Угрожена права, славље и роштиљ

О радничким правима у Босни и Херцеговини најбоље говоре подаци о броју људи који масовни одлази из наше земље због заснивања радног односа у развијеним државама Европе. Разлога за прославу данас имају запослени у јавном сектору који су успјели уз подршку политичара изборити се за поштовање својих права, али и високе плате.

Босна и Херцеговина 01.05.2019 | 08:30 О несразмјеру права и примања у БиХ које остварују радници у јавном сектору на једној страни и радници у реалном сектору на другој страни одавно указују и домаћи економски стручњаци, али и међународне финансијске институције.

Свјетска банка је у фебруару ове године навела како приватне фирме тешко конкуришу платама у јавном сектору те да је "просјечна разлика плата у јавном и приватном сектору највећа у регији".

Плате нису једини фактор који прави дистинкцију између јавног и реалног сектора. У појединим агенцијама с јавним овлаштењима просјечне плате износе 3.170 КМ с тим што радници уживају и остала права попут високих стимулација, накнаде за новогодишње пакетиће па све до плаћених услуга рекреације.

Политичка аналитичарка Ивана Марић казала је у разговору за Клиx.ба како у Босни и Херцеговини постоје парадокси јер сви економски показатељи говоре да је економска ситуација у земљи јако лоша, да је велики број незапослених особа, да радници немају добре услове рада, примају дио плате у коверти те да им послодавци редовно не уплаћују доприносе.

"Када то сагледамо рекли бисмо да су радници спремни на протесте и да се побуне. Каква боља прилика би било него за 1. мај када се у свијету дешавају протести. На другој страни, код нас се Међународни празник рада обиљежава слављем и роштиљима. Када то неко гледа са стране онда помисли да смо задовољни и да нема потребе да се боримо за својим правима", рекла је Марић.

Она истиче да је одузимање законом загарантованих слободних дана радницима у реалном сектору нехумано као и чињеница да радници у бутицима морају радити и недјељом и празницима па чак и до 22 сата. Како каже, 1. мај је идеалан датум да сви незадовољни изађу на протесте и изврше притисак на владе да се стање промијени.

"Међутим, они ће ипак провести тај дан у роштиљању. Видимо да су попуњени и сви аранжмани за путовања почевши од атрактивних локација попут Дубаија и Дохе. Заиста, овдје би помислили да се ради о Швицарској, а не о Босни и Херцеговини", казала је Марић.

Марић је рекла како запослени у јавном сектору немају никаквог разлога да се буне јер су преплаћени за свој рад, а који је минималан. Како каже, требају бити сретни и шутјети јер још увијек није дошао нико те смакнуо вишак радне снаге.

"Несразмјер плата у јавном и реалном сектору није коректан. Овако висок просјек плата у БиХ не одржава стварну слику стања на тржишту рада. Напримјер, просјек плата у ФБиХ је 900 КМ и то није реално. Стварни просјек плата у производњи је према неким показатељима 600 КМ. То је оно што је реално. Људи који раде у реалном сектору одржавају својим радом гломазни административни сектор", казала је Марић.

Посебно је киритиковала чињеницу да послодавци раднике не пријављују на пуни износ плате већ на минималац те да на тај начин, преко леђа радника, врше малверзација с уплатама пореза. Она је истакла да све то доводи и до дисторзија у подацима.

"Јавна је тајна да послодавци не пријављују раднике на пуну већ на минималну плату, а остатак им исплаћују у готовини. Послодавци на тај начин преко леђа потплаћених радника себи штеде новац на порезима и доприносима. Држава би ту требала да појача контролу и натјера послодавце да пријаве раднике на пуне износе, али и с друге стране да смањи доприносе на плате", рекла је Марић.

Закључила је ријечима како закони у БиХ нису лоши, али да је проблем у томе што се спроводе селективно те да је кључ овог проблем у рукама владајућих структура које нажалост само гледају своје интересе попут тендере у које се могу уградити.

(БН/Клиx)