу ЛАЗНОМ! Срам те било мангупцино. Ти си подметнут бот дзихад Маоце да писес овде.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Грујица Шкорић

03.05.2019 13:09

Ајде бре ционистички плаћениче покриј се коњским ћебетом.Поздравио те онај Зарковић који те је изуо из опанака и открио твоје издајничке намјере.

Name

Зарковић

03.05.2019 13:14

Кад ћеш поново гостовати на "Балкан инфо"?

Name

Димитрије Мита Љотић

03.05.2019 13:33

Са Нато плаћеницима се не расправља.

Name

Профа

03.05.2019 15:07

Неки су купили лажне дипломе за 3000 км и прозвали се "професорима за безбедност".

Name

Дарко Трифуновиц

03.05.2019 19:36

Ајде ботови неостаљинистицки, мозете ви то и боље, ха ха ха...одвалим вам сваког кандидата по реду и онда плац. Овог последњег сам на парам парцад растурио, а из студија сам изасао јер је цовек остављао утисак алкохолисаног лица и понајвисе сто је Теса Тесановиц пред крај емисије поцео да цацка нос и гута слине, након цега ми је позлило и наравно да сам хтео да напустим студио. Ха ха ха...сваког русопатофила на фронцле цепам. Зивела Србија! Смрадови издајницки.

Name

Лазар

06.05.2019 10:25

Кога брига шта плаћеници мисле.

Name

Рум плоцица

03.05.2019 14:54

Њима барем председник није продао архивску градју о злоцинима.

ОДГОВОРИТЕ