Осам година послије, Марина и даље окупља: 7. јула у Арену!

До прве утакмице на Еуробаскету у Србији и Летонији има 57 дана, али су наше девојке почеле са тренинзима уверене да уз подршку публике могу да понове Будимпешту 2015. и Рио 2016. године.

Кошарка 02.05.2019 | 22:45 Освајачица злата на Европском првенству 2015. и бронзе на Олимпијским играма 2016. године, нова-стара селекторка женске кошаркашке репрезентације Србије окупила је кандидаткиње за 12 места у тиму пуних 57 дана прве утакмице на наредном великом турниру.

То је Еуробаскет 2019 који за осам недеља почиње у Србији и Летонији.

Одлука о новом шампиону Европе у кошарци биће донета утакмицама у четири града, Београду, Нишу, Зрењанину и Риги. Први сусрети заказани су за 27. јун, а најважнији за 7. јул.

Наше девојке почеће турнир у Зрењанину утакмицама са ривалима из Групе Д, Белгијом, Белорусијом и Русијом, а потом надамо се преселити у Београд, на завршницу у коју ће победници група ући као четвртфиналисти, а другопласирани и трећепласирани као учесници баража.

У Риги ће бити одигране утакмице Групе А, у којој су Летонија, Украјина, Велика Британија и Шпанија, Групе Б, коју чине Шведска, Француска, Чешка и Црна Гора, као и два од четири бараж меча за пласман у четвртфинале из тог дела жреба. Нишки "Чаир" биће домаћин Групи Ц, у којој су Мађарска, Турска, Италија и Словенија, после чега следи селидба у престоницу.

Од четвртфинала, комплетна завршница 37. Европског првенства у кошарци за даме биће одиграна у "Београдској арени" са кулминацијом 7. јула увече.

Титулу ће бранити репрезентација Шпаније, а шест првопласираних тимова обезбедиће пласман на квалификациони турнир за Олимпијске игре у Токију 2020.

СОЊА, АНА, МИЛИЦА, ТАМАРА, ЈЕЛЕНА, ДАНИЈЕЛ...

Припреме кошаркашица Србије за шампионат Европе почеће 15. маја на Златибору, а од јуче је у београдској дворани "Визура" почело окупљање и постепени улазак у радни ритам. Кандидаткиње за дрес Србије долазиће у Београд како им се буду завршавале клупске обавезе. У том периоду имаће лекарске прегледе, пролазити кроз тестове и тренинге и имати разговоре са селекторком Марином Маљковић, наводи са не сајту КСС.

Наше девојке надају се да ће бодрене навијачима имати веће шансе да понове успех из Будимпеште у којој су пре четири године на незабораван начин освојиле злато победом над Француском у финалу 76:68.

Тим са сестрама Аном и Милицом Дабовић, Соњом Петровић, Јеленом Миловановић, Тамаром Радочај, Сашом Ћадо, Саром Крњић, Невеном Јовановић, Дајаном Бутулијом, Драганом Станковић и нашом Американком, Данијел Пејд, стигао је наредног лета до полуфинала у Рију и стао пред доминантном Шпанијом - 54:68, а онда поново узео Францускињама медаљу "пред носом", овог пута олимпијску бронзу - 70:63.

Маљковић се у јануару 2017. повукла са места селектора, али када је покушај са Караџићем завршен елиминацијом у баражу за четвртфинале Европског првенства у Чешкој, поразом од Летоније - 70:75, у "Кући кошарке" донели су одлуку да разговарају са Марином о повратку на клупу и постигли договор крајем исте године.

Пораз актуелних европских шампионки од Летонки у Прагу значио је и да нас неће бити на Светском првенству у Шпанији 2018, што значи да ће утакмица са Белорусијом у Зрењанину бити прва за Маљковић на великим турнирима од освајања бронзе у Бразилу, 20. августа 2016. године.

У "КУЋИ КОШАРКЕ" ОД 2004. ГОДИНЕ

Марина је рад у "Кући кошарке" почела пре 15 година као асистент у стручном штабу омладинске репрезентације Србије и Црне Горе, која је у борби за бронзу на Европском првенству у Словачкој изгубила од Мађарске 73:63.

Било је то на лето 2004, када је тада 22-годишња Београђанка постала и тренер КК Ушће са којим је током три успешне сезоне најавила улазак на велику сцену. Као тренер Хемофарма и Партизана, кћерка нашег прослављеног тренера и актуелног председника Олимпијског комитета Србије, Божидара Маљковића, освајала је титуле првака Србије шест година заредом (2008-2013) уз "дупли" тријумф са црно-белима у Женској јадранској лиги 2012. и 2013. године.

У међувремену, 2011. године, постала је и селектор сениорске репрезентације коју је окупила и осам година касније са изузетком 2017. када се повукла са клупе, препустила тим колеги Стевану Караџићу и, крајем исте године, прихватила позив новог председника КСС, Предрага Даниловића, да се врати на место са ког је српској женској кошарци донела највеће успехе у историји.

Оно што јој није успело у Вршцу и Београду, јесте у Истанбулу, где је као тренер Галатасараја у сезони 2017/18 освојила Еврокуп. Пехаре и медаље на највишем нивоу одлучила је да наплати у јуну 2018. када је постала тренер кинеског Шангај свордфиша.

Извор: мондо.рс